1. Рођење цркве Христове у овим последњим данима, беше хиљаду осам стотина тридесет година од доласка нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа у телу, она беше исправно организована и успостављена према законима наше земље, вољом и заповестима Божјим, у четвртом месецу, шестога дана месеца који се зове април –

2. А те заповести беху дате Џозефу Смиту мл, кога Бог беше позвао и заредио у апостола Исуса Христа, да буде први старешина цркве ове;

3. И Оливеру Каудерију, кога је такође Бог позвао, као апостола Исуса Христа, да буде други старешина цркве ове, и да се зареди руком његовом.

4. И ово по благодати Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа, коме је сва слава, сада и заувек. Амен.

5. Након што беше објављено овом првом старешини да је примио опрост греха својих, он се опет уплео у сујете светске;

6. Али након што се покајао, и искрено понизио, уз помоћ вере, Бог му је служио преко светог анђела, чије лице беше попут светлости, а чија одећа беше чиста и бела изнад сваке друге белине;

7. И даде му заповести које га надахнуше;

8. И даде му моћ са висина, средствима која беху припремљена раније, да преводи Мормонову књигу;

9. Која садржи записе палог народа, и пунину јеванђеља Исуса Христа за нејевреје и за Јевреје;

10. Која је дата са надахнућем, и потврђена је другима преко служења анђела, који су је објавили свету –

11. Доказујући свету да су Света писма истинита, и да Бог надахњује људе и позива их на Његово свето дело у овом добу и поколењу, као и у древним поколењима;

12. Тако показујући да је Он исти Бог јуче, данас, и заувек. Амен.

13. Стога, пошто имају тако велика сведочанства, по њима ће се судити свету, и то многима који ће касније доћи до сазнања о овом делу.

14. А они који га приме са вером, и делују у праведности, биће крунисани вечним животом;

15. Али они који отврдну срца своја у невери, и одбију га, окренуће се то на њихову сопствену осуду –

16. Јер Господ Бог то говори, а ми, старешине цркве, чусмо и сведочимо о речима славног Величанства на висини, коме је слава у веке векова. Амен.

17. По томе знамо да има Бога на небу, који је бесконачан и вечан, од вечности до вечности исти, непроменљиви Бог, стваралац неба и земље, и свега што је на њима;

18. И да створи човека, мушко и женско, на своју слику и по обличју своме, створи их;

19. И даде им заповести да га љубе и служе Му, једином живом и истинитом Богу, и да Он буде једино биће коме ће се клањати.

20. Али преступом ових светих закона човек поста чулан и ђаволски, и поста пали човек.

21. Дакле, Свемогући Бог даде Јединородног Сина свога, како беше написано у Светим писмима која су од њега дата.

22. Он трпљаше искушења али се на њих не обазираше.

23. Беше распет, умре и устаде поново трећег дана;

24. И успе се на небо, да седне здесна Оцу, да влада свемогућом моћу по вољи Оца;

25. Да би сви они који поверују и буду крштени у Његово свето име, и истрају у вери до краја, били спашени –

26. Не само они који повероваше након што Он дође у зениту времена, у телу, него сви они од почетка, и то многи који су били пре него што је Он дошао, који су веровали у речи светих пророка, који су говорили када су били надахнути даром Светога Духа, који су искрено сведочили о њему у свему, они треба да имају живот вечни,

27. Као и они који би дошли касније, који би веровали у дарове и позиве од Бога дате Светим Духом, који сведочи о Оцу и Сину;

28. А тај Отац, Син и Свети Дух су један Бог, бесконачан и вечан, без краја. Амен.

29. А ми знамо да сви морају да се покају и поверују у име Исуса Христа, и да се клањају Оцу у Његово име, и да истрају у вери у Његово име до краја, иначе се не би могли спасити у царству Божјем.

