Да и он може постати снажан
Молим се да ћемо дорасти нашем позиву да подстичемо друге да се припреме за своју славну службу.
Осећам се благословеним да будем на овом састанку са онима који носе свештенство Божје. Оданост, вера и несебична служба ове групе мушкараца и дечака су модерно чудо. Говорим вечерас носиоцима свештенства, таријима и млађима, од срца уједињеним у служби Господу Исусу Христу.
Господ удељује своју моћ онима у свим свештеничким службама који достојно служе на својим свештеничким дужностима.
Вилфорд Вудруф, као председник Цркве, описао је своје искуство у свештеничким службама:
„Прва проповед коју сам икада чуо била је у овој Цркви. Следећег дана био сам крштен. ... Био сам заређен у учитеља. Моја мисија одмах је започела. ... Кроз целу ту мисију прошао сам као учитељ. На конференцији сам заређен у свештеника. ... Пошто сам заређен у свештеника послат сам ... на мисију у јужни део земље. То је било у јесен 1834. год. Имао сам са собом сарадника и почели смо без торбе и Светих писама. Путовао сам сāм много километара и проповедао Јеванђеље, и крстио многе, које нисам могао да потврдим у Цркви јер сам био само свештеник. … Путовао сам неко време проповедајући Јеванђеље пре него што сам заређен у старешину.
…„[Сада] сам члан Дванаесторице апостола већ педесет четири године. Путовао сам са овим и другим већима шездесет година и желим да кажем овом скупу да сам био подржан моћу Божјом док сам носио службу учитеља, а посебно док сам службовао као свештеник у винограду, исто колико и као апостол. Нема разлике у томе докле год обављамо своју дужност.”1
Та дивна духовна могућност да нема разлике, наведена је у Господњем опису Ароновог свештенства као „додатак“ Мелхиседековом свештенству.2 Реч додатак значи да су та два повезана. Ова веза је важна за свештенство које постаје сила и благослов какав може бити, у овом свету и заувек, јер „дани му немају почетка ни године краја.”3
Веза је једноставна. Ароново свештенство припрема младе мушкарце за још светију дужност.
„Моћ је и власт вишег, или Мелхиседековог свештенства, да држи кључеве свих духовних благослова у Цркви—
Да има повластицу примати тајне краљевства небеског, да се пред њим небеса отварају, да другује са свеопштим скупом и Црквом Прворођенчевом, и да ужива у заједништву и присутности Бога Оца и Исуса, посредника новог завета.”4
Те свештеничке кључеве у потпуности користи само један човек, председник и председавајући високи свештеник Господње цркве. Затим, по избору председника, сваки мушкарац који држи Мелхиседеково свештенство може бити дарован влашћу и повластицом да говори и делује у име Свемоћнога. Та моћ је бесконачна. Повезана је са животом и смрћу, са породицом и Црквом, са величанственом природом самог Бога и Његовог вечног дела.
Господ припрема носиоца Ароновог свештенства да постане старешина који служи са вером, моћу и захвалношћу у том славном Мелхиседековом свештенству.
За старешине, дубока захвалност биће суштинска за вашу улоге у пуној свештеничкој служби. Памтићете дане када сте били ђакон, учитељ или свештеник када су вас они који поседују више свештенство подигли и охрабрили на вашем свештеничком путовању.
Сваки носилац Мелхиседековог свештенства има такве успомене, али је осећај захвалности можда ослабио током година. Моја нада је да ћете оживети тај осећај а са њим и одлучност да ћете сваком коме можете дати исту врсту помоћи коју сте ви једном примили.
Сећам се једног бискупа који се односио према мени као да сам већ такав какав бих могао постати у свештеничкој моћи. Позвао ме је једне недеље када сам био свештеник. Рекао ми је да му је потребан сарадник како би посетио неке чланове нашег одељења. Обратио ми се као да сам његова једина нада за успех. Нисам му био потребан. Имао је одличне саветнике у свом бискупству.
