Господ Исус Христ нас учи да се молимо
Када се молите, да ли се заиста молите или само изговарате молитву?
Године 1997. служио сам као пуновремени мисионар у Перуу, у Кускоу. Мој сарадник и ја добили смо одобрење да поведемо све мисионаре у област Кускоа у обилазак величанствених рушевина Мачу Пикчуа.
При крају нашег обиласка рушевина, неки мисионара су желели да оду до моста Инка, дела планинске стазе. У срцу сам одмах осетио да ме Дух спречава да одем тамо. Стаза се налазила на обронцима планине на висини од 600 метара. На неколико места стаза је била широка тек толико да може проћи само једна особа. Мој сарадник и ја смо им рекли да не би требало да идемо до моста Инка.
Међутим, мисионари су инсистирали да идемо. Све више су преклињали, и упркос оном што ми је дух указивао, попустио сам под притиском и рекао им да ћемо посетити мост, али под условом да будемо веома пажљиви.
Био сам на зачељу групе када смо кренули стазом која води ка мосту Инка. У почетку су се, по договору, сви кретали полако. Затим су почели да ходају веома брзо, па чак и да трче. Игнорисали су моје молбе да успоре. Осећао сам да морам ухватити корак са њима, да им кажем да морамо да се вратимо. Био сам далеко од њих и морао сам брзо трчати да бих их сустигао.
Када сам стигао до завоја, у пролазу који је сувише узак за двоје, пронашао сам једног мисионара који је непомично стајао леђима наслоњен на стене. Питао сам га зашто стоји ту. Рекао ми је да је примио подстицај да застане на тренутак, а да ја треба да наставим.
Осетио сам да је важно да сустигнем оне испред нас, тако да ме је он пропустио, па сам могао да одем мало даље низ стазу. Уочио сам да је тло пуно зеленила. Када сам десном ногом стао на тло, схватио сам, док сам падао, да испод зеленила нема ничега. Очајнички сам зграбио неке гране које су биле испод стазе. На тренутак сам могао да видим доле, око 600 метара испод себе, реку Урамба која протиче кроз Свету долину Инка. Осећао сам као да ме снага напушта, и било је само питање времена колико ћу моћи да издржим. У том тренутку сам се силно молио. Била је то веома кратка молитва. Отворио сам уста и рекао: „Оче, помози ми!”
Гране нису биле довољно чврсте да би издржале тежину мог тела. Знао сам да је крај близу. У тренутку када само што нисам почео да падам осетио сам чврсту руку која ме је зграбила и повукла нагоре. Захваљујући тој помоћи могао сам да наставим да се борим и вратим назад на стазу. Мисионар који је остао иза мене је био особа која ме спасила.
Али заправо, спасао ме је наш Небески Отац. Чуо је мој глас. Чуо сам глас Духа три пута раније који ми је говорио да не идемо на Мост Инка, али нисам послушао тај глас. Био сам у шоку, пребледео, и нисам знао шта да кажем. Тад сам се сетио да су остали мисионари били испред нас, и тражили смо их све док их нисмо пронашли и испричали им шта ми се догодило.
Вратили смо се до Мачу Пикчуа веома пажљиво и у тишини. На повратку сам ћутао и сетио сам се да је Он обратио пажњу на мој глас али да ја нисам обратио пажњу на Његов. У срцу сам осетио дубок бол због занемаривања Његовог гласа и у исто време дубок осећај захвалности за Његову милост. Није применио своју правду на мени, него ми је у својој великој милости спасао живот (видети Aлма 26:20).
На крају дана, у време за личну молитву, од срца сам се молио „Оцу милости, и Богу сваке утехе” (2. Кoринћанима 1:3). Молио сам се „искрена срца, с правом намером, имајући веру у Христа” (Moрони 10:4).
У рано јутро истог дана молио сам се шапатом, а у тренутку када сам могао да настрадам молио сам Му се од срца. Размишљао сам о свом животу до тог тренутка. Открио сам да је у многим приликама наш Отац на небу био веома милостив према мени. Поучио ме је многим лекцијама тога дана у Мачу Пикчу и у Куску, у Перуу. Једна од највећих лекција је била да треба да се увек молим искреног срца, с правом намером, [примењујући] веру у Христа.
Једном приликом Господ Исус Христ „се мољаше Богу на једном месту,” и „када преста, рече му неки од ученика његових: Господе! научи нас молити се” (Лука 11:1). Затим је поучавао своје ученике да се моле. И данас нас Он поучава да се молимо када Га у мислима видимо како се моли у Гетсеманији, говорећи: „Али не моја воља него твоја да буде” (Лука 22:42). Када се молите, да ли заиста, заиста, желите „не моја воља него твоја да буде“?
Павле описује како се Исус молио „у дане тела својега,” посебно у Гетсеманији: „Мољење и молитве к ономе који га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности” (Јеврејима посланица 5:7). Када се молите, да ли се заиста молите или само изговарате молитву? Да ли сте површни у својим молитвама?
Исус се молио снажно и разговарао је са својим Оцем. „А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо” (Лука 3:21). Када се молите, да ли осећате као да се небо отварило? Када сте последњи пут осетили ту повезаност са небом?
Исус се припремио како би донео важне одлуке молећи се свом Оцу.
„Он изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божjоj.
И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу” (Лука 6:12–13).
Да ли се ви припремате за доношење важних одлука молећи се свом Небеском Оцу? Да ли се припремате за тренутак молитве?
Када је Исус дошао на амерички континент, поучио је људе да се моле. „А Исус им рече: „Молите се и даље. И они не престајаху да се моле” (3. Нефи 19:26).
Исус нас позива да се „увек молимо” (Учење и завети 10:5). Исус зна да наш Небески Отац чује и даје оно што је најбоље за нас. Зашто понекад то не желимо да примимо? Зашто?
У истом тренутку када кажемо: „Оче на небу,” Он чује наше молитве и осетљив је на нас и наше потребе. И тако су Његове очи и уши сада повезане са вама. Он чита наше мисли и осећа наша срца. Не можете ништа сакрити од Њега. Дивно је то што ће вас Он видети очима љубави и милости - љубави и милости које не можемо у потпуности разумети. Али љубав и милост су уз Њега истог тренутка када кажете: „Оче на небу.”
Стога је тренутак молитве веома, веома свет тренутак. Он није човек па да каже: „Не, нећу да те слушам сада, јер долазиш код мене само када си у невољи.” Само људи тако чине. Он није човек па да каже: „О, не можеш ни замислити колико сам заузет сада.” Само људи тако кажу.
Да сви можемо да се молимо онако како нас је Исус поучавао моја је нада и моја молитва у име Исуса Христа. амин.