30. И знамо да је оправдање по благодати нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа праведно и истинито;

31. А такође знамо да је посвећење по благодати Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа праведно и истинито, за све оне који љубе Бога и служе Му свом својом моћу, умом и снагом.

32. Али постоји могућност да човек отпадне од благодати и удаљи се од живога Бога;

33. Стога нека се црква припази и моли се увек, да не би упала у искушење;

34. Да, чак и они који су посвећени нека припазе.

35. А ми знамо да је све ово истинито и сагласно откривењу Јовановом, нити је додато, нити одузето од пророштва из његове књиге, Светог писма, или откривења која ће од Бога доћи касније даром и моћу Светога Духа, гласом Божјим, или служењем анђела.

36. И Господ Бог то рече, а част, моћ и слава да се додају светом имену његовом, сада и увек. Амен.

37. И опет, путем заповести цркви о начину крштења – сви они који се понизе пред Богом, и пожеле да се крсте, и иступе са срцем скрушеним и духом раскајаним, и посведоче пред црквом да се истински покајаше за грехе своје, и вољни су на себе преузети име Исуса Христа, имајући одлучност да му служе до краја, и истински покажу делима својим да примише од Духа Христова за опрост греха својих, примиће се крштењем у цркву његову.

38. Дужност старешина, свештеника, учитеља, ђакона и чланова Цркве Христове – апостол је старешина, и његов је позив да крсти;

39. И да заређује друге старешине, свештенике, учитеље и ђаконе;

40. И да служи хлеб и вино – симболе тела и крви Христове –

41. И да потврђује оне који су се крстили у цркви, полагањем руку за крштење огњем и Светим Духом, сагласно Светим писмима;

42. И да поучава, излаже, крсти, опомиње и бди над црквом;

43. И да потврђује цркву полагањем руку, и давањем Светога Духа;

44. И да преузима вођство на свим састанцима.

45. Старешине треба да држе састанке онако како их Дух Свети води, према заповестима и откривењима Божјим.

46. Дужност свештеника је да проповеда, поучава, излаже, опомиње, крсти и служи причест,

47. И да посећује дом свих чланова, опомиње их да се моле гласно и у тајности и да брину о свим породичним дужностима.

48. А може и да заређује друге свештенике, учитеље и ђаконе.

49. И он треба да преузме вођство на састанцима када старешина није присутан;

50. Али када је старешина присутан, он треба само да проповеда, поучава, излаже, опомиње и крсти,

51. И да посећује домове свих чланова, опомињући их да се моле гласно и у тајности и да брину о свим породичним дужностима.

52. У свим овим дужностима свештеник треба да помогне старешини ако прилика тако налаже.

53. Дужност учитеља је да бди над црквом увек, да буде са њом и увек је јача;

54. И да се постара да не буде безакоња у цркви, нити међусобне грубости, нити лажи, клеветања, нити злог говорења;

55. И да се постара да се црква често састаје, и такође да се постара да сви чланови испуњавају своје дужности.

56. И он треба да преузме вођство на састанцима када старешина или свештеник није присутан –

57. И увек треба да има помоћ, у свим својим дужностима, од ђакона, ако прилика налаже.

58. Али нити учитељи нити ђакони немају власт да крсте, служе причест, или рукополажу;

59. Они, међутим, треба да упозоравају, излажу, опомињу, поучавају и све позивају да дођу Христу.

60. Сваки старешина, свештеник, учитељ, или ђакон треба да је заређен према даровима и позивима његовим од Бога; а треба да је заређен моћу Светога Духа, која је на ономе који га заређује.

61. Старешине које чине цркву ову Христову треба да се састану на конференцији једном у три месеца, или с времена на време, како се на тој конференцији предложи или одреди;

62. А на поменутим конференцијама треба да се обављају сви црквени послови који су у том тренутку неопходни.

63. Старешине треба да приме одобрења од других старешина, гласањем цркве којој припадају, или на конференцијама.

