Темељи вере
Моја молба је да се жртвујемо и имамо потребну понизност за јачање темеља наше вере у Господа Исуса Христа.
Била је ово величанствена конференција. Заиста смо били просветљени. Ако постоји један најистакнутији циљ генералне конференције, онда је то изградња вере у Бога Оца и нашег Спаситеља, Господа Исуса Христа.
Тема мог говора су темељи те вере.
Лични темељи, као и многа корисна настојања, обично се граде полако, слој по слој, искуство за искуством, изазов за изазовом, препрека за препреком и успех за успехом. Најдрагоценије физичко искуство су бебини први кораци. То је величанствен призор. Драгоцен израз лица - комбинација одлучности, радости, изненађења, и достигнућа - заиста је веома важан догађај.
У нашој породици постоји један истакнут догађај сличне природе. Када je наш најмлађи син имао око четири године, ушао је у кућу и радосно објавио породици са великим поносом: „Сада могу све. Могу да вежем, могу да возим и могу да закопчам.“ Разумели смо да нам је рекао да може да веже пертле, да вози свој велики бисцикл на три точка и да закопча капутић. Сви смо се смејали али смо схватили да су то за њега огромна достигнућа. Сматрао је да је заиста напредовао и да је одрастао.
Физички, ментални и духовни развој имају много тога заједничког. Физички развој је прилично лако видети. Почињемо са корацима бебе и напредујемо из дана у дан, из године у годину, растемо и развијамо се док не достигнемо свој коначни физички изглед. Свака особа се развија другачије.
Када гледамо велике спортске или музичке наступе, често кажемо да је особа врло талентована, што је обично тачно. Али наступи се базирају на годинама припреме и вежбања. Један познати писац, Малколм Гледвел, назвао је то правилом 10.000 сати. Истраживачи су утврдили да је толико неопходно за спорт, музичко извођење, академско образовање, специјалне радне вештине, стручност у медицини или правима, итд. Један од тих истраживача тврди „да је потребно десет хиљада сати вежбања да би се постигао ниво вештине неоходне да се буде светски експерт - у било чему.”1
Већина људи препознаје да је за такво физичко и ментално извођење таква припрема и вежба од суштинског значаја.
На жалост, у све секуларнијем свету, мањи aкценат се ставља на количину духовног раста потребног да постанемо сличнији Христу и поставимо темеље који доводе до трајне вере. Склони смо да истичемо тренутке узвишеног духовног разумевања. То су драгоцени случајеви када знамо да је Свети Дух сведочио о посебним духовним увидима у нашим срцима и умовима. Радујемо се тим догађајима; не треба да их умањујемо ни на који начин. Али за трајну веру и стално сарадништво Духа, не постоји замена за лично практиковање вере које се може упоредити са физичким и менталним развојем. Треба да градимо на тим искуствима која понекад личе на прве кораке бебе. То чинимо посвећеном приврженошћу светим причесним састанцима, проучавању Светих писама, молитви, и служењу, када смо позвани. На недавној комеморацији оца 13-оро деце, говорили су како је његова „посвећеност свакодневној молитви и проучавању Светих писама дубоко утицала на његову децу, дајући им постојан темељ вере у Господа Исуса Христа.”2
Када сам имао 15 година имао сам искуство које ме је утврдило. Моја верна мајка храбро се трудила да ми помогне да успоставим темеље вере у свом животу. Присуствовао сам састанку причести, похађао часове Школице, затим Младих мушкараца и семинар. Читао сам Мормонову књигу и увек сам имао личну молитву. У то време десио се драматичан догађај у нашој породици, када је мој вољени старији брат разматрао потенцијални позив на мисију. Мој дивни отац, мање активан члан Цркве, желео је да он настави са образовањем, а не да служи мисију. То је постало спорно питање.
У упечатљивом разговору са мојим братом, који је био пет година старији и који је водио разговор, закључили смо да његова одлука о томе да ли да служи мисију зависи од три питања: (1) Да ли је Исус божанске природе? (2) Да ли је Мормонова књига истинита? (3) Да ли је Џозеф Смит пророк обнове?
Док сам се искрено молио те ноћи, Дух ми је потврдио истину о сва три питања. Такође сам схватио да ће скоро свака одлука коју ћу донети до краја свог живота бити заснована на одговорима на та три питања. Посебно сам схватио да је вера у Господа Исуса Христа од суштинске важности. Гледајући уназад, признајем да су, пре свега захваљујући мојој мајци, били постављени темељи да те вечери примим духовну потврду. Мој брат, који је већ имао сведочанство, донео је одлуку да служи мисију и коначно је добио подршку нашег оца.
Духовно вођство је примљено када је то било потребно, у Господње време и по Његовој вољи.3 Мормонова књига: Још једно сведочанство о Исусу Христу је одличан пример. Недавно сам прегледао прво издање Мормонове књиге. Џозеф Смит је завршио превод када је имао 23 године. Знамо понешто о процесу и оруђу које је користио током превођења. У то прво издање из 1830, Џозеф је укључио кратак предговор и једноставно и јасно прогласио да је преведено „даром и моћу Божјом.”4 Шта је са помагалима за превођење - уримом и тумимом, каменовима за видеоце? Да ли су били суштински, или су били попут помоћних точкића на бициклу док Џозеф не буде могао да оствари веру неопходну за примање директнијег откривења?5
Баш као што су понављање и доследан напор потребни за стицање физичке или менталне способности, исто важи и за духовна питања. Сетите се да је пророка Џозефа посетио исти посетилац, Морони, четири пута, са потпуно истом поруком у припреми за примање плоча. Верујем да учешће на светим причесним састанцима сваке недеље има духовну повезаност коју не разумемо у потпуности. Редовно промишљање о Светим писмима - уместо повременог читања - може да површно разумевање замени узвишеним усавршавањем наше вере, које мења живот.
