2010–2019
Учење о Христу
октобар 2016.


Учење о Христу

Христово учење нам омогућава приступ духовној моћи која ће нас уздићи из нашег тренутног духовног стања до стања у коме можемо постати усавршени.

Исусова посета Нефијцима после Његовог васкрсења била је пажљиво организована како би нас поучила стварима од највеће важности. Започела је Очевим сведочењем народу да је Исус Његов „Љубљени Син који је по [Његовој вољи].”1 Затим је сам Исус сишао и сведочио о својој помирбеној жртви,2 позивајући људе да са сигурношћу сазнају да је Он Христ, да дођу и дотакну ране на Његовим слабинама и отиске ексера на Његовим рукама и ногама.3 Ова сведочанства без сумње су потврдила да је Исусово помирење извршено и да је Отац испунио свој завет да ће обезбедити Спаситеља. Ису је потом поучио Нефијце како да стекну све благослове Очевог плана среће, који су нам омогућени због Спаситељевог помирења, тако што их је поучио учењу о Христу.4

Моја данашња порука усмерена је на учење о Христу. Света писма дефинишу учење о Христу као исказивање вере у Христа и Његово помирење, покајање, крштење, примање дара Светог Духа и истрајност до краја.5

Учење о Христу нам омогућава да стекнемо благослове помирења

Христово помирење ствара услове под којима се можемо ослонити на заслуге, милост и благодат Светог Месије,6 бити усавршени у Христу,7 стећи све што је добро,8 и добити вечни живот.9

С друге стране, учење о Христу је средство - једино средство - којим можемо стећи све благослове који су нам доступни захваљујући Исусовом помирењу. Христово учење нам омогућава приступ духовној моћи која ће нас уздићи из нашег тренутног духовног стања до стања у коме можемо постати усавршени попут Спаситеља.10 О том процесу поновног рађања, старешина Д. Тод Кристоферсон је поучио: „Бити поново рођен, за разлику од нашег физичког рођења, више је процес него догађаj. А бити део тог процеса основна jе сврха смртничког живота.”11

Истражимо сваки елемент Христовог учења.

Прво, вера у Исуса Христа и Његово помирење. Пророци су поучавали да вера почиње у тренутку када чујемо речи Христове.12 Речи Христове сведоче о Његовој помирбеној жртви и говоре нам како можемо добити милост, благослове и узвишење.13

Пошто чујемо речи Христове, исказујемо веру бирањем да следимо Спаситељева учења и пример.14 Да бисмо то учинили, Нефи нас је поучио да се у потпуности морамо ослонити на заслуге Христа који је „моћан да спасе.”15 Због тога што је Исус био Бог у предсмртничком постојању,16 живео бесмртним животом,17 и током свог помирења задовољио све захтеве правде за вас и за мене,18 има моћ и кључеве да оствари васкрсење за све људе19 и омогућио је да милост надвлада правду под условом покајања.20 Када схватимо да можемо примити милост захваљујући Христовим заслугама, у стању смо да имамо веру која води покајању.21 Потпуно ослањање на Христове заслуге је онда наше поверење да је Он учинио оно што је потребно да би нас спасао, а онда делујемо у складу са својим веровањем.22

Вера такође узрокује да престанемо толико да бринемо о томе шта други мисле о нама и почињемо далеко више да бринемо о томе шта Бог мисли о нама.

Друго, покајање. Самуило Ламанац је поучио: „Поверујете ли у име [Христово] покајаћете се због свих греха својих.”23 Покајање је драгоцен дар од нашег небеског Оца који је омогућен захваљујући жртви Његовог Јединорођеног Сина. То је процес ког нам је Отац дао којим мењамо, или окрећемо, своје мисли, поступке, и само своје биће како бисмо постали све сличнији Спаситељу.24 Не односи се само на озбиљне грехе него је свакодневни процес самопроцене и усавршавања25 који нам помаже да превладамо своје грехе, своје несавршености, своје слабости и своје неадекватности.26 Покајање узрокује да постајемо истински следбеници Христови, што нас испуњава љубављу27 и растерује наше страхове.28 Покајање није резервни план у случају да наш план да живимо савршено не успе.29 Стално покајање је једини пут који нам може донети трајну радост и омогућити нам да се вратимо да живимо са нашим небеским Оцем.

Преко покајања постајемо подложни и послушни Божјој вољи. Али то не можемо учинити сами. Признавање Божје доброте и наше ништавности,30 у комбинацији са нашим напорима да ускладимо своје понашање са Божјом вољом,31 доноси благодат у наше животе.32 Благодат је божански начин помагања или јачања преко обиља милости и љубави Исуса Христа ... да бисмо чинили добра дела која иначе не бисмо могли ако бисмо били препуштени сопственим средствима.33 Због тога што је суштина покајања да стварно постанемо попут Спаситеља, што је немогуће да учинимо сами, очајнички нам је потребна Спаситељева милост како бисмо извршили неопходне промене у својим животима.

Када се покајемо, мењамо своје старо, неправедно понашање, слабости, недостатке и страхове новим понашањем и веровањима која нас приближавају Спаситељу и помажу нам да постанемо попут Њега.

