За наш духовни напредак и учење
Тајне Божје откривају нам се само по вољи Његовој и моћу Светога Духа.
Када сам био дечак моји родитељи добили су поклон који је опчињавао мог млађег брата Дејвида и мене. Поклон је био минијатурни модел златних плоча које је пророк Џозеф Смит добио од анђела Моронија. Колико се сећам, модел је садржао десетак металних исписаних страница. Међутим, те странице нису биле оно што је привукло нашу пажњу.
Одгајани смо слушајући приче о Обнови. Знали смо и певали у Школици о златним плочама дубоко скривеним на планинској падини и урученим Џозефу Смиту од стране анђела Моронија.1 Док је радозналост наших младих умова расла, постојала је једна ствар коју смо стварно желели да видимо: шта је било записано на малом делу копије плоча безбедно запечаћених са два мала метална окова?
Плоче су стајале на једном сточићу неколико дана пре него што нас је радозналост натерала да нешто учинимо. Мада смо јасно разумели да то нису праве плоче које је Морони предао, желели смо да погледамо запечаћени део. Тако смо мој брат и ја неколико пута покушали, користећи нож за путер, старе кашике и све друго што би нам пало на памет, како бисмо раздвојили запечаћени део плоча макар толико да видимо шта садрже - али не сувише да бисмо сломили мале окове. Били смо барем довољно паметни да не оставимо траг наше несташне дечачке радозналости. На наше разочарење и фрустрацију, ти покушаји да „проникнемо у плоче“ увек су били неуспешни.
Још увек не знам шта је било скривено под тим запечаћеним делом - ако је уопште и било. Али мучан део наше приче је да све до данашњег дана немам појма шта је написано на делу металне странице коју је требало прочитати. Могу само да претпоставим да су те странице садржале приче о Обнови и сведочанства Џозефа Смита и тројице и осморице сведока, који су видели праве плоче које је Морони предао.
Још од стварања ове земље наш брижни Отац на небу обезбедио је усмерење, вођство и упутство за Његову децу преко пророка. Његове речи су преношене преко тих пророка и чувају се као Свето писмо за наш напредак и учење. Нефи jе то овако описао:
„Јер душа моjа ужива у Светим писмима и срце моjе о њима размишља и исписуjе их за поуку и корист деце моjе.
Гле душа моја ужива у оном што је Господње, a срце моје пребира непрестано о ономе што видех и чух.”2
Уз то, током протеклих раздобља и у овом последњем раздобљу пунине времена, достојни чланови Господње цркве били су благословени сталним друштвом Светога Духа, који помаже у нашем духовном напретку и учењу.
Познајући марљиву природу мог млађег брата, мислим да је вероватно прочитао све речи записане на копији плоча у дому наших родитеља. Ја сам, међутим, одбацио све те једноставне и драгоцене истине и уместо тога свој напор усмерио на тражење онога што није требало да буде откривено.
Нажалост, наш напредак и учење понекад могу бити успорени или чак заустављени болесно израженом жељом да „проникнемо у плоче.“ Ови поступци нас могу навести да тражимо оно што није потребно да разумемо у ово време, док све време занемарујемо дивне истине које су за нас и наше околности - истине које је Нефи описао као писане за нашу поуку и корист.
Нефијев брат Јаков је поучио: „Гле велика су и чудесна дела Господња. Како су неистражене дубине тајни Његових, и немогуће је да човек открије све путеве Његове.”3
Јаковљеве речи нас поучавају да не можемо успешно „проникнути у плоче“ или силом открити тајне Божје. Уместо тога, тајне Божје нам се откривају само према вољи Његовој и моћу Светога Духа.4
Јаков наставља:
„И нико не познаје путеве његове уколико му није откривено. Стога, браћо, немојте презрети откривења Божја.
Јер гле, моћу речи Његове човек дође на лице земаљско. ... О дакле, зашто не може да заповеди земљи, или делу руку својих на лицу њеном, по вољи и жељи својој?
