1. ^аСине мој, приклони ухо речима мојим, јер кунем ти се да ћеш, уколико будеш држао заповести Божје, напредовати у земљи.

2. Ја бих да чиниш као што ја чињах, сећајући се сужањства очева наших. Беху они, наиме, у ^аропству и нико их не могаше избавити осим ^бБога Аврамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог. И Он их заиста избави у невољама њиховим.

3. И ево, о сине мој Хеламане, гле, у младости си својој и стога те преклињем да послушаш речи моје и учиш од мене, јер знам да ће ко год на Бога ослони уздање своје бити подржан у ^атешкоћама својим и бригама својим и невољама својим, и биће ^буздигнут у последњи дан.

4. И не бих желео да мислиш да то ^азнам сам од себе – не од временског, него од духовног, не од ^бтелесног ума него од Бога.

5. Ево, гле, кажем ти, да нисам од ^аБога рођен ^бне бих то знао, али Бог ми устима свог светог анђела то обзнани, не због какве ^вдостојности моје;

6. Јер путовах наоколо са синовима Мосијиним настојећи да ^ауништим цркву Божју. Али гле, Бог посла свог светог анђела да нас заустави на том путу.

7. И гле, говораше нам он гласом грмљавине и сва земља ^аподрхтаваше под ногама нашим, а ми сви попадасмо на земљу, јер нас обузе ^бстрах од Господа.

8. Али гле, тај глас ми рече: Устани. И ја устадох и усправих се и угледах анђела.

9. А он ми рече: Не настој више уништавати цркву Божју, па и ако ти желиш сам себе да уништиш.

10. И догоди се да падох на земљу и током ^атри дана и три ноћи не могох отворити уста своја, нити имадох корист од удова својих.

11. А анђео ми говораше још више тога, што браћа моја чуше, али ја не чух, јер кад чух речи – Не настој више уништавати цркву Божју, па и ако ти желиш сам себе да уништиш – бејах погођен тако великим страхом и запањеношћу да можда не будем уништен, да падох на земљу и ништа више не чух.

12. Ипак, бејах раздиран ^авечним мучењем, јер душа моја беше мучена у највећој мери и раздирана свим гресима мојим.

13. Да, сетих се свих својих греха и безакоња због којих се ^амучих боловима пакленим. Да, увидех како се бејах побунио против Бога свога, и како не бејах држао Његове свете заповести.

14. Да, и погубих многе од деце Његове, то јест, у уништење их одведох. Да, и укратко, тако велика беху безакоња моја да сама помисао на долазак у присуство Бога мога раздираше душу моју неизрецивим ужасом.

15. О, помислих ја, кад бих ^амогао да нестанем и будем мртав и телом и душом, да не будем приведен да станем у присуство Бога мога, да ми буде суђено према ^бделима мојим.

16. И ето, три дана и три ноћи бејах раздиран, и то боловима душе ^апроклете.

17. И догоди се да док бејах тако раздиран мучењем, и док бејах ^амучен сећањем на многе грехе своје, гле, сетих се такође да чух како отац мој прориче народу о доласку неког Исуса Христа, Сина Божјег, да изврши помирење за грехе света.

18. Ево, кад ум мој прихвати ту мисао, завапих у срцу своме: О Исусе, Ти Сине Божји, смилуј се мени, који сам ^ау жучи горчине, и опасан вечним ^бланцима смрти.

19. И ево, гле, кад помислих то, не могох се више сетити болова својих. Да, не ^амучих се више сећањем на грехе своје.

20. О, какву ^арадост, и какво чудесно светло угледах. Да, душа моја беше испуњена радошћу великом као што беше мој бол!

21. Да, кажем ти, сине мој, да не може бити ничег тако силног и тако горког као што беху болови моји. Да, и опет ти кажем, сине мој, да с друге стране, не може бити ничег тако силног и слатког као што беше радост моја.

22. Да, помислих да видех, као што отац наш, ^аЛехи, беше видео Бога где седи на престолу своме, окружен безбројним мноштвом анђела како певају и хвале Бога свог. Да, и душа моја прижељкиваше да буде тамо.

23. Али гле, удови моји поново примише ^аснагу своју и ја се подигох на ноге своје и објавих народу да сам ^брођен од Бога.

24. Да, и од тада па све до сада, трудих се без престанка како бих могао душе приводити покајању. Да, како бих их могао привести да ^аискусе ту силну радост коју ја искусих, како би се уз то могли од Бога родити и ^биспунити Светим Духом.

25. Да, и ево, гле, о сине мој, Господ ми даје силно велику радост у плоду труда мога;

26. Јер због ^аречи коју ми Он саопшти, гле, многи се од Бога родише и искусише оно што ја искусих, и видеше очи у очи оно што ја видех. Они, дакле, знају као што ја знам оно о чему говорах, и да је знање које имам од Бога.

27. И подржан бејах у искушењима и бригама свакојаким, да, у невољама сваковрсним. Да, Бог ме из тамнице избави, и из окова и од смрти. Да, и на Њега ослањам уздање своје и Он ће ме још ^аизбављати.

28. И знам да ће ме ^аузвисити у последњи дан да пребивам са Њим у ^бслави. Да, и хвалићу Га заувек, јер ^визведе очеве наше из Египта и прогута ^гЕгипћане у Црвеном мору, и моћу својом их одведе у обећану земљу. Да, и избављаше их из ропства и сужањства с времена на време.

29. Да, и уз то, изведе очеве наше из земље јерусалимске и, такође их, својом вечном моћу, избављаше из ^аропства и сужањства с времена на време, све до данашњег дана. И ја увек у сећању чувах сужањство њихово. Да, и ти такође мораш чувати у сећању сужањство њихово, као што ја чињах.

30. Али гле, сине мој, није то све, јер мораш да знаш као што ја знам, да ћеш ^ауколико будеш држао заповести Божје напредовати у земљи. И такође, мораш да знаш да ћеш уколико не будеш држао заповести Божје бити искључен из присуства Његовог. Ево, то је по речи Његовој.