Сведок Божји
Мој савет је да не кривите себе за сваки недостатак који мислите да имате у дељењу Јеванђеља. Уместо тога, молите се „да стојите као [сведок] Божји.” То је много јачи мотив од кривице.
Значајан део важног дела Господњег пролази непримећен у очима света. Шести век пре Христа изнедрио је изузетне мислиоце попут Конфучија у Кини и Буде у источној Индији, али моћ Божјег свештенства била је на Данилу, пророку који је живео у заточеништву током владавине вавилонског цара Навуходоносора.
Узнемирен због сна који је сањао, цар Навуходоносор је захтевао да му мађионичари и чаробњаци кажу шта је сањао и да протумаче тај сан. Наравно, нису могли рећи цару шта је сањао и негодовали су. „Нема човека на земљи који би могао [учинити тако нешто, нити цара који би тражио тако нешто].”1 Цар Навуходоносор је побеснео што нису могли да му помогну и љутито је изјавио да ће сви његови саветници бити побијени.
Данило, један од царевих мудраца, молио се за Божју милост „у вези са том тајном.”2
Догодило се чудо. Тајна о царевом сну откривена је Данилу.
Данила су одвели пред цара. „Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи?”
Данило је одговорио:
„[Твој сан] не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. …
Него има Бог на небу који [може] и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до послетка. …
Бог ће небески,” рекао је Данило, „подигнути царство [камен без руку који ће постати гора велика и испунити целу земљу] које се неће расути него ће стајати до века.
… Сан jе,” рекао је Данило, „истинит, и тумачење … верно.”3
Након што му је сан објашњен и растумачен, цар је смело проговорио: „Ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима.”4
Од чудесне Божје интервенције у Даниловом случају потекла је проречена будућност Јеванђеља Исуса Христа обновљеног на земљи, царство које ће испунити целу земљу и никад неће бити уништено него ће стајати заувек.
Број чланова Цркве у последњим данима ће бити релативно мали, према Нефијевом пророштву, али ће их бити на целом лицу земље, а моћ и обреди свештенства биће доступни свима који га буду желели, испуњавајући земљу како је Данило прорекао.5
Године 1831, пророк Џозеф Смит је примио ово откривење: „Кључеви су царства Божјег [и сабирање Израела са четири краја земље] поверени човеку на земљи, и одатле ће се јеванђеље котрљати све до на крај земље, попут камена исечена из стене, без руку, што се котрља све док целу земљу не испуни.”6
Заједничка одговорност
Сабирање Израела је чудо. Оно је попут огромне слагалице чији делови ће се уклопити на своје место пре славних догађаја Другог доласка. Баш као што зна да нас збуни огромна гомила делова слагалице, за ране свеце је задатак да проносе јеванђеље целом свету вероватно изгледао готово немогућ. Али су започели, једна по једна особа, један по један фрагмент слагалице, проналазећи праве оквире, за исправно успостављање овог божанског дела. Мало по мало, камен без руку почео је да се котрља; од неколико стотина до неколико хиљада, до десетине хиљада заветних светаца, и сада милиони њих међу свим народима повезују делове слагалице овог чудесног и дивног дела.
Свако од нас је део те слагалице, и свако од нас помаже да се на место поставе други важни делови. Важни сте у овом велико делу. Пред нама је јасна перспектива. Можемо видети да се чудо наставља и да нас Господња рука води док попуњавамо преостале празнине. Затим ће велики Јехова рећи да је дело завршено,7 и Он ће се вратити у величанству и слави.
Председник Томас С. Монсон је рекао: „Сада је време да се чланови и мисионари зближе, да сарађују… да Му приводе душе. … Он ће нам помоћи у нашем раду ако будемо радили са вером на извршавању Његовог дела.”8
Божански одређена одговорност која је некада пре свега почивала на плећима пуновремених мисионара сада почива на свима нама. Сви ми желимо да делимо обновљено Јеванђеље, и захвалан сам што се на хиљаде људи крсти сваке недеље. Али чак и са овим предивним благословом, наша брига за нашу браћу и сестре и наша жеља да угодимо Богу налажу неодложну хитност да делимо и јачамо царство Божје широм света.
Ограничења кривице
Чак и ако имате јаку жељу да делите јеванђеље, можда нисте у потпуности задовољни резултатом својих протеклих напора. Можда се осећате као мој пријатељ који је рекао: „Разговарао сам са својом породицом и пријатељима о Цркви, али мало их је показало неко интересовање, и са сваким одбијањем сам све више оклевао. Знам да треба да чиним више, али сам деморалисан, и једино што осећам је огромна кривица.”
Да видим да ли могу да помогнем.
Кривица може бити корисна када у нама буди жељу да променимо нешто, али постоје границе у смислу колико дуго ће нам кривица помагати.
Кривица је као батерија у возилу са бензинским мотором. Осветлиће ауто, покренути мотор и укључити фарове, али неће обезбедити гориво за дуг пут који нас очекује. Сама батерија није довољна. Исто је са осећајем кривице.
