Да ли сам довољно добар? Да ли ћу успети?
Ако се заиста потрудите, не тражите изговоре нити се буните - често се кајете и молите за благодат - нема сумње да ћете бити „довољно добри.”
Драге браћо и сестре, какав је благослов за нас да се окупимо како би нас поучиле Господње слуге. Није ли дивно што нас вољени Небески Отац води и благосиља на толико различитих начина? Он заиста жели да се вратимо кући.
Захваљујући сплету блажених околности, чим сам завршио медицински факултет, прихватили су ме као младог доктора да стажирам на педијатријском одељењу престижне и конкурентне институције. Када сам упознао остале стажисте, осећао сам се најмање интелигентним и најмање припремљеним. Помислио сам да нема шансе да ћу моћи да парирам остатку групе.
Почетком нашег трећег месеца, седео сам у сестринској соби касно у ноћ, час јецајући час борећи се са сном, док сам покушавао да попуним пријемну листу за малог дечака оболелог од упале плућа. Никада се у свом животу нисам осетио толико обесхрабрено . Нисам имао појма како да излечим десетогодишњака од упале плућа. Запитао сам се шта ја ту уопште радим.
Управо у том тренутку, један од искуснијих лекара ставио ми је руку на раме. Питао ме је како сам, и ја сам му поверио своје бриге и страхове. Његов одговор ми је променио живот. Рекао ми је колико су он и све друге старије колеге поносни на мене и како су веровали да ћу постати одличан доктор. Укратко, веровао је у мене онда када чак ни ја нисам веровао у себе.
Попут мог искуства, често чујемо чланове како питају: „Да ли сам довољно добра особа?” или „Да ли ћу заиста доспети до целестијалног краљевства?” Наравно, немогуће је бити „довољно добар.” Нико од нас никад не би могао да „заради” или „заслужи” своје спасење, али нормално је да се питамо да ли смо прихватљиви за Господа, барем ја тако схватам ова питања.
Понекад када долазимо у цркву, обесхрабре нас чак и најискренији савети да треба да радимо на себи. У себи помишљамо: „Не могу све то да постигнем” или „Никад нећу бити толико добар као што су сви ови људи.” Можда се осећамо управо онако како сам се ја осећао оне ноћи у болници.
Молим вас, моја вољена браћо и сестре, морамо престати да се поредимо са другима. Непотребно се мучимо када се такмичимо и поредимо. Доносимо лажан суд о сопственој вредности на основу ствари које имамо или немамо и на основу мишљења других. Ако већ морамо да поредимо, упоредимо какви смо били у прошлости и какви смо сада - па чак и какви желимо да будемо у будућности. Једино мишљење о нама које је битно јесте мишљење нашег Небеског Оца. Молим вас да Га искрено упитате шта мисли о вама. Волеће нас и исправљати, али нас неће обесхрабрити; то је Сотонин трик.
Дозволите ми да будем директан и јасан. Одговори на питања: „Да ли сам довољно добар?” и „Да ли ћу успети?” су „Да! Бићеш довољно добар” и „Да, успећеш, докле год се кајеш, не тражиш изговоре и не буниш се.” Бог на небу није безосећајни судија који тражи било који повод да би нас избацио из игре. Он је наш савршено брижни Отац, који пре свега тежи да Му се сва деца врате кући и живе са Њим као вечне породице. Он је заиста дао свог Јединорођеног Сина да не бисмо страдали и да бисмо имали вечни живот!1 Молим вас да верујете и дозволите овој вечној истини да вам пружи наду и утеху. Наш Небески Отац жели да успемо! То је Његово дело и Његова слава.2
Волим начин на који је председник Гордон Б. Хинкли поучавао овом начелу. У више наврата сам га чуо како каже: „Браћо и сестре, све што Господ очекује од нас јесте да покушамо, али морате заиста да покушате!”3
„Заиста покушати” значи дати све од себе и признати у чему треба се побољшамо, а онда да покушамо опет. Када непрестано то радимо, све се више приближавамо Господу; све више осећамо Његов Дух;4 и примамо више Његове милости или помоћи.5
Понекад ми се чини да не примећујемо у коликој мери Господ жели да нам помогне. Волим речи старешине Дејвида А. Беднара, који каже:
„Већини нас је јасно да је Помирење за грешнике. Међутим, нисам баш сигуран да знамо и разумемо да је Помирење и за свеце …
Помирење нам помаже да превазиђемо и избегнемо лоше и да чинимо добро и постанемо добри...
