1. И догоди се да прође тридесет и четврта година, а и тридесет и пета, и гле, ученици Христови беху основали цркву Христову у свим земљама унаоколо. И сви који им дођоше и истински се покајаше за грехе своје, беху крштени у име Исусово и, такође, примише Светог Духа.

2. И догоди се тридесет и шесте године, сав народ беше обраћен Господу, по свом лицу земље, и Нефијци и Ламанци, и не беше сукоба и препирки међу њима, и сваки човек праведно поступаше са другима.

3. И ^асве имаху заједничко међу собом. Стога, не беше богатих и сиромашних, робова и слободних, већ сви посташе слободни и судеоници у дару небеском.

4. И догоди се да прође и тридесет и седма година, а у земљи и даље беше мир.

5. А ученици Исусови оствариваху велика и чудесна дела, толико да ^аисцељиваху болесне, и подизаху мртве, и чињаху да хроми проходају, и слепи да добију вид свој, а глуви да чују. И свакојака ^бчуда извођаху међу децом човечјом, и ни по чему чуда не чињаху осим у име Исусово.

6. И тако прође тридесет и осма година, а и тридесет и девета, и четрдесет и прва, и четрдесет и друга, да, све док не беше прошло четрдесет и девет година. И педест и прва такође, и педест и друга, да, све док не беше прошло педесет и девет година.

7. И Господ учини да силно напредују у земљи, да, толико да поново изградише градове тамо где градови беху изгорели.

8. Да, чак учинише да се поново сагради онај велики ^аград Зарахемла.

9. Али беше много градова који беху ^апотонули, и воде дођоше на место њихово. Стога ти градови не могаху бити обновљени.

10. И ево, гле, догоди се да народ Нефијев поста јак и множаше се силно брзо, и поста силно ^анаочит и пријатан народ.

11. И жењаху се и удаваху, и беху благословени у складу са мноштвом обећања која им Господ беше дао.

12. И не ходаху више по ^ауредбама и обредима ^бзакона Мојсијевог, већ ходаху по заповестима које примише од Господа свога и Бога свога, настављајући у ^впосту и молитви и често се састајући заједно, и да се моле и да слушају реч Господњу.

13. И догоди се да не беше сукоба међу свим народом у целој земљи, већ се многа моћна чуда извођаху међу ученицима Исусовим.

14. И догоди се да прође седамдесет и прва година, а и седамдесет и друга, да, и укратко, док не беше прошла седамдесет и девета година. Да, чак беше прошло сто година, а ученици Исусови које Он беше изабрао, сви беху отишли у ^арај Божји, осим оне ^бтројице који су требали да остану. А уместо њих беху ^взаређени други ^гученици. И такође, многи из тог поколења беху преминули.

15. И догоди се да не беше ^асукоба у земљи, због љубави Божје која пребиваше у срцима људи.

16. И не беше ^азависти, ни препирки, ни буна, ни курварстава, ни лажи, ни убистава, нити било каквих ^бпожуда. И сигурно не могаше бити ^всрећнијег народа међу свим народима које беше створила рука Божја.

17. Не беше разбојника, ни убица, нити беше Ламанаца, нити било каквих „аца“, већ беху они ^аједно, деца Христова и наследници царства Божјег.

18. И како беху благословени! Јер Господ их благосиљаше у свим делима њиховим, да, штавише, беху благословени и напредни све док не прође сто и десет година. И тако прође прво поколење од Христа, и не беше сукоба у целој земљи.

19. И догоди се да Нефи, онај који вођаше овај последњи запис, (а вођаше га на ^аплочама Нефијевим) умре, а син његов Амос га вођаше уместо њега. И он га, такође, вођаше на плочама Нефијевим.

20. А вођаше га осамдесет и четири године, и још увек беше мир у земљи, осим што се мањи део народа беше одметнуо од цркве и преузео на себе име Ламанаца. Стога опет поче бити Ламанаца у земљи.

21. И догоди се да умре и Амос, (а беше то сто и деведесет и четири године од Христовог доласка) и син његов Амос вођаше запис уместо њега. И он га, такође, вођаше на плочама Нефијевим, а записан је и у књизи Нефијевој, а то је ова књига.

22. И догоди се да беше прошло две стотине година. И цело друго поколење беше преминуло, осим мало њих.

23. И ево, ја, Мормон, ја бих да знате да се људи беху намножили, толико да се проширише по свом лицу земље, и да се беху силно обогатили због напретка свог у Христу.

24. И ево, те две стотине и прве године наступише међу њима они који се уздигоше у ^аохолости, као што је ношење скупоцене одеће, и сваковрсног финог бисерја, и финих ствари овог света.

