1. Послушајте глас Исуса Христа, Откупитеља вашега, великог Ја Јесам, чија рука милостива изврши помирење за ваше грехе;

2. Који ће скупити народ свој баш као што квочка скупља пилиће своје под крила своја, и то све оне који послушају глас мој и понизе се преда мном, и призову ме у снажној молитви.

3. Гле, заиста, заиста, кажем вам да су вам сада греси ваши опроштени, због тога примате све ово; али сетите се да грех не чините више, да не би пропаст сишла на вас.

4. Заиста, кажем вам да сте ви изабрани из света да објављујете јеванђеље моје са призвуком радости, као и гласом трубе.

5. Уздигните срца своја и будите весели, јер ја сам међу вама, и ваш сам заступник код Оца; и његова је добра воља да вам да царство.

6. А као што је записано – Шта год будете искали у вери, уједињени у молитви сходно заповести мојој, примићете.

7. И позвани сте да остварите сакупљање изабраника мојих, јер моји изабраници чују глас мој и неће отврднути срца своја;

8. Стога, пропис изађе од Оца да би они требало да се сакупљају на једном месту на лицу ове земље, да припреме срца своја и да се припреме у свему за дан када се страдање и пустош пошаљу опакима.

9. Јер час је близу и дан је на дохват руке када ће земља сазрети; и сви охоли и они који чине опакости биће попут стрњике; и спалићу их, говори Господ над војскама, да не би било опакости на земљи;

10. Јер час је близу, а оно што су говорили апостоли моји мора се испунити; јер као што су говорили тако ће се догодити.

11. Јер ћу себе открити са неба моћу и великом славом, са свом војском небеском, и боравити у праведности са људима на земљи хиљаду година, а опаки неће остати.

12. И опет, заиста, заиста, кажем вам, изађе то као чврст пропис, по вољи Оца, да ће апостоли моји, Дванаесторица која беху у служби са мном у Јерусалиму, стајати мени здесна на дан доласка мога у стубу огњеном, одевени хаљинама праведности, са крунама на главама својим, у слави баш као што је моја, да суде целом дому Израеловом, и то свима онима који су ме љубили и држали заповести моје, и никоме другом.

13. Јер ће труба трубити дуго и гласно, баш као на гори Синају, а цела земља ће се протрести, а они ће изаћи – да, и то мртви који умреше у мени, да приме круну праведности, и да буду одевени, баш као што сам ја, да буду са мном, да бисмо били једно.

14. Али, гле, кажем вам да пре него што овај велики дан дође, сунце ће се помрачити, и месец се у крв претворити, а звезде са неба пасти, и биће великих знакова горе на небу и доле на земљи;

15. И биће плача и јаука међу мноштвом;

16. И велике градоносне олује биће послате да уништи усеве земаљске.

17. И догодиће се да ћу због опакости света, извршити освету над опакима, јер се неће покајати; а чаша негодовања мога је пуна; јер гле, моја их крв неће очистити ако ме не послушају.

18. Стога ћу ја, Господ Бог, послати муве на лице земље, које ће напасти становнике њене, и јешће месо њихово, и учинићу да се црви излегу на њима;

19. А језици ће њихови бити зауздани да не изусте ништа против мене; а месо ће им отпадати са костију, и очи из шупљина својих;

20. И догодиће се да ће их звери шумске и птице небеске прождрати.

21. А велика и одвратна црква, која је курва целе земље, биће срушена огњем прождрљивим, како су говорила уста пророка Језекиља, који је говорио о ономе што се још није догодило али засигурно мора, тако жив ја био, јер одвратности неће владати.

22. И опет, заиста, заиста, кажем вам да када се хиљаду година наврши, а људи поново почну да поричу Бога свога, поштедећу земљу само на кратко;

23. И крај ће доћи, и небо и земља ће изгорети и проћи, а биће ново небо и нова земља.

24. Јер ће све старо проћи, и све ће постати ново, чак и небо и земља, и сва пунина њихова, и људи, и звери, птице небеске, и рибе морске;

25. А ни једна длака, нити трун, неће се изгубити, јер то је дело руку мојих.