Мој савет је да не кривите себе за сваки недостатак који мислите да имате у дељењу Јеванђеља. Уместо тога, молите се за прилике, по речима Алминим, да стојите као сведоци Божји у сваком тренутку и у свему, и на свим местима, … да [други] могу бити откупљени од Бога, и да буду убројани међу оне од првог васкрсења, и имати живот вечни.9 То је много јача мотивација од кривице.
Бити сведок Божји у свим временима и на свим местима рефлектује и како живимо и како говоримо.
Будите искрени у вези са вашом вером у Христа. Кад вам се укаже прилика, говорите о Његовом животу, Његовим учењима и Његовом неупоредивом дару целом човечанству. Поделите Његове моћне истине из Мормонове књиге. Дао нам jе ово обећање: „А који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.”10 Обећавам вам да ако се често и искрено будете молили за прилике да „стојите као сведоци Божји” те прилике ће искрснути, и они који траже више светла и знања појавиће се пред вама. Док одговарате на духовне подстицаје, Свети Дух ће пренети ваше речи у срца других, и једног дана Спаситељ ће вас признати пред својим Оцем.
Групни напор
Духовни рад помагања неком да уђе у царство Божје је колективни рад. Ангажујте мисионаре што пре можете, и молите се за небеску помоћ. Али упамтите, тајминг туђег обраћења не зависи само од вас.11
Камла Персанд била је са острва Маурицијус, и студирала је медицину у Бордоу, у Француској, када смо је упознали у фебруару 1991. године. Молили смо се као породица да можемо да делимо јеванђеље са неким ко тражи истину, и поучавали смо је у нашој кући. Имао сам част да је крстим, али наш утицај није био пресудан да се Камла прикључи Цркви. Пријатељи, мисионари, па чак и чланови породице били су „сведоци Божји” у њеној земљи, и једног дана у Француској, када је дошло време, Камла је одлучила да се крсти. Сада, 25 година касније, окружују је сви благослови ове одлуке, а њен син је служио мисију на Мадагаскару.
Молимо вас да не гледате на своје покушаје да делите љубав према Спаситељу са другима као на испит, који ћете проћи или пасти са оценом која показује како су ваши пријатељи одговорили на ваша осећања или ваш позив да се сретну са мисионарима.12 Својим смртничким очима не можемо оценити ефекат наших напора, нити утврдити право време. Када са другима делите љубав према Спаситељу, ваша оцена је увек пет плус.
Неке државе ограничиле су мисионарски рад, чиме су подстакле наше племените чланове да покажу још већу храброст тако што ће бити „сведоци Божји у сваком тренутку и на сваком месту.”
Надежда из Москве често даје Мормонову књигу у поклон кутији са пуно бомбона упакованих око ње. „Кажем им,” рекла је, „да је то најслађи поклон који им могу дати.”
Убрзо пошто се крстила у Украјини, Светлана је имала утисак да треба да подели Јеванђеље са мушкарцем кога је често виђала у аутобусу. Када је човек сишао на својој станици, упитала је: „Да ли желите да сазнате више о Богу?” Мушкарац је рекао: „Да.” Мисионари су поучавали Виктора и он се крстио. Касније су он и Светлана запечаћени у Храму Фрајберг у Немачкој.
Будите пажљиви, ваши благослови могу доћи на неочекиване начине.
Пре седам година Кети и ја смо упознали Дијега Гомеса и његову дивну породицу у Солт Лејк Ситију. Присуствовали су отвореним вратима храма са нама, али су љубазно одбили наш позив да сазнају више о Цркви. Прошлог маја примио сам изненађујући телефонски позив од Дијега. Догађаји у његовом животу навели су га да се спусти колена. Сам је пронашао мисионаре, имао дискусије и био је спреман за крштење. Једанаестог јуна ушао сам у воде крштења са својим пријатељем и духовним сапутником Дијегом Гомесом. Његово обраћење имало је свој тајминг и дошло је захваљујући помоћи и подршци многих који су му пружили руку као „сведоци Божји.”
Позив младима
Нашој предивној омладини и пунолетним младим особама широм света, упућујем посебан позив и изазов да буду „сведоци Божји.” Они који вас окружују отворени су за духовно истраживање. Сећате се слагалице? Нисте пришли столу празних руку, него су вам на располагању технологија и друштвени медији. Потребни сте нам. Потребни сте Господу да се још активније укључите у ово велико дело.
Спаситељ је рекао: „Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.”13
Не живите случајно у Африци, Азији, Европи, у Северној, Централној или Јужној Америци, на Пацифику или на неком другом месту у Божјем свету, зато што Јеванђеље мора отићи „сваком народу, колену, језику и људима.”14
Бог ће небески подићи царство [камен без руку који ће постати гора велика и испунити целу земљу] које се неће расути него ће стајати до века.
„… Сан jе истинит, и тумачење му верно.”15
Завршавам речима из Учења и завета: „Призивајте Господа да царство његово наступи на земљи, да га становници њени приме, и припреме се за дане што ће доћи у које ће Син Човечји сићи с неба огрнут сјајем славе своје да преузме царство Божје… на земљи.”16 У име Исуса Христа, амен.