Велики Исцелитељ
Патњу изазвану грехом, бол проузроковану поступцима других, или болну реалност смртности не морате да проживљавате саме.
Једна од прилика за које сам веома захвална јесте да путујем - да учим од својих сестара широм света. Ништа се не може поредити са приликом да будем са вама руку под руку, очи у очи и срце до срца.
Током једног таквог искуства, вођа Потпорног друштва је упитала: „Да ли постоји нешто одређено на шта жене треба да се усредсреде?“
Одговорила сам: „Да!“ сетивши се говора „Молба мојим сестрама“ од председника Расела М. Нелсона. Председник Нелсон је поучио: „Потребне су нам жене које имају чврсто разумевање Христовог учења.”1
Овако је Нефи описао учење о Христу:
„Јер врата на коjа треба да уђете jесу покајање и крштење водом, а тада долази опрост греха ваших огњем и Светим Духом. …
И ево... питао бих вас да ли је све учињено? Гле, кажем вам, није, јер не бисте стигли дотле да не беше речи Христове и неуздрмане вере у Њега, потпуно се ослањајући на заслуге Онога који је моћан да спасе.
Стога, морате хрлити напред с постоjаношћу у Христу, имаjући савршен одсjаj наде и љубави према Богу и свим људима. Стога, будете ли хрлили напред, гостећи се речју Христовом, и истрајете до краја, гле, овако говори Отац: Имаћете живот вечни.
… Ово је пут и нема другог пута нити имена датог под небом којим би се човек могао спасти у царству Божјем. И ево, гле, ово је учење Христово.”2
Зашто нам је потребно чврсто разумевање ових начела?
Често срећем светице последњих дана којима је очајнички потребна помоћ, а ипак се не окрећу Њему који пружа вечну помоћ. Превише често траже разумевање истраживањем „велике и простране зграде.”3
Док увећавамо своје разумевање Христовог учења, убрзо откривамо да развијамо дубље разумевање великог „плана среће.”4 Такође препознајемо да је наш Спаситељ, Исус Христ, сама суштина тог плана.
Када научимо како да Христово учење применимо на сопствене околности, наша љубав према Спаситељу се увећава. Препознаћемо да „без обзира на уочене разлике, сви имају потребу за истим бесконачним помирењем.”5 Схватамо да је Он наш темељ - стена, наш Откупитељ, сигуран темељ на коме, ако на њему градимо, не можемо пасти.6
Како нас ово учење може благословити док тражимо мир и разумевање и настојимо да са радошћу истрајемо на свом јединственом смртничком путовању?
Предложила бих да почнемо, како што је Нефи рекао, са неуздрманом вером у Христа, „потпуно се ослањајући на заслуге Онога који је моћан да спасе.”7 Наша вера у Исуса Христа омогућава нам да се суочимо са сваким изазовом.
У ствари, често откривамо да се наша вера продубила и да се наш однос са небеским Оцем и Његовим Сином прочистио у невољи. Дозволите ми да поделим три примера.
Прво, Спаситељ, Велики Исцелитељ, има моћ да промени наша срца и пружи нам стално олакшање од жалости проузроковане сопственим грехом. Када је Спаситељ поучавао Самарјанку на бунару, знао је за њене озбиљне грехе. Међутим, „Господ гледа на срце,”8 и такође је знао да има поучљиво срце.
Када је жена дошла на бунар, Исус - отелотворење живе воде - једноставно је рекао: „Дај ми да пијем.“ Наш Спаситељ ће се исто тако обратити и нама гласом ког препознајемо када дођемо код Њега - јер Он нас познаје. Прихвата нас онаквима какви смо. И због онога што јесте и онога што је урадио за нас, Он разуме. Због тога што је поднео наш бол, може нам дати живу воду када је затражимо. Томе је поучио Самарјанку када је рекао: „Да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.“ Разумевши на крају, жена је реаговала са вером и затражила: „Господине, дај ми ту воду, да не жедним.“
После тог искуства са Спаситељем, Самарјанка „остави судове своје и отиде у град и рече људима,
Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?“
Примила је сведочанство - почела је да узима живу воду - и желела је да другима сведочи о Његовом божанству.9
Када Му приђемо понизног и поучљивог срца - чак и ако су нам срца отежана од грешака, греха и преступа - Он нас може променити, „јер је моћан да спасе.”10 А са промењеним срцем можемо, попут Самарјанке, ићи у своје градове - своје домове, школе и на радна места - да бисмо сведочиле о Њему.
Друго, Велики Исцелитељ нас може утешити и ојачати када подносимо бол због неправедних поступака других. Имала сам бројне разговоре са женама оптерећеним тешким теретом. Њихов заветни пут од храма постао је тешко путовање ка исцељењу. Оне пате због прекршених завета, сломљених срца и изгубљеног самопоуздања. Многе су жртве прељубе и вербалног, сексуалног и емоционалног злостављања, често као резултат зависности других.
