1. И догоди се у једанаестој години владавине судија над народом Нефијевим, петог дана другог месеца, пошто беше велик мир у земљи Зарахемли, јер пошто не беше ратова нити сукоба известан број година, чак до петог дана другог месеца у једанаестој години, зачу се ратни поклич широм земље.

2. Јер гле, војске ламанске провалише границе земље поред пустиње, чак до града ^аАмонихе, и почеше убијати народ и уништавати град.

3. И тад се догоди, пре него што Нефијци могаху подићи довољно војске да их истерају из земље, беху ^ауништили народ који беше у граду Амонихи, а уз то и неке покрај граница Ноје, а остале заробљене одведоше у пустињу.

4. Ево, догоди се да Нефијци жељаху да се докопају оних који заробљени беху одведени у пустињу.

5. Стога, онај који беше одређен за врховног капетана над војскама нефијским, (а име његово беше Зорам, и имаше два сина, Лехија и Аху) – гле Зорам и његова два сина, знајући да Алма беше високи свештеник над црквом, и чувши да има дух пророштва, одоше, стога, к њему и изразише жељу да сазнају куда би Господ хтео да иду у пустињу у потрази за браћом својом коју Ламанци беху заробили.

6. И догоди се да Алма ^аупита Господа о томе. И врати се Алма и рече им: Гле, Ламанци ће прећи реку Сидон у јужном делу пустиње, тамо горе преко граница земље Манти. И гле, тамо ћете их дочекати источно од реке Сидона, и тамо ће вам Господ предати браћу вашу коју заробише Ламанци.

7. И догоди се да Зорам и синови његови пређоше реку Сидон са војскама својим, и маршираху даље преко граница мантијских у јужни део пустиње који беше на источној страни реке Сидона.

8. И нападоше војске ламанске, и Ламанци беху расејани и протерани у пустињу. И они узеше браћу своју коју Ламанци заробише, и не беше изгубљена ни једна душа од оних који беху заробљени. И браћа њихова их поведоше да запоседну земље своје.

9. И тако се заврши једанаеста година судија, Ламанци беху протерани из земље, а народ у Амонихи беше ^ауништен. Да, свака жива душа од Амонихијаца беше ^буништена, а и њихов велик град за који они рекоше да Бог не може уништити због величине његове.

10. Али гле, у ^аједном дану остаде пуст, а пси и дивље звери комадаху лешине.

11. Ипак, и после много дана њихова мртва тела беху нагомилана на лицу земаљском, и беху покривена танким покровом. И ево, тако страшан беше мирис тога да много година народ не иђаше да запоседне земљу Амониху. И она беше названа Пустош нехорска, јер они који беху погубљени беху следбеници ^аНехора. И земље њихове осташе пусте.

12. И Ламанци не ратоваху даље против Нефијаца све до четрнаесте године владавине судија над народом Нефијевим. И тако народ Нефијев три године имаше трајан мир у целој земљи.

13. А Алма и Амулек изађоше проповедајући народу покајање у ^ахрамовима својим, и у светилиштима својим, а и у ^бсинагогама својим, које беху саграђене по угледу на јеврејске.

14. И свима који би хтели да чују речи њихове, саопштавали би реч Божју без престанка, не ^агледајући ко је ко.

15. И тако Алма и Амулек изађоше, а и многи други који беху изабрани за то дело, да проповедају реч широм земље. А успостављање цркве поста распрострањено широм земље, у свим крајевима унаоколо, међу свим народом нефијским.

16. И ^ане беше неједнакости међу њима. Господ изли Духа Свога на целом лицу земље како би припремио умове деце човечје, или како би припремио ^бсрца њихова да приме реч која ће се поучавати међу њима у време доласка Његовог –

17. Да не би отврднули наспрам речи, да не би били неверни и ишли даље према уништењу, већ да би са радошћу могли примити реч и бити као ^аграна накалемљени на прави ^бчокот, како би могли ући у ^впокој Господа Бога свога.

18. Ево, ти ^асвештеници који изађоше међу народ, проповедаху против свих лажи, и ^бобмана, и ^взависти, и препирки, и пакости, и ружења, и крађа, пљачке, отимачине, убиства, чињења прељубе, и свакојаке пожуде, обзнањујући да тога не треба да буде –

19. Најављујући оно што ускоро мора доћи, да, најављујући ^адолазак Сина Божјег, Његово страдање и смрт, а и васкрсење мртвих.

20. И многи из народа распитиваху се за место где ће Син Божји доћи и беху поучени да ће им се Он ^ауказати ^бпосле васкрсења свога. И народ ово слушаше са великом радошћу и весељем.

21. И ево, пошто црква беше успостављена широм целе земље – извојевавши ^апобеду над ђаволом, и реч Божја се проповедаше у чистоти својој у целој земљи, а Господ изливаше благослове своје на народ – тако се заврши четрнаеста година владавине судија над народом Нефијевим.