26. Јер, гле, заиста вам кажем, пре него што земља прође, Михајло, мој арханђео, затрубиће у трубу своју, а онда ће се сви мртви пробудити, јер ће им се гробови отворити, и изаћи ће – да, баш сви.

27. А праведни ће се скупити мени здесна на вечни живот; а опаких мени слева ћу се постидети да признам као своје пред Оцем;

28. Стога ћу им рећи – Идите од мене, ви проклети, у вечни огањ, припремљен за ђавола и анђеле његове.

29. А онда, гле, кажем вам, никада устима својим не објавих да ће се вратити, јер где сам ја они не могу доћи, јер немају моћи.

30. Али сетите се да сви моји судови нису дати људима, и као што речи изађоше из уста мојих, тако ће се и испунити, први ће бити последњи, а последњи ће бити први у свему што створих речју моћи моје, која је моћ Духа мога.

31. Јер моћу Духа свога их створих; да, све, и духовно и временско –

32. Прво духовно, а онда временско, што је почетак дела мога, и поново, прво временско, а онда духовно, што је крај дела мога –

33. Говорим вам да можете по природи да разумете; али за мене моја дела немају крај, нити почетак; већ вам је то дато да бисте разумели, јер сте то затражили од мене и сложили сте се у томе.

34. Стога, заиста вам кажем да је све за мене духовно, и никада вам не дадох закон који је временски, нити било којем човеку, нити деци човечјој, нити Адаму, оцу вашему, кога сам створио.

35. Гле, дадох му да делује сам по себи; и дадох му заповест, али не дадох му временску заповест, јер су моје заповести духовне; нису ни природне нити временске, ни телесне, нити чулне.

36. И догоди се да ђаво искуша Адама – јер, гле, ђаво беше пре Адама, јер се побуни против мене, говорећи: Дај ми част своју, која је моћ моја; и такође трећи део војске небеске окрену од мене због њихове слободе избора;

37. А они беху оборени, и тако постадоше ђаво и анђели његови;

38. И, гле, постоји место које је припремљено за њих од почетка, а то је пакао.

39. А свакако је неопходно да ђаво искушава децу човечју, или не би могли да делују сами по себи, јер да никад нису имали горчине не би познавали сласт –

40. Дакле, догоди се да ђаво искушаваше Адама, и он узе од забрањеног воћа и преступи заповест, због чега је постао подложан вољи ђаволовој, јер је попустио пред искушењем.

41. Стога, ја, Господ Бог, учиних да буде избачен из врта Еденског, из мог присуства, због преступа свога, због чега је постао духовно мртав, што је прва смрт, и то она иста смрт која је последња смрт, која је духовна, која ће бити проглашена опакима када кажем: Одлазите, ви проклети.

42. Јер, гле, кажем вам да ја, Господ Бог, дадох Адаму и његовом семену, да не умру временском смрћу, док ја, Господ Бог, не пошаљем анђеле да им објаве покајање и откупљење, преко вере у име Јединороднога Сина мога.

43. И тако ја, Господ Бог, одредих човеку дане искушења његових да би по својој природној смрти могао да у бесмртности буде уздигнут у вечни живот, и то сви који поверују;

44. А они који не поверују, у вечно проклетство; јер не могу бити откупљени од духовног пада свога, јер се не кају;

45. Јер љубе они таму више него светлост, а њихова дела су зла, и примају плату своју од онога кога желе да послушају.

46. Али гле, кажем вам да су мала деца откупљена од постанка света преко мог Јединорођенца;

47. Стога, они не могу згрешити, јер моћ није дата Сотони да искушава малу децу, све док не постану урачунљива преда мном;

48. Јер дато им је по мојој вољи, и како ми се свиди, да би се велика дела могла затражити из руку очева њихових.

49. И, опет, кажем вам, зар ономе који има знање, нисам заповедио да се покаје?

50. А ономе који нема моћ разумевања, остаје на мени да чиним оно што је записано. И не објављујем вам ништа више сада. Амен.