Ова искуства, кроз која су прошле без своје кривице, оставила су многе са осећајем кривице и стида. Не схватајући како да се изборе са снажним емоцијама које су осетиле, многе покушавају да их игноришу, потискујући их све дубље у себе.
Нада и исцељење се не налазе у тамном понору тајности, него у светлу и љубави нашег Спаситеља, Исуса Христа.11 Старешина Ричард Џ. Скот је посаветовао: „Ако сами нисте укључени у озбиљан грех, немојте беспотребно подносити последице туђег греха. … Можете осећати самилост. … Ипак не би требало да преузмете на себе осећај одговорности за те поступке. … Када сте урадили оно што је разумно да бисте помогли особи коју волите, положите терет пред Спаситељеве ноге. … Делујући тако, не само да ћете пронаћи мир, него ћете и исказати веру у моћ Спаситеља да скине терет греха са вољене особе преко њеног покајања и послушности.“
Наставио је: „Потпуно исцељење ће доћи кроз вашу веру у Исуса Христа и Његову моћ и способност, кроз Његово помирење, да исцели ожиљке од онога што је неправедно и незаслужено.”12
Ако се нађете у оваквој ситуацији, процес исцељења може бити дуг. Биће потребно да уз молитву тражите вођство и одговарајућу помоћ, укључујући саветовање са правилно рукоположеним носиоцима свештенства. Док учите да отворено комуницирате, поставите одговарајуће границе, и можда затражите стручну помоћ. Одржавање духовног здравља током тог процеса је од виталног значаја! Не заборавите на свој божански идентитет: ви сте вољена ћерка небеских родитеља. Имајте поверења у Очев вечни план за вас. Наставите да свакодневно увећавате своје разумевање учења о Исусу Христу. Свакога дана ипољавајте веру и пијте дубоко из Спаситељевог бунара живе воде. Ослањајте се на дар моћи који је на располагање сваком од нас преко обреда и завета. Допустите да исцељујућа моћ Спаситеља и Његовог помирења уђе у ваш живот.
Треће, Велики Исцелитељ може нас утешити и подржати док пролазимо кроз „стварност смртности,”13 као што су катастрофе, менталне и друге болести, хронични бол, и смрт. Недавно сам упознала изузетну младу жену по имену Џози која болује од биполарног поремећаја. Износим само мали део њеног путовања ка исцељењу онако како га је она поделила са мном:
Најмрачнији тренуци се јављају у данима које моја породица и ја зовемо ‘дани на поду.’ Почињу чулним оптерећењем и акутном осетљивошћу и отпором према било којој врсти звука, додира, или светлости. То је врхунац душевног бола. Постоји један посебан дан који никада нећу заборавити.
Било је то на почетку путовања чинећи то искуство посебно застрашујућим. Сећам се да сам јецала, сузе су ми текле низ лице док сам се борила за ваздух. Али чак и тако интензивна патња бледи у односу на бол који је уследио када сам приметила да паника обузима моју мајку која се очајнички трудила да ми помогне.
Са мојом сломљеном душом дошло је њено сломљено срце. Међутим, нисмо у потпуности разумеле да смо, упркос све дубљем мраку, биле на корак да доживимо моћно чудо.
Све док је трајало, моја мајка је непрестано шапутала: ‘Учинила бих све да преузмем ово на себе.’
У међувремену, тама се појачала, и када сам била уверена да не могу више да издржим, управо тада се десило нешто дивно.
Узвишена и предивна моћ ми је прострујала кроз тело. Затим, са ‘снагом изван сопствене,’14 са дубоким уверењем сам рекла мами седам речи које мењају живот као одговор на њену понављану жељу да поднесе мој бол. Рекла сам: ‘Не мораш; Неко је то већ учинио.’”
Из мрачне провалије опасне менталне болести Џози је прикупила снагу да сведочи о Исусу Христу и Његовом помирењу.
Није била потпуно исцељена тога дана, али је примила светло наде у тренуцима најјаче таме. Данас, уз подршку чврстог разумевања учења о Христу и свакодневног освежавања Спаситељевом живом водом, Џози наставља своје путовање ка исцељењу и исказује непоколебљиву веру у Великог Исцелитеља. Помаже многима на том путу. И каже: „Када осећам непрекидну таму, ослањам се на сећање на Његове благе милости. Оне ми служе као водиља док пролазим кроз тешке тренутке.”15
Сестре, сведочим да -
не морате и даље саме да носите терет жалости узроковане грехом;
не морате саме да се носите са болом узрокованим неправедним поступцима других;
не морате саме да пролазите кроз болну стварност смртности.
Спаситељ моли:
„Зар се нећете сада вратити к мени, и покајати за грехе своје и обратити се да бих вас исцелио?
… Дођете ли к мени имаћете вечни живот. Гле, милостива рука моја испружена је према вама, и ко год дође … примићу га.”16
Учиниће све да преузме то од вас. У ствари, „већ јесте.“ У име Исуса Христа, Великог Исцелитеља, амен.