Посетили смо сиромашну и гладну удовицу. Желео је да му помогнем да допремо до њеног срца, наговоримо је да направи и користи буџет, и обећамо јој да може бити у позицији да брине не само о себи него и да помаже другима.
Затим смо отишли да утешимо две девојчице које су живеле у тешкој ситуацији. Док смо одлазили, тихо ми је рекао: „Та деца никада неће заборавити да смо их посетили.“
Код следеће куће сам видео како позвати мање активног мушкарца да се врати Господу убеђујући га да је потребан одељењу.
Тај бискуп био је носилац Мелхиседековог свештенства који је проширио моје видике и дао ми подршку примером. Поучио ме је да имам моћ и храброст да идем било где у служби за Господа. Давно је отишао и примио небеску награду, али га се још увек сећам јер ме је подигао док сам био неискусни носилац Ароновог свештенства. Касније сам научио да ме је видео као неког ко ће у будућности носити велике одговорности, што је било изнад моје визије.
Мој отац је исто то учинио за мене. Био је искусни и мудри носилац Мелхиседековог свештенства. Једном је један апостол затражио да напише кратку напомену о научном доказу о старости земље. Написао га је с пажњом, знајући да неки од оних који би могли читати имају чврста уверења да је земља много млађа него што на то указују научни докази.
Још увек се сећам када ми је отац предао оно што је записао и рекао: „Хал, ти имаш духовну мудрост да знаш да ли треба да ово пошаљем апостолима и пророцима.“ Не сећам се баш свега што је било записано на том папиру али ћу заувек са собом носити захвалност коју сам осећао за великог носиоца Мелхиседековог свештенства који је у мени видео духовну мудрост коју ја нисам могао да препознам.
Једне ноћи, неколико година касније, након што сам заређен у апостола, позвао ме је пророк Божји и замолио да прочитам нешто што је записано о црквеној доктрини. Провео је ноћ читајући поглавља из књиге. Рекао је са осмехом: „Не могу прочитати све ово. Не би требало да се одмараш док ја радим.“ А онда је употребио исте речи као мој отац пре много година: „Хал, ти си тај који треба да прочита ово. Ти ћеш знати да ли је ово добро за објављивање.“
Исти образац носиоца Мелхиседековог свештенства који проширује видике и даје самопоуздање дошао је једне ноћи на фестивалу говорништва који је организовала Црква. У 17. години су тражили да говорим пред великим скупом. Нисам имао појма шта се од мене очекује. Нисам добио тему и тако сам припремио говор који је био изнад онога што сам знао о јеванђељу. Док сам говорио, схватио сам да сам погрешио. Још увек памтим свој осећај после говора, да сам подбацио.
Следећи и последњи говорник био је старешина Метју Коули, из Већа Дванаесторице апостола. Био је бољи говорник—омиљен у Цркви. Још увек памтим како сам гледао у њега са свог седишта поред говорнице.
Почео је моћним гласом. Рекао је да је мој говор учинио да се осећа као да је на великој конференцији. Насмејао се када је то рекао. Моја осећања неуспеха су нестала и уследило је самопоуздање да бих једног дана могао постати оно што он изгледа већ мисли да јесам.
Сећање на ту ноћ још увек ме води да пажљиво слушам када неки носилац Ароновог свештенства говори. Због онога што је старешина Коули учинио за мене, увек очекујем да ћу чути реч Божју. Ретко сам разочаран а често зачуђен и не могу да се не насмејем као и старешина Коули.
Много тога може помоћи у јачањи наше млађе браће како би узрасла у свештенству, али ништа неће бити моћније од наше помоћи у развијању њихове вере и самопоуздања да се могу ослонити на моћ Божју у својој свештеничкој служби.
Вера и самопоуздање неће остати уз њих кроз само једно искуство, чак ни када су подигнути од најдаровитијег носиоца Мелхиседековог свештенства. Способност да се ослонимо на те моћи мора бити негована многим изразима самопоуздања од оних који су искуснији у свештенству.
