2010–2019
„Kaд бисте мене знали”
октобар 2016.


„Kaд бисте мене знали”

Да ли само знамо за Спаситеља или га све боље упознајемо? Како можемо упознати Господа?

Завршавајући Беседу на гори, Спаситељ је нагласио вечну истину да „само чињење воље Очеве омогућава спасоносну благодат Сина.”1

Изјавио је:

„Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.

Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.”2

Наше разумевање овог догађаја расте док размишљамо о надахнутој измени текста. Значајно је да су Господње речи „Не познајем вас”, како су забележене у Библији, у верзији краља Џејмса, у преводу Џозефа Смита промењене у „Не познајете ме.”3

Размислите такође о параболи о десет девица. Сетите се да је пет лудих и неспремних девица отишло да пронађе уље за светиљке након што су чуле вику да пођу и сусретну се са вереником.

„А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.

Pосле дођоше и [пет лудих девица] говорећи: господару! господару! отвори нам.

А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.”4

Значење ове параболе за све нас проширено је другом надахнутом изменом. Важно је да је израз „Не познајем вас”, како је забележено у Библији, у верзији краља Џејмса, разјашњен у преводу Џозефа Смита са „Не познајете ме.”5

Изрази „Никад вас нисам знао” и „Не познајете ме” требало би да буду разлог дубоког духовног преиспитивања за свакога од нас. Да ли само знамо за Спаситеља или га све боље упознајемо? Како можемо упознати Господа? Ова питања душе суштина су моје поруке. Здушно призивам помоћ Светог Духа док заједно размишљамо о овој важној теми.

Упознати

Исус је рекао:

„Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к оцу до кроза ме.

Кад бисте мене знали онда бисте знали и оца мојега.”6

Упознавајући Оца упознајемо Његовог љубљеног Сина.

Велики циљ смртности није само да учимо о Очевом јединорођенцу, него и да се трудимо да Га упознамо. Четири основна корака која нам могу помоћи да упознамо Господа су: живети по вери у Њега, следити Га, служити Му и веровати Му.

Живети по вери у Њега

Живети по вери у Исуса Христа је ослањање на Његове заслуге, милост и благодат.7 Почињемо да упознајемо Спаситеља кад пробудимо своје духовне таленте и тестирамо његова учења, све док у срцима не нађемо места за део његових речи.8 Док се наша вера у Господа увећава, ослањамо се на њега и имамо поверење у његову моћ да нас откупи, исцели и ојача.

Искрена вера је усредсређена на Господа и увек води праведном деловању. „Вера у Христа [је] прво начело откривене религије… темељ сваке праведности… начело деловања свих интелигентних бића.”9 Због тога што је деловање у складу са исправним начелима које је Спаситељ објавио основно код примања и примењивања истинске вере, „вера без дела [је] мртва.”10 Треба да будемо „творци речи, а не само слушачи.”11

Слушање речи Божје и примање духовног дара вере у Спаситеља блиско су повезани, јер „вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.”12 Упознајемо се са њим и његовим гласом док проучавамо његову реч у Светим писмима и гостимо се њоме,13 молимо се Оцу у његово име са правом намером,14 и тражимо сталну пратњу Светог Духа.15 Учење и примена Христовог учења у нашим животима је предуслов за примање дара вере у Њега.16

Живети по вери у Господа неопходна је припрема како бисмо га следили.

Следити Га

„И Исус идући покрај мора Галилејског, виде два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, где мећу мреже у море,јер беху рибари.

И рече им: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људским.

А они тај час оставише мреже и за њим отидоше.”17

Петар и Андрија су изразит пример слушања и слеђења Учитеља.

Спаситељ нас поучава: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.”18 Преузети његов крст значи одрећи се сваке безбожности и сваке световне пожуде и држати заповести Божје.19

Спаситељ нам је саветовао да постанемо попут њега.20 Стога, слеђење Господа укључује слеђење Његовог примера. Настављамо да упознајемо Господа док настојимо да, уз помоћ његовог Помирења, постанемо попут Њега.

У својој смртничкој служби Исус је обележио стазу, водио пут и поставио савршен пример. „Исправна идеја о његовом карактеру, савршенству и особинама”21 омогућава трајни циљ и јасан смер док га следимо на путу посвећеног следбеништва.

Слеђење Спаситеља нам такође омогућава да примимо истинско знање да је смер живота који следимо22 у складу са Божјом вољом. Такво знање није мистерија коју је немогуће спознати и није усмерено првенствено на наше привремене циљеве или обичне смртничке бриге. Уместо тога, постојан и равномеран напредак заветним путем је смер живота који Му је угодан.

Лехијев сан у Мормоновој књизи објашњава пут који треба да следимо, изазове са којима ћемо се суочити и духовне изворе који су нам доступни како бисмо следили Спаситеља и дошли Њему. Напредовати тесним и узаним путем је оно што он жели да чинимо. Да једемо плод са стабла и дубоко се обратимо Господу23 благослови су које жели да примимо. Стога нас позива: „Хајде за мном.”24

И примена вере и слеђење Исуса Христа су неопходне припреме да бисмо Му служили.

