1. Ево, сине мој, има још нешто што бих хтео да ти кажем, јер опажам да ти је ум узнемирен у погледу на васкрсење мртвих.

2. Гле, кажем ти, да нема васкрсења – или, другим речима, рекао бих да се ово смртно не облачи у ^абесмртност, а ова распадљивост не ^боблачи у нераспадљивост – ^всве до после доласка Христовог.

3. Гле, Он остварује ^аваскрсење мртвих. Али гле, сине мој, васкрсење још није. Ево, откривам ти тајну. Ипак, много је ^бтајни које се ^вчувају, које не зна нико осим самог Бога. Али, износим ти нешто за шта се марљиво распитивах код Бога да бих сазнао – наиме, за васкрсење.

4. Гле, постоји време које је одређено да сви ^аизађу из мртвих. Ево, нико не зна када ће то време доћи, али Бог зна време које је одређено.

5. Ево, није важно да ли ће бити један пут, или ^адруги пут, или трећи пут да људи из мртвих изађу. Бог, наиме, ^бзна све то, а мени је довољно да знам да је тако – да је време одређено кад ће сви устати из мртвих.

6. Ево, свакако мора постојати размак између тренутка смрти и тренутка васкрсења.

7. И ево, питао бих шта се догађа са ^адушама људским од тренутка смрти до тренутка одређеног за васкрсење?

8. Ево, да ли има више од једног пута одређеног да људи устану, није важно, јер не умиру сви одједном, и то није важно. Код Бога је све као један дан, а време се мери само код људи.

9. Дакле, постоји време које је одређено људима да устану из мртвих, и постоји размак између тренутка смрти и васкрсења. А ево, шта се у том размаку догађа са душама људским, јесте оно за шта се марљиво распитах код Господа да бих сазнао, и то је оно што знам.

10. И кад дође време да сви устану, тада ће они сазнати да Бог зна сва ^авремена која су човеку одређена.

11. А у погледу стања душе између ^асмрти и васкрсења – гле, анђео ми обзнани, да се духови свих људи, чим напусте ово смртно тело, да духови свих људи, били они добри или зли, враћају ^бкући оном Богу који им живот даде.

12. И тада ће се догодити да се духови оних који су праведни примају у стање ^асреће, које се зове ^брај, стање ^впокоја, стање ^гмира, где ће се одморити од свих тешкоћа и брига и жалости.

13. И тада ће се догодити да духови опаких, да, оних који су зли – јер гле, немају дела нити удела у Духу Господњем, јер гле, изабраше зла дела уместо добрих, дух ђаволов улази у њих, и запоседа дом њихов – они ће бити истерани у ^атаму најкрајњу. Онде ће бити ^бплач и јаук и шкргут зуба, и то због безакоња њихових, јер су у сужањство одведени вољом ђаволовом.

14. Ево, такво је стање душа ^аопаких, да, у тами, и у стању страшног, ^бјезивог ишчекивања жестоког негодовања гнева Божјег на њима. И они тако остају у том ^встању, као и праведници у рају, све до тренутка свог васкрсења.

15. Ево, има неких који разумеше да је то стање среће и то стање јада душе, пре васкрсења, неко прво васкрсење. Да, признајем да се то може звати васкрсењем, уздизање духа или душе и њихово слање у срећу или беду, у складу са речима које беху изговорене.

16. И гле, опет речено је да постоји ^апрво ^бваскрсење, васкрсење свих оних који беху, или који јесу, или који ће бити, до Христовог васкрсења из мртвих.

17. Ево, не мислимо да то прво васкрсење, о ком се тако говори, може бити васкрсење душа и њихово ^аслање у срећу или беду. Не можеш мислити да оно значи тако нешто.

18. Гле, кажем ти, не, већ то значи сједињење душе са телом, оних од Адамових дана до Христовог ^аваскрсења.

19. А сад, да ли ће душе и тела оних о којима се говори бити сједињени одједном, опаких као и праведних, не кажем. Довољно је да кажем да ће сви они изаћи, или другим речима, њихово васкрсење се дешава ^апре васкрсења оних који умру после Христовог васкрсења.

20. Ево, сине мој, не кажем да њихово васкрсење долази при Христовом васкрсењу, већ ево, износим своје мишљење да се душе и тела праведних сједињују при васкрсењу Христовом и Његовом ^ауспећу на небо.

21. Али, било да то буде при Његовом васкрсењу или после, не кажем, већ кажем оволико, да постоји ^аразмак између смрти и васкрсења тела, и стање душе у ^бсрећи или ^вбеди све до тренутка који је од Бога одређен да мртви изађу, а душа и тело се сједине и буду ^гдоведени да стану пред Бога да им се суди по делима њиховим.

22. Да, то узрокује обнову онога о чему говораху уста пророчка.

23. ^аДуша ће бити ^бобновљена за ^втело, а тело за душу, да, и сваки уд и зглоб биће обновљени за тело своје. Да, чак ни длака са главе неће бити изгубљена, већ ће све бити обновљено у својој правој и савршеној грађи.

24. И ево, сине мој, то је обнова о којој ^аговораху уста пророчка –

25. А праведници ће тада засјати у царству Божјем.

26. Али гле, страшна ^асмрт долази на опаке, јер умиру у погледу на оно што се односи на праведност, јер су нечисти, а ништа ^бнечисто не може баштинити царство Божје, већ се они одбацују и шаљу да једу плодове труда свога, или дела својих, која беху зла. И они пију талог из горке чаше.