Алма 12
    Footnotes

    Поглавље 12.

    Алма говори Зезрому – Тајне Божје могу бити поверене само вернима – Људима се суди по њиховим мислима, веровањима, речима и делима – Опаки ће бити кажњени духовном смрћу – Овај смртни живот је пробно стање – План откупљења остварује васкрсење и, кроз веру, опрост греха – Покајник полаже право на милост кроз Јединорођеног Сина. Око 82. год. пре Христа.

    1. Ево, Алма, видевши да речи Амулекове беху утишале Зезрома, јер опази да га Амулек беше ухватио у алажи његовој и варању како би га уништио, и видевши да поче дрхтати због бсазнања о кривици својој, отвори уста своја и поче му говорити и поткрепљивати речи Амулекове и објашњавати и више од тога, то јест, објашњавати Света писма преко онога што Амулек беше учинио.

    2. Ево, речи које Алма рече Зезрому чуше и људи унаоколо, јер мноштво беше велико, а он говораше овако:

    3. Ево, Зезроме, видиш да си ухваћен у својој лажи и лукавству, јер не слага само људима, него слага Богу. Јер гле, Он зна све амисли твоје, и видиш да су нам мисли твоје обзнањене Духом Његовим;

    4. И видиш да знамо да замисао твоја беше веома лукава замисао, у складу са лукавством ђаволовим, да би слагао и завео овај народ да би их могао нахушкати против нас, да нас наруже и отерају –

    5. Ево, беше то замисао апротивника твога, и он моћ своју примени кроз тебе. Ево, ја бих да упамтиш да ово што говорим теби говорим свима.

    6. И гле, кажем вам свима да ово беше замка противникова коју он постави да хвата овај народ, да вас може подјармити, да вас може опасати аланцима својим, да вас може оковати за вечно уништење, према моћи поробљења свога.

    7. Ево, кад Алма изговори ове речи, Зезром поче дрхтати још више, јер све више беше уверен у моћ Божју и, такође, беше уверен да га Алма и Амулек познају, јер беше уверен да знају мисли и намере срца његовог, јер им беше дата моћ да могу то знати у складу са духом пророштва.

    8. И поче их Зезром марљиво испитивати, не би ли могао да сазна више о царству Божјем. И он рече Алми: Шта значи то што Амулек говораше о васкрсењу мртвих, да ће сви из мртвих устати, и праведни и неправедни, и бити одведени да стану пред Бога да им се суди по делима њиховим?

    9. И тад му Алма поче образлагати те ствари, говорећи: Многима је дато да знају атајне Божје. Ипак, они су подвргнути строгој наредби да их не саопштавају, босим у складу са делом речи Његове који Он дарује деци човечјој, према пажњи и марљивости које Му они указују.

    10. И стога, онај који аотврдне срце своје, исти прима бмањи део речи, а онај који вне отврдне срце своје, њему се гдаје већи део речи, све док му се не дарује да сазна тајне Божје, док их не сазна у потпуности.

    11. А онима који отврдну срца своја, њима се даје мањи адео речи, све док бне знају више ништа о тајнама Његовим, а тад их ђаво заробљава и по својој вољи води према уништењу. Ево, то је оно што се мисли под вланцима гпакла.

    12. И Амулек јасно говораше о асмрти и устајању из ове смртности у стање бесмртности, и извођењу пред суд Божји да нам буде бсуђено по делима нашим.

    13. Тада, буду ли срца наша отврднула, да, отврднемо ли срца своја против те речи, толико да се она не налази у нама, тада ће наше стање бити страшно, јер ћемо тада бити осуђени.

    14. Јер аречи наше ће нас осудити, да, сва дела наша ће нас осудити. Нећемо се наћи неукаљани. И мисли наше ће нас такође осудити и у том страшном стању нећемо се усудити да погледамо у Бога нашег, и били бисмо веома срећни кад бисмо могли заповедити стенама и бгорама да падну на нас и всакрију нас од присуства Његовог.

    15. Али то не може бити. Морамо изаћи и стати пред Њега у слави Његовој и моћи Његовој и снази, величанству и власти Његовој, и признати на вечну асрамоту своју да су сви бсудови Његови праведни, да је Он праведан у свим делима својим, и да је милостив према деци човечјој, и да има сву моћ да спасе сваког човека који верује у име Његово и рађа плод који доликује покајању.

    16. И ево, гле, кажем вам, тада долази смрт и то друга асмрт, која је духовна смрт. Тада је време да ко год умре у гресима својим, у погледу на временску бсмрт, вумире и духовном смрћу. Да, он умире у погледу на ствари које се тичу праведности.

