1. Ево, догоди се да пошто Амулек заврши са речима овим, повукоше се они из мноштва и пређоше у земљу Јершон.

2. Да, и остала браћа, пошто беху проповедала реч Зорамцима, такође пређоше у земљу Јершон.

3. И догоди се да пошто се угледнији део Зорамаца беше посаветовао у погледу речи које им беху проповедане, расрдише се због речи јер она уништи ^аделатност њихову. Стога не хтедоше да послушају те речи.

4. И послаше они проглас и окупише народ широм целе земље и посаветоваху се са њима у погледу речи које беху изговорене.

5. Ево, владари њихови и свештеници њихови и учитељи њихови не допустише да народ сазна жеље њихове. Стога кришом сазнаше мишљење свих људи.

6. И догоди се да пошто сазнаше мишљење свих људи, они који беху склони речима које изговорише Алма и браћа његова, беху истерани из земље, а беше их много. И они, такође, пређоше у земљу Јершон.

7. И догоди се да им Алма и браћа његова служаху.

8. Ево, народ зорамски расрди се на народ Амонов који беше у Јершону, а врховни владар Зорамаца, јер беше веома опак човек, посла поруку народу Амоновом желећи да они истерају из земље своје све оне који од њих пређоше у земљу њихову.

9. И он им изусти многе претње. А народ Амонов се не уплаши речи њихових. Стога их не протераше, него примише све сиромашне Зорамце који пребегоше код њих. И ^анеговаху их и оденуше их, и дадоше им земље за баштину њихову, и служаху им према потребама њиховим.

10. Ево, подстакну то Зорамце на срџбу против народа Амоновог и они се почеше мешати са Ламанцима и њих, такође, подстицати на срџбу против њих.

11. И тако Зорамци и Ламанци почеше са припремама за рат против народа Амоновог, а и против Нефијаца.

12. И тако се заврши седамнаеста година владавине судија над народом Нефијевим.

13. А народ Амонов одступи из земље Јершон и пређе у земљу Мелек, а у земљи Јершон уступи место војскама нефијским, како би се могли сукобити са војскама ламанским и војскама зорамским. И тако започе рат између Ламанаца и Нефијаца, у осамнаестој години владавине судија, а ^аизвештај о њиховим ратовима биће дат касније.

14. А Алма и Амон, и браћа њихова, и такође два сина Алмина, вратише се у земљу Зарахемлу, пошто беху оруђе у рукама Божјим у привођењу ^амногих Зорамаца покајању. И сви они који беху приведени покајању, беху протерани из своје земље, али имају земље за баштину своју у земљи Јершон, и латише се оружја да би одбранили себе и жене своје и децу и земље своје.

15. Ево, Алма, будући ожалошћен због безакоња свога народа, да, због ратова и крвопролића и сукоба који беху међу њима, и јер беше за проглашавање речи, то јест, послат беше да проглашава реч међу свим људима у сваком граду, и видевши да срца људи почеше постајати тврда и да се почеше ^авређати због строгости речи, срце његово беше веома жалосно.

16. Стога он нареди да се синови његови окупе како би им сваком понаособ могао предати ^адужност у погледу онога што спада у праведност. А ми имамо извештај о његовим заповестима које им он даде, према његовом сопственом запису.