64. Сваки свештеник, учитељ, или ђакон, који је заређен од стране свештеника, може тада да узме од њега потврду, која ће му када је представи старешини, дати право на одобрење, које ће га овластити да извршава дужности свог позива, или то може примити на конференцији.

65. Нико не може да се зареди у било коју службу у овој цркви, тамо где постоји њен исправно организовани огранак, без гласања те цркве;

66. Али председавајуће старешине, путујући бискупи, високи саветници, високи свештеници и старешине могу да имају повластицу да заређују тамо где не постоји огранак цркве да би се гласање могло обавити.

67. Сваки председник високог свештенства (или председавајући старешина), бискуп, високи саветник и високи свештеник, треба да буду заређени под вођством високог савета или на генералној конференцији.

68. Дужност чланова након пријема у цркву крштењем – старешине и свештеници треба да имају довољно времена да им изложе све оно што се тиче цркве Христове како би то разумели, пре него што узму причест и пре него што их старешине потврде рукополагањем, како би све било учињено како треба.

69. А чланови ће показати пред црквом, и такође пред старешинама, побожним ходом и говором, да су достојни тога, да су иза њих дела и вера сагласни са Светим писмима – док ходају у светости пред Господом.

70. Сваки члан цркве Христове који има децу треба да их доведе до старешина пред црквом, који ће у име Исуса Христа да положе своје руке на њих и да их благослове у Његово име.

71. Нико не може да буде примљен у цркву Христову док не дође у доба урачунљивости пред Богом, и док не буде кадар да се покаје.

72. Крштење треба да се служи на овај начин свима онима који се покају –

73. Особа која је позвана од Бога и има власт од Исуса Христа да крсти, треба да се спусти у воду са особом која је дошла на крштење, и рећи ће, позивајући је по имену: Како ми је поверено од Исуса Христа, крстим те у име Оца, и Сина, и Светога Духа. Амен.

74. Онда ће је уронити у воду, и исто тако изронити из воде.

75. Потребно је да се црква често састаје ради узимања хлеба и вина у спомен на Господа Исуса;

76. А свештеник или старешина ће служити, и то на овај начин ће служити – клекнуће са црквом и призваће Оца у свечаној молитви, говорећи:

77. О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш хлеб овај душама свих оних који га буду узимали, да га могу јести у спомен на тело Сина Твога, и посведочити Теби, о Боже, Вечни Оче, да су вољни преузети на себе име Сина Твога, и увек га се сећати, и држати заповести Његове, које им Он даде, да Дух Његов може увек бити с њима. Амен.

78. Начин на који се служи вино – узеће и чашу, и рећи ће:

79. О Боже, Вечни Оче, молимо Те у име Сина Твога, Исуса Христа, да благословиш и посветиш ово вино душама свих оних који га буду пили, да чине то у спомен на крв Сина Твога, која за њих би проливена, да би посведочили Теби, о Боже, Вечни Оче, да се увек сећају Њега, да Дух Његов може бити с њима. Амен.

80. Са било којим чланом цркве Христове који чини преступ, или бива затечен у кривици, поступаће се како Света писма налажу.

81. Дужност је бројних цркава, које чине цркву Христову, да пошаљу једног или више својих учитеља да присуствују разним конференцијама које ће држати старешине цркве,

82. Са списком имена свих чланова који су се придружили цркви од последње конференције; или да га пошаљу руком неког свештеника; тако да прави списак са свим именима из целе цркве може да се чува у књизи уз помоћ једног од старешина, кога ће остале старешине да постављају с времена на време;

83. А такође, ако неко беше избачен из цркве, да се његово име избрише из главног записа цркве.

84. Сви чланови који се селе из цркве где бораве, а ако иду у цркву где су непознати, могу да понесу писмо које потврђује да су прави чланови и да су на добром гласу, чију потврду може да потпише било који старешина или свештеник ако је особа која прима то писмо лично упозната са старешином или свештеником, или могу да је потпишу учитељи и ђакони цркве.