Божанство и план спасења
Зато што знамо истину о Божанству и нашем односу са Њима, имамо најбољу мапу пута за наше путовање кроз смртност.
I
Наш први чланак вере гласи: „Веруjемо у Бога, Вечног Оца, и Његовог Сина, Исуса Христа, и у Светог Духа.” Прикључујемо се осталим хришћанима у веровању у Оца и Сина и Светог Духа, али оно што ми верујемо о Њима се разликује од веровања других. Не верујемо у оно што хришћански свет назива учење о Светом тројству. У Првој визији, Џозеф Смит је видео две засебне особе, два бића, објаснивши тако да тадашња уверења у вези са Богом и Божанством нису истинита.
За разлику од веровања да је Бог несхватљива и непозната мистерија, верујемо да је истина о природи Бога и нашег односа са Њим познаница и да је кључ за све остало у нашој доктрини. Библија бележи Исусову велику заступничку молитву, у којој је рекао: „А ово jе живот вечни да познаjу тебе jединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа” (Joван 17:3).
Натојање да упознамо Бога и Његов дело започело је пре смртности и неће се завршити овде. Пророк Џозеф Смит је поучио: „Али након што прођете кроз вео, проћи ће доста времена пре него што научите [сва начела узвишења].”1 Ми градимо на знању које смо стекли у предсмртничком духовном свету. Тако је пророк Исаија, како је забележено у Библији, у покушају да Израелце поучи о природи Бога и Његовом односу са својом децом, изјавио:
„С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи? …
Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских?” (Исаија 40:18, 21).
Ми знамо да су три члана Божанства засебна и различита бића. Знамо то из поучавања које је дао пророк Џозеф Смит: „Отац има тело од меса и костију, опипљиво као и људско, Син такође, али Свети Дух нема тело од меса и костију већ је духовна особа. Да није тако, Свети дух не би могао да пребива у нама” (УИЗ 130:22).
Што се тиче врховног положаја Бога Оца у оквиру Божанства, као и одређених улога које свако од њих има, пророк Џозеф је објаснио:
„Свако ко је видео небеса отворена зна да су на небу три особе које држе кључеве моћи, а један председава свима. …
… Tе особе… се називају: први Бог, Створитељ; други Бог, Откупитељ; трећи Бог, Сведок или Завешталац.
Очева област је да председава као Управник или Председник, Исус као Заступник, а Свети Дух као Завешталац или Сведок.”2
II План
Свој однос са члановима Божанства разумемо из онога што је откривено о плану спасења.
Питања као што су: Одакле смо дошли? Зашто смо овде? и Куда идемо? имају одговоре у ономе што Света писма називају „план спасења“, „велики план среће“, или „план откупљења“ (Aлмa 42:5, 8, 11). Јеванђеље Исуса Христа jе централно у том плану.
Као духовна деца Божја, у постојању пре смртности, желели смо своју судбину вечног живота, али без смртничког искуства у физичком телу напредовали смо онолико колико смо могли. Да би нам обезбедио ту прилику, наш небески Отац председавао је стварањем овог света, где смо, лишени сећања на оно што је претходило нашем рођењу у смртности, могли да докажемо спремност да ћемо се придржавати Његових заповести и стицати искуство и напредовати кроз друге изазове смртничког живота. Али, током тог смртничког искуства, и као резултат пада наших првих родитеља, поднећемо духовну смрт тако што ћемо бити искључени из Божјег присуства, укаљати се грехом, и постати подложни физичкој смрти. Очев план је предвидео и обезбедо начине на које ћемо превазићи све те баријере.
III Божанство
Знајући сврху Божјег великог плана, сада ћемо размотрити одређене улоге које три члана Божанства имају у том плану.
Почињемо са учењем из Библије. На крају свог другог писма Коринћанима, апостол Павле готово одмах истиче референцу о Божанству Оца, Сина и Светог духа: „Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница [“заједништво”3] Светог Духа са свима вама” (2. Коринћанима 13:13).
Овај библијски стих представља Божанство и напомиње потпуно дефинишућу и мотивишућу љубав Бога Оца, милостиву и спасоносну мисију Исуса Христа, и заједништво Светога Духа.
Бог Отац
Све је почело са Богом Оцем. Иако релативно мало знамо о Њему, оно што знамо је кључно за разумевање Његовог врховног положаја, нашег односа са Њим, и Његове надзорничке улоге у плану спасења, Стварању, и свему осталом што је уследило.
Као што је старешина Брус Р. Меконки написао непосредно пре своје смрти: „У крајњем и коначном смислу речи, постоји само један истинити и живи Бог. Он је Отац, Свемоћни Eлохим, Узвишено биће, створитељ и Владар свемира.”4 Он је Бог и Отац Исуса Христа, као и свих нас. Председник Дејвид О. Мекеј поучио је да „прва основна истина коју заговара Исус Христ је ова: да је иза, изнад, и поврх свега Бог Отац, Господ неба и земље.”5
Оно што знамо о природи Бога Оца је углавном оно што можемо научити из службе и учења Његовог Јединорођеног Сина, Исуса Христа. Као што је старешина Џефри Р. Холанд поучио, једна од најважнијих сврха Исусове службе била је да објави смртницима „какав је Бог, наш вечни Отац, … да објави праву, личну природу свог Оца, нашег Оца на небу.”6 Библија садржи сведочанство апостола да је Исус “обличје” бића Његовог Оца (Јеврејима 1:3), које само разлаже Исусово учење да “који виде мене, виде Оца” (Joван 14:9).