Носиоцима Ароновог свештенства ће, такође, бити потребан подстицај и корекција од самог Господа кроз Светог Духа свакога дана и чак сваког сата. То ће им бити доступно пошто одаберу да остану достојни тога. То ће зависити од избора које направе.
Зато морамо поучавати примером и сведочанством како би се речи великог вође Мелхиседековог свештенства, краља Венијамина, испуниле.5 То су речи љубави изречене у име Господа чије је ово свештенство. Краљ Венијамин поучава шта се тражи од нас да бисмо остали довољно чисти за примање подстицаја и корекције од Господа:
„И напослетку, не могу вам рећи како се све грех може починити, jер су различити путеви и начини, и толико их jе да их ни изброjати не могу.
Али, могу вам рећи оволико, да не будете ли пазили на себе и на мисли своjе и на речи своjе и на дела своjа, и не будете ли чували заповести Божjе и истраjали у вери у оно што чусте о доласку Господа нашег, и то до краjа живота своjих, морате пропасти. А сад, о човече, сети се, и немоj пропасти.”6
Сви смо ми свесни ватрених стрела непријатеља праведности које се шаљу попут ужасног ветра на младе носиоце свештенства које пуно волимо. Нама изгледају попут младих војника, који себе зову синовима Хеламановим. Они могу опстати, попут тих младих ратника, ако се буду чували онако како их је подстицао краљ Венијамин.
Синови Хеламанови нису сумњали. Храбро су се борили и победили јер су веровали речима својих мајки.7 Ми схватамо моћ вере брижне мајке. Мајке данас пружају велику подршку својим синовима. Ми, носиоци свештенства, можемо и морамо на ту подршку додати нашу одлучност да испунимо дужности пошто смо обраћени, треба да допремо до наше браће и оснажимо их.8
Моја молитва је да сваки носилац Мелхиседековог свештенства прихвати прилику, коју је Господ понудио:
„Ако има неко међу вама јак у духу, нека са собом поведе онога који је слаб, да би се потакнуо са свом благошћу, те и он постао јак.
Стога, поведите са собом оне који су заређени у ниже свештенство, и пошаљите их испред вас да заказују састанке и да пут приправљају, и да пођу на састанке на које ви поћи не можете.
Гле, то је начин на који апостоли моји, у древне дане, изграђиваху мени цркву моју.”9
Ви свештеничке вође и очеви носилаца Ароновог свештенства можете учинити чуда. Можете помоћи Господу да попуни редове верних старешина младим мушкарцима који прихватају позив да проповедају јеванђеље и то чине са увереношћу. Видећете многе које сте подигли и охрабрили да остану верни, венчају се достојно у храму, а заузврат, подигну и припреме друге.
Неће бити потребни нови програми активности, побољшани материјали за поучавање или бољи друштвени медији. Неће се тражити никакав позив поред овог који имамо сада. Заклетва и завет свештенства даје вам моћ, власт, и усмерење. Молим се да ћете отићи кући и пажљиво проучити заклетву и завет свештенства, који се налази у Учењу и заветима, одсек 84.
Сви се ми надамо да ће више младих мушкараца имати искуства попут Вилфорда Вудруфа, који је као носилац Ароновог свештенства поучавао јеванђеље Исуса Христа са моћу обраћења.
Молим се да ћемо дорасти нашем позиву да подстичемо друге да се припреме за своју славну службу. Од срца се захваљујем дивним људима који су ме уздигли и показали ми како да волим и подижем друге.
Сведочим да председник Томас С. Монсон држи све кључеве свештенства на земљи у ово време. Сведочим да је он, служећи током живота, био пример свима нама уздижући друге као носилац Мелхиседековог свештенства. Лично сам захвалан због начина на који ме је уздигао и показао ми како да уздигнем друге.
Бог Отац живи. Исус јесте Христ. Ово је Његова црква и царство. Ово је Његово свештенство. Лично знам то моћу Светог Духа. У име Господа Исуса Христа, амен.