Стога, браћо, не настојте да саветујете Господа, него прихватите савет из руке Његове.”5
Да бисмо разумели тајне Божје, или оно што се може разумети само откривењем, морамо следити пример Нефија, који је рекао: „Иако бејах веома млад, па ипак крупног стаса и уз то са великим жељама да упознам тајне Божје, стога завапих Господу. И гле, Он ме походи и смекша срце моје те поверовах свим речима које отац мој беше изговорио.”6 Сам Господ је даље објаснио да је Нефи применио веру, марљиво тражио скрушеног срца и држао заповести Његове.7
Нефијев пример тражења знања укључио је: (1) искрену жељу, (2) понизност, (3) молитву, (4) поверење у пророка, и коришћење (5) вере, (6) марљивост, и (7) послушност. Овај метод тражења је велика супротност мом напору да „проникнем у плоче“ или да силом покушам да схватим оно што је требало да буде откривено у Господње време моћу Светог Духа.
У ово савремено доба, очекујемо да знање можемо и треба да добијемо одмах. Када се до знања не долази лако или није доступно, често га одбацимо или смо подозриви. Због обиља информација неки су несвесно дали више веродостојности доступним изворима непознатог порекла уместо да су се ослонили на образац који је Господ установио за примање личног откривења. Јаков је можда описао наше време када је рекао: „Али гле, [они] беху народ укоченог врата и презираху речи јасноће … и тражаху оно што не могаху разумети. Стога, због слепоће своје, а та слепоћа дође због гледања поврх циља, свакако морају пасти, јер Бог одузе своју јасноћу од њих, и предаде им много тога што не могу разумети јер жељаху тако.”8
Насупрот овом је савет председника Дитера Ф. Ухдорфа. Он је говорио о мисионарима, али су његове речи једнако применљиве на све оне који трагају за духовном истином. „Када ... мисионари имају веру у Исуса Христа,“ рекао је, „имаће довољно поверења у Господа да следе Његове заповести - чак и када не разумеју у потпуности своју сврху. Њихова вера ће се манифестовати марљивошћу и радом.”9
Током прошле априлске Генералне конференције, старешина Далин Х. Oукс је објаснио: „Црква се веома труди да буде транспарентна са записима које имамо, али након што све објавимо, наши чланови понекад имају основна питања која се не могу решити проучавањем. … Неке ствари могу се научити само помоћу вере.”10
Древни пророци поучавали су овом истом начелу, демонстрирајући да се током времена људска природа није променила и да је Господњи образац за учење ванвременски. Размотримо изреку из Старог завета: „Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.”11
Исаија је објаснио говорећи у Господње име: „Него колико су небеса више од земље, толико су путеви моjи виши од ваших путева, и мисли моjе од ваших мисли.”12
Нефи је додао још једног сведока када је објавио: „O Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се уздати заувек.”13
Вера и поверење у Господа захтевају од нас да признамо да је Његова мудрост супериорнија од наше. Морамо признати да Његов план обезбеђује највећу могућност за духовни развој и учење.
Никада нисмо очекивали да ћемо „имати савршено знање о нечему” током овог смртничког постојања. Уместо тога, од нас се очекује да се „надамо ономе што се не види, што је истинито.”14
Чак и поред Нефијеве велике вере, он је признао да је његово разумевање ограничено када је одговорио анђелу који га је питао: „Знаш ли за удостојење Божје?“ Нефи је одговорио: „Знам да он воли децу своју, ипак, не знам значење свега.”15
На сличан начин се Алма обратио свом сину Хеламану: „Ево те тајне ми још нису у потпуности обзнањене, стога ћу се уздржати.”16
Изражавам своје сведочанство да Небески Отац воли своју децу, па ипак, попут Нефија и Алме, не знам значење свих ствари. Нити је потребно да знам све. Ја ћу сетакође уздржати и стрпљиво чекати Господа, знајући да „имам све као сведочанство да је то истинито, и ви имате све ово као сведочанство да је истинито …
„… Света писма су стављена пред тебе, да, и све указује да постоји Бог. Да, сама земља и све што је на лицу њеном. Да, и кретање њено. Да, а и све планете које се крећу својим правилним путањама сведоче да постоји Врховни Створитељ.”17
Док признајемо да смо производ мудрог и оданог Оца на небу: „O, зашто, онда, не допустити Њему да усмерава наш духовни напредак и учење „према вољи Његовој и жељи“ уместо нашој сопственој?18
Он живи. Исус Христ је Његов Јединорођени Син и Откупитељ човечанства. Због Христовог бескрајног Помирења, Он има мудрост и далековидост да нас води у овим последњим данима. Џозеф Смит је Његов пророк, изабран да обнови Његово царство на земљи у његовој пунини. Toмaс С. Moнсoн је Његов живи пророк и портпарол данас. О томе износим своје искрено сведочанство у име Исуса Христа, амен.