Будите абициозни за Христа
Амбициозни смо за Христа када верно служимо, прихватамо понизно, трпимо поносно, молимо се искрено и учествујемо достојно.
Моја драга браћо и сестре, данас бих желео да се обратим младим људима у Цркви, укључујући наше дивне мисионаре. Наравно, браћу и сестре који су млади у срцу срдачно позивам да слушају.
Прошлог 21. августа, председник Расел M. Нелсон је посветио предивни храм Сапоро - трећи храм у Јапану. Храм Сапоро је изграђен у северном делу Јапана на месту које се зове Хокаидо. Попут Јуте, Хокаидо су населили вредни, марљиви пионири.
Године 1876, један познати просветитељ по имену др. Вилијам Кларк1 позван је да дође на Хокаидо да поучава. Живео је у Јапану само осам месеци, али је његов хришћански дух оставио трајни утицај на његове ђаке који нису били хришћани. Пре одласка дао је својим ђацима опроштајну поруку која је овековечена у овој бронзаној статуи.2 Рекао је: „Момци, будите амбициозни!” - „Будите амбициозни за Христа.”3 Његов налог „Будите амбициозни за Христа” може помоћи у усмеравању свакодневних одлука данашњих светаца последњих дана.
Шта значи „бити амбициозан за Христа“? Бити амбициозан за Христа значи бити мотивисан, усредсређен и посвећен Његовом делу. Бити амбициозан за Христа ретко ће значити да смо изабрани за световне почасти. Бити амбициозан за Христа значи служити верно и марљиво у нашим одељењима и огранцима без јадиковања и радосног срца.
Наши мисионари који служе широм света диван су пример оних који су заиста амбициозни за Христа. Пре неколико година сестра Јамашита и ја смо служили у мисији Јапан Нагоја. Наши мисионари су били веома амбициозни за Христа. Један од тих мисионара био је младић који се звао старешина Ковен.
Старешина Кавен није имао десну ногу због несреће на бициклу из младости. Неколико недеља након што је отишао на мисију, примио сам телефонски позив његовог сарадника. Протетичка нога старешине Ковена се сломила док је возио бицикл. Одвели смо га у добру ортопедску установу специјализовану за поправке и ту, у засебној просторији, први пут сам видео његову ногу. Схватио сам колико бола подноси. Његова протетичка нога је поправљена и вратио се у своју област.
Међутим, како су недеље пролазиле, протезе су наставиле да се ломе. Медицински саветник области предложио је да се старешина Кавен врати кући где би могао да добије мисионарски премештај. Опирао сам се овом савету зато што је старешина Кавен био сјајан мисионар и имао је снажну жељу да остане у Јапану. Међутим, старешина Кавен се постепено приближавао својим физичким границама. Упркос томе, није негодовао нити се жалио.
Поново су ми саветовали да старешини Кавену дозволим да служи на месту које не захтева да вози бицикл. Размишљао сам о тој ситуацији. Помислио сам на старешину и његову будућност, и молио се о томе. Добио сам осећај да старешина Кавен ипак треба да се врати кући и чека нови позив. Телефонирао сам му и исказао љубав и бригу, и саопштио му своју одлуку. Није ништа одговорио. Могао сам само да чујем плач са друге стране слушалице. Рекао сам: „Старешина Кавен, не мораш одмах да ми одговориш. Назваћу те сутра. Молим те да уз искрену молитву размислиш о мојој препоруци.“
Када сам га назвао наредног јутра, понизно је рекао да ће послушати мој савет.
За време мог последњег интервјуа са њим, питао сам га следеће: „Старешина Кавен, да ли си у својој мисионарској молби тражио да будеш послат у мисију где нећеш морати да возиш бицикл?“
Рекао је: „Да, председниче, јесам.“
Одговорио сам: „Старешина Кавен, позван си у мисију Нагоја Јапан где треба да возиш бицикл. Да ли си то рекао свом председнику кочића?“
Био сам изненађен његовим одговором. Рекао је: „Нисам. Одлучио сам да ако јето место где ме је Господ позвао, ићи ћу у спортску салу и тренирати како бих могао да возим бицикл.”
На крају нашег интервјуа поставио ми је следеће питање са сузама у очима: „Председниче Јамашита, зашто сам дошао у Јапан? Зашто сам овде?“
Без оклевања сам му одговорио: „Старешина Кавен, знам један разлог због ког си овде. Дошао си овамо због моје добробити. Схватио сам са каквим дивним младићем служим. Благословен сам што те познајем.“
Срећан сам што могу да известим да се старешина Ковен вратио у свој вољени дом и добио нови позив да служи на мисији где за путовање може да користи ауто. Поносан сам не само на старешину Кавена него и на све мисионаре широм света који драговољно служе, без гунђања или притужби. Хвала вам, старешине и сестре, за вашу веру, вашу усредсређеност и вашу снажну амбицију за Христа.
Мормонова књига садржи многе извештаје о онима који су били амбициозни за Христа. Алма Млађи је као младић прогањао Цркву и њене чланове. Касније је прошао кроз драматичну промену срца и служио као утицајан мисионар. Тражио је Господње усмерење и благосиљао своје сараднике док је са њима служио. Господ га је ојачао и савладао је искушења са којима се суочавао.
Алма је дао свом сину Хеламану следећи савет:
„Ко год на Бога ослони уздање своје биће подржан у тешкоћама својим и бригама својим и невољама својим …
… Држите Божје заповести …
„Саветуj се са Господом у свему што чиниш, и Он ће те на добро упутити.”4
Наш други син провео је већи део своје младости изван Цркве. Када је напунио 20 година, доживео је искуство које је учинило да пожели да промени живот. Уз љубав и молитве, и помоћ своје породице и чланова Цркве, и коначно кроз самилост и наклоност Господњу, вратио се у Цркву.
Касније је позван да служи у мисији Сијетл Вашингтон. У почетку је подносио велико обесхрабрење. Прва три месеца би сваке ноћи ишао у купатило и плакао. Попут старешине Кавена, тражио је да схвати: „Зашто сам овде?“
Након годину дана службе примили смо и-мејл поруку која је била одговор на наше молитве. Написао је: „Управо сада могу да осетим љубав Божју и Исусову. Напорно ћу радити да постанем попут древних пророка. Мада се суочавам и са пуно потешкоћа, истински сам срећан. Служити Исусу је заиста најбоља ствар икада. Нема ничега тако дивног. Тако сам срећан.“
Осећао се попут Алме: „О, какву радост, и какво чудесно светло угледах. Да, душа моја беше испуњена радошћу великом као што беше мој бол!”5
Током наших живота пролазимо кроз искушења, али ако смо амбициозни за Христа, можемо бити усредсређени на Њега и осетити радост чак и у сред њих. Наш Спаситељ је највећи пример. Он је схватио своју свету мисију и био је послушан вољи Бога Оца. Какав посебан благослов је подсетити се Његовог дивног примера сваке недеље док узимамо причест.
Моја драга браћо и сестре, амбициозни смо за Христа када верно служимо, прихватамо понизно, трпимо поносно, молимо се искрено и учествујемо достојно.
Будимо амбициозни за Христа док прихватамо своје тешкоће и искушења са стрпљењем и вером и проналазимо радост на нашем заветном путу.
Сведочим да вас Господ познаје. Он зна ваше тешкоће и бриге. Зна ваше жеље да му служите с преданошћу и, да, чак амбициозно. Нека вас усмерава и благосиља док чините тако. У име Исуса Христа, амен.