„Хајде за мном” испољавањем хришћанске љубави и служења
Као Спаситељеви ученици последњих дана, долазимо Му тако што волимо и служимо Божјој деци.
Нобеловац Ели Визел био је у болници где се опорављао од операције на отвореном срцу, када га је посетио његов петогодишњи унук. Када је дечак погледао у дедине очи, видео је његов бол. „Деда,“ упитао је, „ако те будем волео више, да ли ће те [болети мање]?”1 Данас постављам слично питање сваком од нас: „Ако будемо волели Спаситеља више, да ли ћемо мање патити?“
Када је Спаситељ позвао своје ученике да Га следе, они су живели по Мојсијевом закону, укључујући закон „око за око, зуб за зуб,”2 али је Спаситељ дошао да својим помирењем испуни тај закон. Поучио је новом учењу: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне.”3
Ученици су поучавани да окану путева природног човека и окрену Спаситељевим брижним путевима пуним љубави замењивањем сукоба праштањем, добротом и самилошћу. Нову заповест да „љубимо један другога”4 није увек било лако држати. Када су се ученици забринули због дружења са грешницима и одређеном класом људи, Спаситељ је стрпљиво поучио: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.”5 Или, како је објаснио пророк из Мормонове књиге: „Када сте у служби ближњему своме само сте Богу у служби.”6
Као Спаситељеви ученици последњих дана, долазимо Му тако што волимо и служимо Божјој деци. Чинећи то, можда нећемо моћи да избегнемо невоље, тугу и патњу у телу, али ћемо мање патити духовно. Чак и у искушењима можемо искусити радост и мир.
Наша хришћанска љубав и служба природно започињу код куће. Родитељи, позвани сте да будете брижни учитељи и мисионари својој деци и младима. Они су ваши истраживачи. На вама је одговорност да им помогнете у обраћењу. У ствари, сви ми тежимо обраћењу - што значи да будемо испуњени љубављу нашег Спаситеља.
Када следимо Исуса Христа, Његова љубав нас мотивише да подржавамо једни друге на свом смртничком путовању. То не можемо сами.7 Чули сте раније од мене ову квекерску изреку: „Ти подигни мене, ја ћу подићи тебе, и подићи ћемо се заједно вечно.”8 Као ученици, почињемо да чинимо тако када се крстимо, показујући спремност да „носимо бремена једни другима да могу бити лака.”9
Међусобно поучавање о царству10 је начин да волимо и служимо једни другима. Родитељи и бабе и деде, имамо обичај да оплакујемо стање у свету - то што школе не поучавају моралном карактеру. Али има много тога што ми можемо. Можемо искористити предност тренутака за поучавање у сопственим породицама - а то значи сада. Не дозволите им да промакну. Када вам се укаже прилика да поделите своје мисли о Јеванђељу и животне лекције, оставите све и седите и разговарајте са својом децом и унуцима.
Не треба да бринемо што нисмо професионално обучени учитељи Јеванђеља. Ниједан час обуке нити приручник не помажу толико колико лично проучавање Светих писама, молитва, промишљање и тражење вођства Светог Духа. Дух ће вас водити. Обећавам вам: позив да будете родитељ укључује дар да поучавате на начине који су исправни за вас и вашу породицу. Упамтите, Божја моћ да праведно утиче на нас је Његова љубав. „Да имамо ми љубав к њему, јер он најпре показа љубав к нама.”11
Млади, ви сте неки од најутицајнијих учитеља Јеванђеља. Долазите у цркву да учите да бисте могли да идете кући и служите својој породици, комшијама и пријатељима. Не плашите се. Имајте веру да сведочите о ономе што знате да је истинито. Помислите на то како пуновремени мисионари напредују због тога што верно живе посвећеним животом - користећи своје време и таленте и износећи сведочанства да служе и благосиљају друге. Док делите своје сведочанство о Јеванђељу, ваша вера ће расти и ваше самопоуздање ће се увећати!
Неке од наших најутицајнијих хришћанских служби су одржавање породичног проучавања Писама, породичне молитве, и састанака породичног савета. Већ више од сто година, црквене вође нас позивају да издвојимо неометано време сваке недеље. Али многи од нас још увек пропуштају те благослове. Породично кућно вече није предавање маме или тате. То је наше породично време за дељење једноставних духовних идеја и искустава, који ће помоћи нашој деци да науче да брину, деле, забављају се заједно, износе сведочанства заједно и расту и напредују заједно. Одржавањем породичне кућне вечери сваке недеље, наша међусобна љубав ће ојачати и мање ћемо патити.