    17. То је време када ће мучење њихово бити као ајезеро огњено и сумпорно чији се пламен уздиже у веке векова. И то је време када ће бити оковани за вечно уништење по моћи и сужањству Сотонином, јер их он подјарми по вољи својој.

    18. Тада, кажем вам, биће они као да откупљење ане беше извршено, јер по правди Божјој не могу бити откупљени и не могу бумрети, јер распадљивости више нема.

    19. Ево, догоди се да кад Алма беше завршио казивање ових речи, народ се поче још више чудити.

    20. Али беше тамо неки Антиона, који беше врховни поглавар међу њима, који изађе и рече му: Шта је то што рече да човек треба да устане из мртвих и буде промењен из овог смртног у абесмртно стање, да душа никад не може умрети?

    21. Шта значи Писмо које каже да постави Бог ахерувиме и мач пламени источно од врта беденског, да наши први родитељи не би ушли и јели плод са дрвета живота и живели заувек? И тако видимо да никако не беше могуће да они заувек живе.

    22. Тад му Алма рече: То је оно што управо хтедох да објасним. Ево, видимо да Адам ападе узимањем забрањеног бвоћа, по речи Божјој. И тако видимо да његовим падом цео људски род поста визгубљен и пао народ.

    23. А ево, гле, кажем вам да беше ли могуће да Адам аједе тада плод са дрвета живота, смрти не би било и реч би била бескорисна чинећи Бога лажљивцем, јер Он рече: Окусиш бли, засигурно ћеш умрети.

    24. А ми видимо да асмрт долази на људски род, да, смрт о којој говораше Амулек, која је временска смрт. Ипак, бчовеку беше дато време у ком се може покајати. Стога, овај живот поста пробно стање, време вприпреме за сусрет са Богом, време припреме за то бескрајно стање о ком вам говорасмо, које је после васкрсења мртвих.

    25. Ево, да не беше аплана откупљења који беше успостављен од постанка света, бваскрсења мртвих не би могло бити. Али, план откупљења који ће остварити васкрсење мртвих, о ком се говораше, беше успостављен.

    26. И ево, гле, да беше могуће да наши први родитељи изађу и једу са адрвета живота, били би заувек бедни немајући стање припреме. И тако би бплан откупљења био осујећен, а реч Божја била би бескорисна, јер не би имала дејства.

    27. Али гле, не беше тако, већ људима беше аодређено да морају умрети, а после смрти морају доћи на бсуд, и то исти онај суд о коме говорасмо, који је крај.

    28. И пошто Бог беше одредио да то мора доћи човеку, гле, увиде тада да је потребно да човек сазна оно што им Он беше одредио.

    29. Стога Он посла аанђеле да разговарају са њима, који учинише да људи виде нешто од славе Његове.

    30. И од тада, па надаље, почеше они призивати име Његово. Бог, дакле, аразговараше са људима, и обзнани им бплан откупљења који беше припремљен од впостанка света. А то им обзнани по вери њиховој и покајању и светим делима њиховим.

    31. Стога људима даде азаповести, јер они први преступише бпрве заповести у погледу на оно што беше временско, и поставши као богови, враспознавајући добро од зла, доведоше себе у положај да гделују, то јест, дођоше у положај да делују у складу са вољом и жељом својом, било да чине зло, или да чине добро –

    32. Стога им Бог даде заповести, пошто им аобзнани план откупљења, да не би зло чинили. Отуда казна беше друга бсмрт која беше вечна смрт у погледу на оно што се односи на праведност, јер над таквима план откупљења не могаше имати моћи, јер дела вправде не могаху бити уништена, по узвишеној доброти Божјој.

    33. Али Бог позва људе, у име Сина свога, (беше то план откупљења који беше успостављен) говорећи: Покајете ли се, и не отврднете ли срца своја, имаћу тада милости према вама, по Јединорођеном Сину моме;

    34. Стога, ко год се покаје и не отврдне срце своје, полаже право на амилост по Јединорођеном Сину моме, за бопрост греха својих. И такви ће ући у впокој мој.

    35. А ко год буде отврднуо срце своје и чинио безакоње, гле, кунем се у гневу своме да неће ући у покој мој.

    36. И ево, браћо моја, гле, кажем вам да отврднете ли срца своја, нећете ући у покој Господњи. Стога, безакоње ваше Га тера да обори на вас гнев свој као за апрвог изазова, да, по речи својој за последњег изазова као и првог, на вечно буништење душа ваших. Стога, по речи Његовој, на смрт последњу, као и на прву.

    37. И ево, браћо моја, будући да то знамо и да је то истинито, покајмо се и не отврднимо срца своја да не бисмо аизазвали Господа Бога свога да обори на нас гнев свој по тим другим заповестима Његовим које нам даде, већ уђимо у бпокој Божји који је припремљен по речи Његовој.