‘... Наиме... кроз милост Господњу појединци... примају снагу и подршку да би чинили добра дела која иначе не би могли да [чине] ... Та милост је оспособљавајућа моћ...’ [Bible Dictionary, „Grace”; курзив додат]... или небеска помоћ која је преко потребна свима нама да бисмо се квалификовали за целестијално краљевство.”6
Све што треба да урадимо да бисмо примили ову небеску помоћ јесте да је затражимо, а потом да делујемо у складу са праведним подстицајима која примамо.
Добре вести су да, ако се искрено покајемо, наши претходни греси неће спутавати наше уздизање. Морони нам прича о преступницима његовог доба: „Али, кад год се покају и затраже опроштај, са правом намером, било би им опроштено.“7
А сам Господ је рекао о грешнику:
„Призна ли грехе своје пред тобом и преда мном и покаје се у искрености срца свога, њему ћеш опростити, а и ја ћу му опростити.
Да, и колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене.”8
Ако се искрено покајемо, Бог ће нам опростити, чак и када стално понављамо исти грех. Као што је старешина Џефри Р. Холанд рекао: „Ма колико прилика мислите да сте пропустили, ма колико грешака сматрате да сте направили... сведочим вам да сенисте удаљили ван домашаја божанске љубави. Не можете потонути толико дубоко да бесконачно светло Христовог помирења не може допрети до вас.”9
То ни у ком случају не значи да је грех оправдан. Грех увек има последице. Грех је увек штетан и повређује и грешника и онога кога његови греси погађају. А искрено покајање никада није лако.10 Шта више, молим вас да схватите да, чак и ако Бог избрише кривицу и мрље наших грехова када се искрено покајемо, можда неће одмах уклонити све последице истих. Понекад оне остају са нама до краја наших живота. А најгори грех је грех са предумишљајем, када особа каже: „Сада могу да згрешим, а после ћу да се покајем.“ Верујем да је то јединствен вид изругивања жртви и патњи Исуса Христа.
Сам Господ је изјавио: „Јер ја, Господ, не могу гледати на грех ни са најмањом мером попустљивости.”11
А Алма је објавио: „Гле, кажем ти, опакост никад није била срећа.”12
Један од разлога зашто је Алмина изјава посебно истинита јесте то што се, када стално изнова грешимо, удаљавамо од Духа, постајемо обесхрабрени, а потом престајемо да се кајемо. Али понављам, због Спаситељевог помирења сви можемо да се покајемо и да нам у потпуности буде опроштено, уколико је наше покајање искрено.
Оно што не треба да радимо јесте да оправдавамо грех уместо да се покајемо. Неће нам успети да оправдамо своје грехе речима: „Бог зна да ми је то једноставно претешко, и прихвата ме таквог какав јесам.” „Заиста покушавати“ значи да истрајавамо у својим напорима све док не достигнемо Господњи стандард, који је јасно дефинисан у питањима која нам постављају ради добијања храмске препоруке.
Још једна ставка која ће нас сигурно удаљити од небеса и одвојити нас од помоћи која нам је потребна јесте побуна. Из Књиге Мојсијеве учимо да је Сотона збачен са неба због побуне.13 Ми се бунимо сваки пут када кажемо у свом срцу: „Не треба ми Бог и не морам да се покајем.”
Као педијатар на одељењу интензивне неге, знам да ако неко непромишљено одбије спасоносни третман, то може беспотребно довести до физичке смрти. Слично томе, када се побунимо против Бога, одбијамо једину помоћ и наду, а то је Исус Христ, што води духовној смрти. Нико од нас не може то да уради сопственом моћу. Нико од нас никада неће бити „довољно добар”, осим заслугом и милошћу Исуса Христа,14 али пошто Бог поштује нашу слободну вољу, не можемо се спасити ни без сопственог залагања. То је начин на који се одржава равнотежа између милости и дела. Можемо имати наду у Христа, јер Он жели да нам помогне и да нас промени. Шта више, већ нам помаже. Само застаните на тренутак, размислите мало, и препознајте Његову помоћ у вашим животима.
Сведочим вам да ако се заиста потрудите, не тражите изговоре и не побуните се - често се кајући и тражећи милост или помоћ Христову - сигурно ћете бити „довољно добри”, то јест, прихватљиви у Господњим очима; стићи ћете до целестијалног краљевства усавршени у Христу; и примићете благослове и славу и радост које Господ прижељкује за свако своје драгоцено дете - укључујући и вас и мене. Сведочим да Бог живи и да жели да се вратимо кући. Сведочим да Исус живи. У свето име Исуса Христа, амен.