Tреће, крштење и причест. Пророк Мормон је поучио да је први плод покајања крштење.34 Да би било потпуно, покајање мора бити комбиновано са обредом крштења кога послужује неко ко је носилац свештеничке власти од Бога. За чланове Цркве, завети склопљени на крштењу и у другим приликама обнављају се када узимамо причест.35

У обредима крштења и узимања причести, заветујемо се да ћемо држати заповести Оца и Сина, увек се сећати Христа и да ћемо бити вољни да преузмемо на себе Христово име (или Његово дело и особине)36.37 Спаситељ се, заузврат, заветује да ће опростити или отпустити наше грехе38 и обилније излити свог Духа на нас.39 Христ такође обећава да ће нас припремити за вечни живот тако што ће нам помагати да постанемо попут Њега.40

Даглас Д. Холмс, први саветник у Врховном председништву Младих мушкараца, записао је: „Обреди крштења и причести симболизују крајњи резултат и процес поновног рођења. Током крштења, покопавамо старо тело и иступамо у нови живот.41 Током причести, сазнајемо да је ова промена процес корак по корак, [где] се мало по мало, из недеље у недељу, мењамо како се кајемо, заветујемо, и преко увећаних благослова Духа [постајемо попут Спаситеља].”42

Обреди и завети су од суштинске важности у оквиру Христовог учења. Преко достојног примања обреда свештенства и држања пратећих завета, божанска моћ се манифестује у нашим животима.43 Старешина Д. Тод Кристоферсон објаснио је да „ова божанска моћ обузима особу и то преко утицаја Светог Духа.”44

Четврто, дар Светог Духа. После крштења обредом потврђења примамо дар Светог Духа.45 Тај дар, ако га примимо, омогућава нам стално сарадништво Божје46 и неограничен приступ благодати која је витални део Његовог утицаја.

Као наш сарадник, Свети Дух нам даје додатну моћ или снагу да држимо своје завете.47 Такође нас посвећује,48 што значи да нас „ослобађа од греха, чисти, прочишћава и посвећује помирењем Исуса Христа.”49 Процес прочишћења не само да нас чисти, него нам и дарује потребне духовне дарове или Спаситељеве божанске особине50 и мења саму нашу природу,51 тако да више немамо жељу да чинимо зло.52 Сваки пут када у свом животу примимо Светог Духа преко покајања, вере, обреда, христолике службе и других праведних настојања, мењамо се све док корак по корак, мало по мало не постанемо попут Христа.53

Пето, истрајност до краја. Пророк Нефи је поучио да после примања дара Светог Духа морамо истрајати до краја, слеђењем примера Сина живог Бога.54 Старешина Дејл Г. Ренланд описао је процес истрајности до краја на следећи начин: „Можемо да се усавршавамо стално и све више … исказивањем вере у [Христа], кајањем, узимањем причести ради обнављања завета и благослова крштења, и примањем Светог Духа за сталног сарадника у већој мери. Чинећи тако, постајемо попут Христа и способни смо да истрајемо до краја, са свим оним што то подразумева.”55

Другим речима, примање Светог Духа и промена коју то примање изазива у нама даље изграђују нашу веру. Увећана вера води додатном покајању. Када симболично жртвујемо своја срца и своје грехе за причесним олтаром, у већој мери примамо Светог Духа. Примање Светог Духа у већој мери покреће нас даље путем поновног рођења. Када наставимо тај процес и примимо све спасоносне јеванђеоске обреде и завете, примамо „милост за милост“ док не примимо пунину.56

Морамо примењивати учење Христово у својим животима

Браћо и сестре, када примењујемо Христово учење у својим животима, благословени смо временски и духовно, чак и у искушењима. На крају смо у стању да се држимо свега доброг.57 Сведочим да се тај процес догодио и да се и даље одвија у мом животу, корак по корак, мало по мало.

Али што је још важније, морамо примењивати Христово учење у својим животима јер оно обезбеђује једини пут повратка нашем небеском Оцу. То је једини начин да примимо Спаситеља и постанемо Његови синови и ћерке.58 У ствари, једини начин да будемо откупљени од греха и да напредујемо духовно јесте да у својим животима примењујемо учење Христово.59 Иначе, апостол Јован је поучио да, ко год  не остане у науци Христовој, није од Бога.60 И сам Исус је рекао нефијској Дванаесторици да ако не успемо да испољимо веру у Христа, покајемо се, крстимо и издржимо до краја, бићемо „посечени и бачени у огањ, одакле [нам] нема повратка.”61

Дакле, како можемо потпуније применити учење Христово у својим животима? Један начин био би да сваке недеље улажемо свестан напор да бисмо се припремили за причест одвајајући неко време да уз молитву размотримо у којој области је потребно да се највише побољшамо. Онда бисмо могли жртвовати најмање једну ствар за причесним олтаром која нас спречава да будемо попут Исуса Христа, молећи се са вером за помоћ, тражећи потребне духовне дарове, и заветујући се да ћемо се побољшати током наредне недеље.62 Будемо ли чинили тако, у већој мери ћемо имати Светог Духа у својим животима, и имаћемо додатну снагу да превазиђемо своје недостатке.

Сведочим да је Исус Христ Спаситељ света и да је Његово име једино име којим можемо бити спашени.63 Све што је добро доступно је само преко Њега.64 Али, да бисмо се држали свега што је добро,65 укључујући и вечни живот, морамо стално примењивати Христово учење у својим животима. У свето име Исуса Христа, амен.