Нема веће радости него када знате да они знају
Не знам да ли би било шта на овом свету могло да донесе више среће и радости од сазнања да наша деца познају Спаситеља.
Браћо и сестре, недавно сам размишљао о овом питању: „Ако би све што ваша деца знају о јеванђељу потекло од вас - као њиховог јединог извора - колико би знали?“ Ово питање је примењиво на све оне који воле, надгледају и утичу на децу.
Има ли већег дара који можемо дати својој деци од сећања дубоко урезаног у њихова срца, да знамо да наш Спаситељ живи? Да ли знају да знамо? И, што је још важније, да ли су сазнали сами за себе да Он живи?
Када сам био дечак, мојој мајци је било најтеже мене да одгаја. Био сам превише енергичан. Мама ми каже да се највише плашила да нећу доживети зрелост. Једноставно сам био превише активан.
Сећам се како сам као мали дечак седео на једном причесном састанку са нашом породицом. Мајка је управо добила нови комплет Светих писама. Овај нови комплет је обухватао комплетна стандардна дела у једном повезу, а у средини налазио се празан папир на линије за белешке.
Током тог састанка, питао сам да ли могу да држим њена Писма. Надајући се да ће помоћи мојој побожности, додала ми их је преко столице. Док сам пажљиво проучавао њена Света писма, приметио сам да је записала лични циљ у белешкама. Да бих вам мало приближио њен циљ, морам вам рећи да сам ја друго од шесторо деце и моје име је Брет. Моја мајка је написала црвеном бојом један једини циљ: „Буди стрпљива са Бретом!“
Да бих вам још боље објаснио са коликим су се изазовом суочавали моји родитељи бринући о нашој породици, дозволите ми да вам нешто кажем о нашем породичном читању Светих писама. Сваког јутра, мајка нам је читала Мормонову књигу током доручка. У тим тренуцима, мој старији брат, Дејв, и ја седели смо тихо али не и побожно. Нећу да лажем, нисмо слушали. Читали смо упутства на кутији са цереалијама.
Коначно, једног јутра, решио сам да се суочим са мајком. Узвикнуо сам: „Mама, зашто нам то радиш? Зашто читаш Мормонову књигу сваког јутра?“ Срамота ме је да признам шта сам после тога изјавио. Заправо, не могу да верујем да сам то изговорио. Рекао сам јој: „Мама, не слушам!“
Њен одговор пун љубави преокренуо ми је живот. Рекла је: „Сине, била сам на састанку на коме је председник Марион Џ. Ромни поучавао о благословима читања Светих писама. Током тог састанка, примила сам обећање да, ако будем читала Мормонову књигу својој деци сваког дана, нећу их изгубити.“ Потом ме је погледала право у очи, са потпуном самоувереношћу, рекавши: „А ја нећу да те изгубим!“
Њене речи су ми продрле у срце. Без обзира на своје несавршености, био сам вредан спашавања! Поучила ме је вечној истини да сам син брижног небеског Оца. Научио сам да сам, без обзира на околности, вредан труда. То је био савршен тренутак за несавршеног дечака.
Вечно сам захвалан мајци, мом анђелу, и свим анђелима који воле децу савршеном љубављу, без обзира на њихова несавршенства. Чврсто верујем да су све сестре - зваћу их „анђели“ - мајке у Сиону, без обзира да ли су удате и имају децу током овоземаљског искуства.
Годинама раније, Прво председништво је објавило: „Мајчинство је близу божанства. Оно је најсветија служба човечанства. Она која поштује свој свети позив и службу заслужује да буде крај анђела“1
Захвалан сам на анђелима широм Цркве који храбро и брижно проглашавају вечну истину деци небеског Оца.
Захвалан сам на дару Мормонове књиге. Знам да је истинита! Садржи пунину Јеванђеља Исуса Христа. Не познајем никога ко редовно чита Мормонову књигу свакога дана са искреном намером и вером у Христа, а да је изгубио своје сведочанство и отпао од цркве. Пророчко обећање Моронија са собом носи кључ спознаје истине о свему - укључујући и способност да се препознају и избегну обмане противника. (Видети Moрони 10:4–5).
