Света писма
Алма 26


Поглавље 26.

Амон слави у Господу – Верни су ојачани од Господа и даје им се знање – Вером људи могу хиљаде душа привести покајању – Бог има сву моћ и све разуме. Око 90–77 год. пре Христа.

1. И ево, ово су речи Амонове браћи његовој, које гласе овако: Браћо моја по крви и браћо моја по Христу, гле кажем вам, како велик разлог имамо да се радујемо, јер могосмо ли и помислити кад апођосмо из земље Зарахемле да ће нам Бог подарити тако велике благослове?

2. И ево, питам, које велике благослове нам подари? Можете ли рећи?

3. Гле, одговорићу вам. Наиме, браћа наша, Ламанци, беху у тами, да, и то у бездану најтамнијем, али гле, аколико њих је приведено да посматра чудесно светло Божје! И то је благослов који нам је удељен, да бејасмо учињени боруђем у рукама Божјим како бисмо извршили то велико дело.

4. Гле, ахиљаде њих се радују и у стадо Божје су приведени.

5. Гле, ањива беше сазрела, а ви сте благословени јер захватасте бсрпом и жњесте снагом својом. Да, цео дан се трудисте, и погледајте број вснопова својих! И биће они сакупљени у амбаре, да се не расипају.

6. Да, неће их олуја оборити у последњи дан, да, нити ће их вихор опустошити, него ће, кад аолуја дође, бити сакупљени на место своје да их олуја не може захватити. Да, неће их ни ветрови жестоки разнети тамо где год непријатељ изабере да их покупи.

7. Али гле, у рукама су Господа ажетве и Његови су, и Он ће их бузвисити у последњи дан.

8. Благословено да је име Бога нашег. аПевајмо Му хвале, да, исказујмо бзахвалност светом имену Његовом јер чини праведност заувек.

9. Јер да не дођосмо из земље Зарахемле, ова наша драга љубљена браћа која нас тако много љубе била би још увек раздирана амржњом према нама. Да, и били, такође, туђинци Богу.

10. И догоди се да када Амон беше изговорио те речи, брат његов Арон га укори, говорећи: Амоне, плашим се да те радост твоја заноси до хвалисања.

11. Али, Амон му рече: Не ахвалим се снагом својом, нити мудрошћу својом, већ гле, брадост је моја потпуна. Да, срце је моје пуно радости, и радоваћу се у Богу своме.

12. Да, знам да сам ништа. По снази својој нејак сам. Стога се нећу собом ахвалити, већ ћу се хвалити Богом својим, јер у бснази Његовој могу учинити све. Да, гле, многа моћна чуда учинисмо у овој земљи због којих ћемо заувек славити име Његово.

13. Гле, колико хиљада браће наше ослободи Он болова апаклених, и они су приведени да бпевају љубав откупљујућу, и то због моћи речи Његове која је у нама. Стога, зар немамо велик разлог да се радујемо?

14. Да, имамо разлог да Га заувек славимо, јер Он је Свевишњи Бог и ослободи браћу нашу од аланаца пакла.

15. Да, беху они окружени вечном тамом и уништењем, али гле, приведе их Он вечној асветлости, да, вечном спасењу, и они су окружени неупоредивим обиљем љубави Његове. Да, а ми бејасмо оруђе у рукама Његовим учинивши ово велико и чудесно дело.

16. Стога, аславимо, да, бславићемо у Господу. Да, радоваћемо се, јер радост је наша потпуна. Да, хвалићемо Бога нашег заувек. Гле, ко може сувише славити у Господу? Да, ко може сувише рећи о великој моћи Његовој и о вмилости Његовој и о трпељивости Његовој према деци човечјој? Гле, кажем вам, не могу изрећи ни најмањи део онога што осећам.

17. Ко би могао и помислити да ће Бог наш бити толико милостив да нас истргне из нашег ужасног, грешног и исквареног стања?

18. Гле, изађосмо и то у гневу, са моћним претњама да ауништимо цркву Његову.

19. О, дакле, зашто нас не препусти ужасном уништењу. Да, зашто не допусти да се мач правде Његове сручи на нас и осуди нас на вечни очај.

20. Ох, душа моја, скоро као да побеже од саме помисли на то. Гле, не изврши Он правду своју над нама, него нас у великој милости својој пренесе преко тог вечног абездана смрти и јада, и то за спасење душа наших.