Упамтимо: најважније дело које обављамо у својим породицама обавља се моћу Светог Духа. Кад год повисимо глас у љутњи, Дух напушта наше сарадништво и породице. Када говоримо са љубављу, Дух може бити са нама. Сетимо се да наша деца и унуци мере нашу љубав према томе колико им се посвећујемо. Изнад свега, не губите стрпљење и не одустајте!
Света писма нам кажу да када неко дете небеског Оца одлучи да не следи Његов план, небеса плачу.12 Неки родитељи који су волели и поучавали своју децу такође плачу када њихова одрасла деца изаберу да не следе Господњи план. Шта родитељи могу учинити? Не можемо се молити за нешто што крши слободу избора других. Сетите се оца изгубљеног сина, који је стрпљиво чекао да његов син „[дође] к себи“, истовремено га ишчекујући. И „кад је још подалеко био”, потрчао му је у сусрет.13 Можемо се молити за смернице о томе када да говоримо и шта да кажемо, и да, у неким приликама, када да ћутимо. Сетите се, наша деца и чланови породице већ су изабрали да следе Спаситеља у свом предсмртничком постојању. Понекад само њихова лична животна искуства могу поново да пробуде та света осећања. На крају, избор да воле и следе Господа мора бити њихов.
Постоји још један посебан начин на који ученици показују своју љубав према Спаситељу. Данас одајем признање свима који служе Господу као старатељи. Колико вас Господ воли! У својој мирној, непримећеној служби, следите Онога који је обећао: „Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.”14
Сетио сам се свог комшије чија је супруга оболела од Алцхајмерове болести. Сваке недеље би јој помагао да се обуче за црквене састанке, чешљао је, шминкао је, и чак стављао минђуше. У том служењу био је пример сваком мушкарцу и жени у нашем одељењу - у ствари, свету. Једнога дана супруга му је рекла: „Само желим да видим свог мужа и поново будем са њим.“
Одговорио је: „Ја сам твој муж!“
А она је слатко одговорила: „Ох, одлично!“
Не могу да говорим о старању а да не похвалим посебног старатеља у свом животу - ког ми је Спаситељ дао - моју вечну сапутницу Мери. Она је давала све у самилосном неговању и љубави. Њене руке одражавају Његов нежан додир пун охрабрења. Без ње не бих био овде. И са њом ћу бити у стању да издржим до краја и да будем са њом у вечном животу.
Ако дубоко патите, са другима или сами, подстичем вас да допустите Спаситељу да буде ваш старатељ. Ослоните се на Његову дарежљиву руку.15 Прихватите Његово обећање. „Нећу вас оставити сиротне; Доћи ћу к вама,” обећава Он.16
Браћо и сестре, ако то још нисмо учинили у потпуности, више се окренимо праштању, доброти и љубави. Одрекнимо се рата који тако често бесни у срцима природног човека и проглашавајмо Христову бригу, љубав и мир.17
Ако „дођосте до познања о слави [и доброти] Божјој”18 као и „ помирењ[у] које беше припремљено од постанка света,”19 „нећете имати намеру да повредите једни друге, него да живите у миру. … И нећете допустити деци своjоj да … преступаjу законе Божjе и да се туку и свађаjу међусобно. … Него ћете их учити … да се воле међусобно, и да служе једни другима.”20
Непосредно пре Спаситељевог распећа, Он је поучио своје апостоле: „Нову вам заповест даjем да љубите jедан другога, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међусобно”21 и „ако ме љубите заповести моје држите.”22
Сведочим да је Спаситељев прави став према нама онај који приказује Торвалдсенова статуа Христоса. Његове руке су још увек испружене,23 позивајући: „Хајде за мном.“ Ми Га следимо тако што се међусобно волимо и служимо једни другима и држимо Његове заповести.
Износим своје посебно сведочанство да Он живи и да нас воли савршеном љубављу. Ово је Његова Црква. Toмaс С. Moнсoн је Његов пророк на земљи данас. Моја је молитва да можемо више волети нашег небеског Оца и Његовог Сина, и мање патити. У име Исуса Христа, амен.