Захвалан сам и на брижном небеском Оцу и Његовом Сину, Исусу Христу. Спаситељ је пружио савршен пример како треба живети у несавршеном и неправедном свету. „Имамо ми љубав к њему, јер он најпре показа љубав к нама.” (1. Јованова 4:19). Његова љубав према нама је немерљива. Он је наш најискренији пријатељ. Зној му је била „попут великих капи крви“ за вас као и за мене (Лука 22:44). Опростио је наизглед неопростиво. Волео је што је немогуће волети. Учинио је оно што ниједан смртник не би могао: Остварио је Помирење да би превазишао преступе, бол и болести целог човечанства.
Због помирења Исуса Христа, можемо да живимо са обећањем да, без обзира на наше проблеме, увек можемо да имамо наду у Њега „који је моћан да спасе“ (2. Нефи 31:19). Због Његовог помирења, можемо да имамо радост, мир, срећу и вечни живот.
Председник Бојд К. Пакер је изјавио: „Осим малог броја изузетака који воде у пропаст, нема те навике, зависности, побуне, преступа, отпадништва нити злочина на које се не односи обећање потпуног опроштаја. То је обећање помирења Христовог“2
Један од најневероватнијих догађаја у људској историји јесте Спаситељева послужујућа посета древним становницима Америке. Замислите како би било да сте били тамо. Док сам размишљао о Његовој бризи пуној љубави према тој групи светаца окупљених у храму, помислио сам на поједину децу коју волим више од самог живота. Покушао сам да замислим како бих се осећао посматрајући наше малишане, лично сведочећи како Спаситељ позива свако дете да дође к Њему, да будем сведок Спаситељевих раширених руку, да посматрам док свако дете понаособ, једно по једно, нежно опипава трагове на Његовим шакама и стопалима, и да их потом гледам како свако од њих стоји и сведочи да Он живи! (Видети 3. Нефи11:14–17; такође видети 17:21; 18:25.) Да нам се наша деца окрену и кажу: „Мама, тата, то је Он!“
Не верујем да би било шта на овом свету донело више среће и радости од сазнања да наша деца познају Спаситеља, да знамо да знају „ком извору се могу обратити за опрост греха својих.“ Зато, као чланови цркве „проповедамо о Христу“ и сведочимо о Христу (2. Нефи 25:26).
-
Зато се молимо са својом децом сваког дана.
-
Зато читамо Света писма са њима сваког дана.
-
Зато их учимо да служе другима, да би могли да полажу право на обећање да ће се пронаћи кад се изгубе у служби другима (видети Maрко 8:35; Moсија 2:17).
Кад се посвећујемо овим једноставним моделима следбеништва, наоружавамо своју децу Спаситељевом љубављу и божанским смерницама и заштитом, док се суочавају са снажним ветровима противника.
Јеванђеље је заправо о једном. О једној изгубљеној овци (видети Лука 15:3–7); о једној Самарјанки крај бунара (видети Јован 4:5–30); о једном заблуделом сину (видети Лука 15:11–32).
И о једном дечаку који можда тврди да не слуша.
О сваком од нас - ма колико били несавршени - како постајемо једно са Спаситељем као што је Он једно са својим Оцем (видети Јoван 17:21).
Сведочим да имамо брижног небеског Оца, који нас познаје по имену! Сведочим да је Исус Христ живи Син живог Бога. Он је Јединорођени и наш Заступник код Оца. Даље сведочим да спасење долази по Његовом имену и преко Њега - и ни на који други начин.
Моја је молитва да ћемо посветити своја срца и своје руке помагању свој деци небеског Оца да га упознају и осете Његову љубав. Док то чинимо, Он нам обећава вечну радост и срећу у овом свету и у свету који ће доћи. У име Исуса Христа, амен.