21. И ево, гле, браћо моја, има ли који априродан човек који зна ово? Кажем вам, нема ни једног човека који то бзна, осим покајника.

22. Да, онај који се апокаје и испољи бверу, и рађа добрим делима и моли се стално, без престанка – таквоме се даје да сазна втајне Божје. Да, таквоме ће бити дато да открије оно што никад не беше откривено. Да, и таквоме ће бити дато да хиљаде душа приведе покајању, баш као што нама беше дато да ову браћу нашу приведемо покајању.

23. Ево, сећате ли се, браћо моја, како рекосмо браћи нашој у земљи Зарахемли да идемо у земљу Нефи да проповедамо браћи нашој, Ламанцима, а они нам се подсмеваху?

24. Они нам, наиме, рекоше: Мислите ли да можете привести Ламанце к знању истине? Мислите ли да можете уверити Ламанце у неисправност апредања очева њихових, народ тако бтврде шије као што су они, чија срца уживају у проливању крви, чији се дани проводе у највећем безакоњу, чији су путеви од почетка путеви преступника? Ево, браћо моја, сећате се да то беше говор њихов.

25. И још рекоше: Латимо се оружја свога против њих да уништимо њих и безакоње њихово са земље, како они не би надвладали нас и уништили нас.

26. Али гле, љубљена браћо моја, не дођосмо у пустињу са намером да уништимо браћу нашу, већ са намером да можда спасемо неке од душа њихових.

27. Ево, када срца наша беху потиштена и бејасмо спремни да се вратимо, гле, Господ нас аутеши и рече: Пођите међу браћу своју, Ламанце, и са бстрпљењем подносите вневоље своје, и ја ћу вам дати успеха.

28. И ево, гле, дођосмо и бејасмо међу њима и бејасмо стрпљиви у страдањима својим и поднесмо сваку оскудицу. Да, кретасмо се од куће до куће уздајући се у милост света – не само у милост света него и у милост Божју.

29. И улазисмо у куће њихове и поучавасмо их, и поучавасмо их на улицама њиховим. Да, и поучавасмо их на брежуљцима њиховим. Да, и улазисмо и у храмове њихове и синагоге њихове и поучавасмо их. И бејасмо истеривани и изругивани и пљувани и ударани по образима својим. И бејасмо каменовани и хватани и везивани чврстим конопцима и у тамницу бацани. И моћу и мудрошћу Божјом опет бејасмо избављени.

30. И поднесмо невоље свакојаке, а све то како бисмо можда били средство спасења души некој. И мишљасмо да ће арадост наша бити потпуна буде ли могуће да неком можда будемо средство спасења.

31. Ево, гле, можемо погледати и видети плодове трудова наших. И зар их је мало? Кажем вам, не, амного их је. Да, и ми можемо сведочити о искрености њиховој због љубави њихове према браћи својој, а и према нама.

32. Јер гле, радије би они ажртвовали животе своје него што би одузели живот чак и непријатељу своме. И они дубоко у земљу бзакопаше оружје своје ратно због љубави своје према браћи својој.

33. И гле, кажем вам, има ли у целој земљи тако велике љубави? Гле, кажем вам, не, нема, чак ни међу Нефијцима.

34. Јер гле, латили би се они оружја против браће своје, не би допустили да буду погубљени. А гле, колико ових положи животе своје, а ми знамо да они одоше код Бога свога, због љубави њихове и мржње њихове према греху.

35. Ево, зар немамо разлога да се радујемо? Да, кажем вам, откако је света не беше људи који имаху тако велик разлог да се радују као ми. Да, и радост моја заноси, и то до хвалисања у Богу своме, јер Он има сву амоћ, сву мудрост, и сво разумевање. Он бразуме све и вмилостиво је Биће, и то на спасење онима који се покају и поверују у име Његово.

36. Ево, ако је то хвалисање, тако ћу хвалити, јер то је живот мој и светлост моја, радост моја и спасење моје, и откупљење моје од вечног јао. Да, благословено је име Бога мога, који је брижљив према своме народу, који је аграна са стабла Израеловог, и беше изгубљен од трупа свога у земљи страној. Да, кажем, благословено да је име Бога мога који је брижљив према нама, блуталицама у земљи страној.

37. Ево, браћо моја, видимо да је Бог брижљив према свим аљудима, у којој год земљи они били. Да, броји Он свој народ и Његова потпуна милост је над целом земљом. Ево, то је радост моја и велика захвалница моја, да, и заувек ћу хвалити Бога свога. Амен.