Служити Њему

„Јер како да човек позна господара коме не служи и коjи му jе стран, и коjи jе далеко од мисли и намера срца његовог?”25

Потпуније упознајемо Господа док му служимо и радимо у његовом царству. Док тако чинимо, он нас дарежљиво благосиља небеском помоћи, духовним даровима и већом способношћу. Никада нисмо сами док радимо у његовом винограду.

Изјавио је: „Јер ја ћу ићи пред вама. Бићу вам сдесна и слева, а Дух ће мој бити у срцима вашим и анђели моји око вас, да вас понесу.”26

Упознајемо Спаситеља када дајемо све од себе док идемо тамо где он жели да идемо, док се трудимо да говоримо оно што он жели да говоримо и док постајемо оно што он жели да постанемо.27 Док покорно признајемо своју потпуну зависност од Њега, он увећава нашу способност да још ефикасније служимо. Своје жеље постепено потпуније усклађујемо са његовим, и његови циљеви постају наши циљеви, у толикој мери да нећемо тражити нешто што је у супротности са његовом вољом28

Служење њему захтева цело наше срце, способности, ум и снагу.29 Сходно томе, несебично служење другима поништава егоцентричне и себичне тенденције природног човека. Почињемо да волимо оне којима служимо. А с обзиром да је служење другима служење Богу, почињемо још више да волимо њега и своју браћу и сестре. Таква је љубав показатељ духовног дара милосрђа, чисте Христове љубави.30

„Стога, љубљена браћо моја, молите се Оцу свом снагом срца, да се испуните оном љубављу коју Он подари свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа, да постанете синови Божји. Да ми, када се Он појави, будемо попут Њега јер ћемо Га видети онаквог какав јесте, да можемо имати ту наду, да можемо бити очишћени баш као што је Он чист.”31

Упознајемо Господа када смо испуњени његовом љубављу.

Веровати Му

Да ли је могуће живети по вери у њега, следити га, служити му, али Му не веровати?

Познајем чланове Цркве који учења и начела која се налазе у Светим писмима и о којима се говори за овом говорницом прихватају као истините. Међутим, тешко им је да поверују да се те јеванђеоске истине односе посебно на њихове животе и околности. Чини се да имају веру у Спаситеља, али не верују да су им његови обећани благослови доступни или да могу деловати у њиховим животима. Такође сам се сусрео са браћом и сестрама који своје позиве обављају послушно, али за које обновљено јеванђеље још није постало жива и преображавајућа стварност у њиховим животима. Упознали смо Господа јер нисмо само веровали у њега, него смо веровали њему и његовим обећањима.

У Новом завету један отац је замолио Спаситеља да исцели његово дете. Исус је одговорио:

„Ако можеш вјеровати: све је могуће оном који вјерује.

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: верујем Господе! помози мојему неверју.”32

Много пута сам размишљао о молби овог оца: „Помози мојему неверју!” Питам се да ли молба овог човека можда није првенствено била да му помогне да поверује у Исуса као нашег откупитеља и у његову исцелитељску моћ. Можда је већ прихватио Христа као Сина Божјег. Али можда му је била потребна помоћ да поверује да Учитељева исцелитељска моћ заиста може бити толико посебна и лична да благослови његовог вољеног сина. Можда је генерално веровао у Христа, али није веровао у Христа изричито и лично.

Често сведочимо о ономе што знамо да је истинито, али можда је важније питање за свакога од нас да ли верујемо у оно што знамо.

Свети обреди који се обављају помоћу одговарајуће власти свештенства неопходни су како бисмо веровали у Спаситеља, упознали га и, коначно, поверовали у оно што знамо.

„А [Мелхиседеково] свештенство послужује Јеванђеље и држи кључ тајни краљевства, и то кључ познавања Бога.

Стога, у његовим обредима се објављује божанска моћ.”33

Верујемо у Господа и упознајемо га када кључ упознавања Бога, ког смо примили преко Мелхиседековог свештенства, откључа врата и омогући сваком од нас да примимо божанску моћ у свом животу. Верујемо у Спаситеља и упознајемо га док га следимо примајући и верно поштујући свете обреде и све више попримајући његов лик на своје обличје.34 Верујемо у Христа и упознајемо га док лично доживљавамо преображавајућу, исцељујућу, оснажујућу и посвећујућу моћ његовог Помирења. Верујемо у Учитеља и упознајемо га због моћи речи Његове у нама,35 која је уписана у мисли наше и срца наша,36 и одбацићемо све грехе своје да бисмо Га упознали.37

Веровати Му значи веровати да су Његови обилни благослови доступни и примењиви у нашим појединачним животима и породицама. Веровати Му свом душом својом38 дешава се док хрлимо напред путем завета, подлажући своју вољу Његовој и препуштајући се Његовим приоритетима и тајмингу за нас. Веровати Му - прихватањем као истинитих његових моћи и обећања - призива наду у будућност и мир у наше животе.

Обећање и сведочанство

У будућности, свако ће се колено сагнути и сваки језик признати39 да Исус јесте Христ. Тог благословеног дана, сви ћемо спознати да познаје свакога од нас по имену. Сведочим и обећавам да не можемо само знати за Господа већ и упознати Га док живимо по вери у Њега, следимо Га, служимо и верујемо Му. Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.