25. И од тада па надаље добра њихова и иметак њихов не беху више ^азаједнички међу њима.

26. И почеше да се деле на сталеже, и почеше себи да граде ^ацркве да би стицали ^бдобитак, и почеше да поричу истинску цркву Христову.

27. И догоди се да када беше прошло две стотине и десет година беше много цркава у земљи. Да, беше много цркава које тврђаху да познају Христа, а ипак ^апорицаху већи део јеванђеља Његовог, толико да прихватише свакојаку опакост, и оно што је свето служаху ономе коме то због недостојности беше ^бзабрањено.

28. И та ^ацрква се силно увећа због безакоња и због моћи Сотоне који обузе срца њихова.

29. А поред тога, беше још једна црква која порицаше Христа. И они ^апрогањаху истинску цркву Христову, због понизности њихове и веровања њиховог у Христа, и презираху их због многих чуда која беху извршена међу њима.

30. Применише они, стога, моћ и власт над ученицима Исусовим који са њима осташе, и у ^атамницу их бацише, али моћу речи Божје, која беше у њима, тамнице се распукоше надвоје, и они изађоше чинећи моћна чуда међу њима.

31. Ипак, и упркос свим тим чудима, народ отврдну срца своја и настојаше да их убије, баш као што Јевреји у Јерусалиму настојаху да убију Исуса, по речи Његовој.

32. И бацаху их у ^апећи ^бужарене, а они излажаху повреду не задобивши.

33. И бацаху их, такође, у ^ајаме са зверима дивљим, а они се играху са зверима дивљим као дете са јагњетом, и излажаху од њих повреду не задобивши.

34. Ипак, народ отврдну срца своја, јер их многи свештеници и лажни пророци наведоше да саграде многе цркве и да чине свакојако безакоње. И они ^аудараху народ Исусов, али народ Исусов им не узвраћаше. И тако, из године у годину, ишчезаваху у невери и опакости, све док не беше прошло две стотине и тридесет година.

35. И догоди се да те године, да, две стотине тридест и прве године, дође до велике поделе у народу.

36. И догоди се да се те године појави народ који се прозва Нефијцима, а беху они истински верници у Христа, а међу њима беше оних које Ламанци прозваше Јаковљевцима и Јосифовцима и Зорамцима;

37. Стога истински верници у Христа, и истински поштоваоци Христа, (међу којима беху ^атри ученика Исусова који су требали да остану) беху названи Нефијцима и Јаковљевцима и Јосифовцима и Зорамцима.

38. И догоди се да они који одбацише јеванђеље беху названи Ламанцима и Лемуиловцима и Исмаиловцима. А они не ишчезоше у невери, већ се самовољно ^апобунише против јеванђеља Христовог, и поучаваху децу своју да не верују, као што очеви њихови, од почетка, ишчезаваху.

39. А беше то због опакости и одвратности очева њихових, као што то беше у почетку. И беху они ^апоучавани да мрзе децу Божју, као што Ламанци беху поучавани да мрзе децу Нефијеву од почетка.

40. И догоди се да беше прошло две стотине и четрдесет и четири године, и такве беху прилике у народу. А опакији део народа ојача и постаде много бројнији него народ Божји.

41. И они још увек настављаху да граде себи цркве, и украшаваху их свакојаким драгоценостима. И тако прође две стотине и педесет година, а и две стотине и шездесет година.

42. И догоди се да опакији део народа поче поново оснивати тајне заклетве и ^асавезе Гадијантонове.

43. А и народ који беше назван народом Нефијевим поче се охолити у срцима својим због силно великог богатства свога, и посташе уображени као браћа њихова, Ламанци.

44. И од тог времена ученици почеше да жале због ^агреха света.

45. И догоди се да када беше прошло три стотине година, и народ Нефијев и Ламанци беху постали силно опаки, једни као и други.

46. И догоди се да се разбојници Гадијантонови проширише по свом лицу земље, и нико не беше праведан, осим ученика Исусових. А злато и сребро гомилаху у изобиљу, и трговаху у сваковрсној трговини.

47. И догоди се да пошто беше прошло три стотине и пет година, (а народ и даље настављаше у опакости) Амос умре, а брат његов, Амарон, вођаше запис уместо њега.

48. И догоди се да када беше прошло три стотине и двадесет година, Амарон, будући нагнан Светим Духом, сакри ^азаписе који беху свети – да, и то све свете записе који беху предавани с поколења на поколење, који беху свети – и то све до три стотине и двадесете године од доласка Христовог.

49. И он их сакри за Господа како би поново могли ^адоспети до остатка дома Јаковљевог, према пророштвима и обећањима Господњим. И тако се завршава запис Амаронов.