Бог Отац је отац наших духова. Ми смо Његова деца. Он нас воли, и све што чини је за нашу вечну добробит. Он је творац плана спасења, и преко Његове моћи тај план остварује циљеве за коначну славу Његове деце.
Син
За смртнике је Исус Христ највидљивији члан Божанства. Велико доктринално саопштење Првог председништва из 1909. каже да је Он „прворођени међу свим синовима Божјим - прворођени у духу, и јединорођени у телу.”7 Син, највећи од свих, изабран је од Оца да изврши Очев план - да употреби Очеву моћ за стварање светова без краја (видети Moјсије 1:33) и да спасе Божју децу од смрти својим васкрсењем, и од греха својим Помирењем. Та „узвишена жртва“ се заиста назива „централним чином целе људске историје.”8
У овим јединственим приликама када је Бог Отац лично представио Сина, рекао је: „Ово је Син мој љубљени: послушај га” (Maрко 9:7; Лука 9:35; 3. Нефи 11:7; Историја Џозефа Смита 1:17). Дакле, Исус Христ је, као Јехова, Господ Бог Израелов, говорио пророцима и преко њих.9 Стога, када се Исус појавио Нефијцима након свог васкрсења, представио се као „Бог целе земље” (3. Нефи 11:14). То је разлог из ког Исус често говори пророцима из Мормонове књиге и свецима последњих дана као о „Оцу и Сину“, титули објашњеној у надахнутом доктринарном излагању Првог предедништва пре само 100 година.10
Свети Дух
Трећи члан Божанства је Свети дух, који се назива и Дух Господњи и Утешитељ. Он је члан Божанства који је посредник личног откривења. Као духовна особа (видети УИЗ 130:22), може да пребива у нама и игра суштинску улогу посредника између Оца и Сина и деце Божје на земљи. Многи стихови из Светих писама говоре о томе да је Његова мисија да сведочи о Оцу и Сину (видети Joван 15:26; 3. Нефи 28:11; УИЗ 42:17). Спаситељ је обећао да ће нас Утешитељ научити свему, подсећати нас на све, и водити нас свакој истини (видети Joван 14:26; 16:13). Дакле, Свети дух нам помаже да уочимо разлику између истине и лажи, води нас у нашим важним одлукама, и помаже нам у изазовима смртности.11 Он је такође средство којим се посвећујемо, то јест, чистимо и прочишћавамо од греха (видети 2. Нефи 31:17; 3.nb}Нефи 27:20; Moрони 6:4).
IV
Према томе, како нам разумевање ове небески откривене доктрине о Божанству и плану спасења помаже у нашим изазовима данас?
Зато што знамо истину о Божанству и нашем односу са Њима, сврси живота, као и природи наше вечне судбине, имамо најбољу мапу пута и сигурност за наше путовање кроз смртност. Знамо кога поштујемо и зашто поштујемо. Знамо ко смо и ко можемо постати (видети УИЗ 93:19). Знамо ко нам то омогућава, и знамо шта морамо чинити да бисмо уживали у највећим благословима који долазе посредством Божјег плана спасења. Како све то знамо? Знамо захваљујући Божјим откривењима Његовим пророцима и сваком од нас лично.
Да бисмо достигли оно што је апостол Павле описао као “меру раста висине Христове;” (Eфесцима 4:13) потребно је више од стицања знања. Није довољно да будемо уверени у јеванђеље; морамо деловати и мислити тако да нас оно преобрати. За разлику од световних институција, које нас поучавају да знамо нешто, план спасења и јеванђеље Исуса Христа подстичу нас да постанемо нешто.
Као што нас је председник Томас С. Монсон поучио на нашој последњој генералној конференцији:
„Од кључног значаја за план [спасења] је наш Спаситељ, Исус Христ. Без Његове жртве помирења сви би били изгубљени. Међутим, није довољно само веровати у Њега и Његову мисију. Треба да радимо и учимо, тражимо и молимо се, кајемо се и побољшавамо. Треба да знамо Божје законе и живимо по њима. Потребно је да примимо Његове обреде спасења. Само на тај начин ћемо стећи истинску, вечну срећу. …
Из дубине душе, и са дубоком понизношћу,” рекао је председник Монсон, „сведочим о великим дару који је план нашег Оца за нас. То је једини савршен пут до мира и среће, како овде тако и у свету који ће доћи.”12
Своје сведочанство придодајем сведочанству нашег вољеног пророка и председника. Сведочим да имамо Небеског Оца, који нас воли. Сведочим да имамо Светог Духа, који нас води. Сведочим о Исус Христу, нашем Спаситељу, који све то омогућава, у име Исуса Христа, амен.