1. И ево, догоди се да када Морони беше примио ову посланицу срце му се охрабри и испуни силно великом радошћу због верности Пахоранове, што и он није ^аиздајник слободе и дела отаџбине своје.

2. Али се и силно ожалости због безакоња оних који беху отерали Пахорана са судијске столице, да, укратко због оних који се побунише против отаџбине своје а и Бога свога.

3. И догоди се да Морони поведе малу групу људи, по жељи Пахорановој, а Лехију и Теанкуму предаде заповедништво над остатком војске своје, и упути се према земљи Гедеон.

4. И он подиже ^азаставу ^бслободе у сваком месту у које уђе, и сакупљаше све снаге које могаше током целог свог марша према земљи Гедеон.

5. И догоди се да се хиљаде сакупише под његову заставу и латише се мачева својих за одбрану слободе своје, како не би доспели у ропство.

6. И тако, кад Морони беше окупио све људе које могаше током целог свог марша, дође у земљу Гедеон, и ујединивши снаге своје са Пахорановим посташе они силно јаки, чак јачи од људи Пакусових, који беше ^ацар оних одметника који беху протерали ^бслободаре из земље Зарахемле и беху освојили ту земљу.

7. И догоди се да Морони и Пахоран са војскама својим сиђоше у земљу Зарахемлу и кренуше према граду, и сусретоше људе Пакусове, толико да пођоше у битку.

8. И гле, Пакус би убијен а његови људи беху заробљени, а Пахоран беше обновљен за своју судијску столицу.

9. А Пакусови људи беху осуђени по закону, а и они поборници цара који беху ухваћени и у тамницу бачени. И они беху ^апогубљени по закону. Да, ти људи Пакусови и ти поборници цара који не хтедоше да узму оружје за одбрану отаџбине своје, већ се против ње бораху, беху усмрћени.

10. И тако беше потребно да се тај закон строго спроводи због сигурности отаџбине њихове. Да, и ко год би се нашао да се одриче слободе своје био би хитро погубљен у складу са законом.

11. И тако се заврши тридесета година владавине судија над народом Нефијевим. Морони и Пахоран успоставише мир у земљи Зарахемли, међу својим народом, и на смрт осудише све оне који не беху верни делу слободе.

12. А почетком тридесет и прве године владавине судија над народом Нефијевим, Морони нареди да се сместа пошаљу намирнице, а и војска од шест хиљада људи да се пошаље Хеламану, да му помогну у очувању тог дела земље.

13. И нареди, такође, да се војска од шест хиљада људи, са довољном количином хране, пошаље војскама Лехијевим и Теанкумовим. И догоди се да то беше учињено како би се земља утврдила против Ламанаца.

14. И догоди се да се Морони и Пахоран, оставивши велику групу људи у земљи Зарахемли, упутише са великом групом људи према земљи Нефихи, будући одлучни да поразе Ламанце у том граду.

15. И догоди се да док маршираху према тој земљи, ухватише велику групу људи ламанских, и многе од њих побише, и узеше храну њихову и њихово оружје ратно.

16. И догоди се да пошто их беху ухватили, принудише их да уђу у завет да се неће више лаћати свога оружја ратног против Нефијаца.

17. И када они беху ушли у овај завет, послаше их да бораве код народа Амоновог, а беше на броју око четири хиљаде оних који не беху погубљени.

18. И догоди се кад их послаше, да наставише марш свој према земљи Нефихи. И догоди се да када беху дошли до града Нефихе, разапеше шаторе своје у равницама Нефихе, које су близу града Нефихе.

19. Ево, Морони беше жељан да Ламанци пођу у битку против њих у равницама. Али, Ламанци, познавајући њихову силно велику храброст и видећи велику бројност њихову, не усудише се стога поћи против њих. Тога дана, дакле, не пођоше у битку.

20. А када паде ноћ, Морони изађе у таму ноћи и попе се на врх зида да извиди у ком делу града Ламанци таборују са војском својом.

21. И догоди се да они беху на истоку, поред улаза, и сви беху заспали. И тад се Морони врати војсци својој и нареди им да брзо припреме јаке конопце и мердевине, да би се са врха зида спустили до унутрашње стране зида.

22. И догоди се да Морони нареди да његови људи крену и попну се на врх зида, и спусте у тај део града, да, и то на западу, где Ламанци не табороваху са војскама својим.

23. И догоди се да се сви они ноћу спустише у град уз помоћ својих јаких конопаца и својих мердевина, тако да кад јутро освану, сви беху унутар зидина градских.

24. И ево, кад се Ламанци пробудише и видеше да су војске Моронијеве унутар зидина, силно се уплашише, толико да побегоше кроз пролаз.

25. И ево, кад Морони виде да они беже пред њим, нареди својим људима да крену за њима и многе погубише, а друге опколише и заробише их. А они остали побегоше у земљу Морони, која беше у пределима поред обале морске.

26. Тако Морони и Пахоран освојише град Нефиху без губитка и једне душе, а беше много Ламанаца који страдаху.

27. Ево, догоди се да многи Ламанци који беху заробљеници пожелеше да се прикључе ^анароду Амоновом и постану слободни људи.

28. И догоди се да свима који хтедоше беше удељено по жељама њиховим.

29. Стога се сви заробљени Ламанци прикључише народу Амоновом и почеше напорно да раде, обрађујући земљу, гајећи сваковрсно жито, и стада и крда сваке врсте. И тако Нефијци беху ослобођени великог терета. Да, тако да беху ослобођени свих заробљених Ламанаца.

30. Ево, догоди се да Морони, пошто беше освојио град Нефиху, ухвативши много заробљеника, што силно умањи војске ламанске, и повративши многе од Нефијаца који беху заробљени, што силно ојача војску Моронијеву, стога Морони изађе из земље Нефихе у земљу Лехи.

31. И догоди се да када Ламанци видеше да Морони долази према њима, поново се уплашише и побегоше пред војском Моронијевом.

32. И догоди се да их Морони и војска његова тераху од града до града, све док их Лехи и Теанкум не дочекаше. А Ламанци побегоше од Лехија и Теанкума, чак доле до предела поред обале морске, све док не стигоше у земљу Морони.

33. А војске ламанске беху све окупљене, тако да сви беху у једној групи у земљи Морони. Ево, Аморон, цар ламански, такође беше са њима.

34. И догоди се да се Морони и Лехи и Теанкум са војскама својим утаборише унаоколо у границама земље Морони тако да Ламанци беху окружени у границама пустиње на југу, и у границама пустиње на истоку.

35. И тако се они утаборише за ноћ. Јер гле, и Нефијци и Ламанци беху исцрпљени због тежине марша. Стога се не одлучише ни за какву варку током ноћи, осим Теанкума, јер он беше силно срдит на Аморона, јер сматраше да Аморон и Амаликија, брат његов, беху ^аразлог тог великог и дуготрајног рата између њих и Ламанаца, што беше разлог толиког ратовања и крвопролића, да, и толике глади.

36. И догоди се да Теанкум у срџби својој пође у табор ламански и спусти се преко зидина градских. И са конопцем крену од места до места, тако да пронађе цара и ^абаци се на њега копљем које га прободе тик до срца. Али гле, пре него што умре цар пробуди слуге своје, тако да они кренуше у потеру за Теанкумом и убише га.

37. Ево, догоди да када Лехи и Морони сазнаше да је Теанкум мртав, силно се ожалостише, јер гле, беше он човек који се храбро бораше за отаџбину своју, да, прави пријатељ слободе. И он поднесе веома много тешких невоља. Али гле, он беше мртав и прође путем свега земаљског.

38. Ево, догоди се да сутрадан Морони одмаршира и нападе Ламанце, тако да их убијаху у великом покољу, и протераше их из земље, а они побегоше, штавише не вратише се тада против Нефијаца.

39. И тако се заврши тридесет и прва година владавине судија над народом Нефијевим. И тако они имаху ратове, и крвопролића, и глад, и невољу, током много година.

40. И беше убистава, и сукоба, и раздора, и безакоња свакојаког међу народом Нефијевим. Ипак, ^аправедника ради, да, због молитава праведних, беху поштеђени.

41. Али гле, због силно дугог ратовања између Нефијаца и Ламанаца многи беху постали окорели, због тог силно дугог ратовања, а многи смекшаше због ^аневоља својих, толико да се понизише пред Богом, и то у дубину понизности.

42. И догоди се да пошто Морони беше утврдио оне делове земље који беху највише изложени Ламанцима, све док не беху довољно јаки, врати се он у град Зарахемлу. И Хеламан се такође врати у место баштине своје, и мир још једном беше успостављен међу народом Нефијевим.

43. А заповедништво над војскама својим Морони препусти у руке сина свога, чије име беше Морониха, а он се повуче у дом свој како би у миру провео остатак дана својих.

44. А Пахоран се врати на судијску столицу своју. А Хеламан поново преузе на себе да проповеда реч Божју, јер због многих ратова и сукоба беше потребно да се у цркви поново успостави пропис.

45. Стога, Хеламан и браћа његова изађоше и са великом моћу проглашаваху реч Божју за ^ауверавање многих људи у опакост њихову, што их наведе да се покају за грехе своје и крсте за Господа Бога свога.

46. И догоди се да они поново, широм целе земље, успоставише цркву Божју.

47. Да, и беху донешени сви прописи који се тичу закона. И беху изабране ^асудије њихове, и врховне судије њихове.

48. А народ Нефијев поново поче ^анапредовати у земљи, и поче се множити и поста силно јак у земљи. И почеше се силно богатити.

49. Али упркос богатству своме, или снази својој, или благостању своме, не узнесоше се у охолости очију својих, нити беху спори да се сете Господа Бога свога, већ се силно понизише пред Њим.

50. Да, сећаху се они колико тога великога Господ беше учинио за њих, да их беше избављао од смрти, и од окова, и из тамница, и од свакојаких невоља, и беше их избавио из руку непријатеља њихових.

51. И без престанка се мољаху Господу Богу своме, толико да их Господ благослови по речи својој, тако да посташе јаки и напредоваху у земљи.

52. И догоди се да све то беше учињено. А тридесет и пете године владавине судија над народом Нефијевим умре Хеламан.