Вера је начело моћи. Да илуструјем: Када сам био млад мисионар, диван председник мисије ме је,6 на узвишен начин упознао са библисјком причом која се налази у Луци 8 о жени која је 12 година имала проблем са крвљу и која је потрошила све што је имала на лекаре који нису могли да је излече. До данашњег дана то је остао један од мојих најомиљенијих стихова.
Сећате се да је имала веру да ће, ако само дотакне руб Спаситељеве одеће, бити излечена. Када је то учинила, одмах је била излечена. Спаситељ, који је ходао са својим ученицима, рекао је: „Ко је то што се дотаче мене?“
Петров одговор је био да су се сви они, ходајући заједно, гурали са Њим.
„А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене.“
Корен речи врлина лако се може превести као „моћ.” На шпанском и португалском се преводи као „моћ.“ Али без обзира на то, Спаситељ је није видео; није се усредсредио на њене потребе. Али њена вера је била таква да се додиром крајичка одеће ослонила на исцелитељску моћ Сина Божјег.
Тада јој је Спаситељ рекао: „Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром.”7
Размишљао сам о овој причи целог свог живота одрасле особе. Схватам да наше личне молитве и молбе вољеном Оцу на небесима, у име Исуса Христа, могу привући у наше животе благослове изван наше способности разумевања. Темељи вере, вере какву је ова жена показала, треба да буду велика жеља наших срца.
Међутим, почетни темељи вере, чак и са духовном потврдом, не значе да се нећемо суочавати са изазовима. Преобраћење у јеванђеље не значи да ће сви наши проблеми бити решени.
Историја ране Цркве и забележена откривења у Учењу и заветима садрже изванредне примере успостављања темеља вере и превладавања невоља и изазова са којима се свако суочава.
Завршетак храма у Киртланду био је темељ за целу Цркву. Пратили су га духовни изливи, доктринарна откривења, и обнова битних кључева за наставак оснивања Цркве. Попут древних апостола у дане педесетнице, многи чланови доживели су чудесна духовна искуства у вези са посвећењем храма у Киртланду.8 Али, као и у нашим животима, то није значило да се убудуће неће суочавати са изазовима или тешкоћама. Ови први чланови су једва знали да ће се суочити са финансијском кризом у Сједињеним Државама - Паником 1837- која ће ставити на пробу и саме њихове душе.9
Један пример суочавања са изазовом у вези са том финасијском кризом је старешина Парли П. Прат, један од великих вођа Обнове. Био је изворни члан Већа дванаесторице апостола. Почетком 1937. године, његова драга супруга, Тенкфул, умрла је по рођењу њиховог првог детета. Парли и Тенкфул су били у браку скоро 10 година и њена смрт га је дотукла.
Неколико месеци касније, старешина Прат се нашао у једној од најтежих ситуација кроз које је Црква пролазила. Усред националне кризе, локални економски проблеми - укључујући шпекулације са земљиштем и проблеме финансијске институције коју су основали Џозеф Смит и други чланови Цркве - створили су раздор и неслагање у Киртланду. Црквене вође нису увек доносиле мудре одлуке у својим животима када су питању материјалне ствари. Парли је претрпео значајне финансијске губитке и неко време је био незадовољан због пророка Џозефа.10 Упутио је оштре критике Џозефу и говорио против њега за говорницом. У исто време, Парли је рекао да и даље верује у Мормонову књигу и у Учење и завете.11
Старешина Прат је изгубио супругу, земљу и дом. Парли је, не обавештавајући Џозефа, напустио Мисури. На путу је неочекивано срео браћу апостоле, Томаса Б. Марша и Дејвида Патена, који су се враћали у Киртланд. Осетили су велику потребу за обнављањем хармоније у Већу и убедили су Парлија да се врати са њима. Схватио је да нико није претрпео већи губитак од Џозефа Смита и његове породице.
Парли је потражио пророка, заплакао и признао да је оно што је учинио било погрешно. У месецима након смрти своје супруге Тенкфул, над Парлијем са надвио „мрачни облак“ и превладали су га страхови и разочарења.12 Џозеф је, знајући како је то борити се против отпора и искушења, „искрено опростио“ Парлију, тако што се молио за њега и благословио га.13 Парли и остали који су остали верни извукли су поуку из изазова у Киртланду. Узрасли су у мудрости и постали племенитији и честитији. То искуство постало је део њиховог темеља вере.
На недаће не треба гледати као на немилост од Господа или повлачење Његових благослова. Супротност у свему је део огња ливчевог који нас припрема за вечну селестијалну судбину.14 Када је пророк Џозеф Смит био у затвору у Либертију, речи које му је Господ упутио описале су све врсте изазова - укључујући тешкоће, лажне оптужбе - уз закључак:
„Ако саме чељусти пакленске широм разјапе уста за тобом, знај ти, сине мој, да ће ти све ово искуство дати, и биће за добро твоје.
Син Човечји се спустио испод свега тога. Зар си ти већи од Њега?”15
Господ је, у овом упутству Џозефу Смиту, такође јасно ставио до знања да су његови дани познати и да се неће скратити. Господ је закључио: „Не бој се шта ти човек може учинити, јер ће Бог бити са тобом у веке векова.”16
Шта су онда благослови вере? Шта се постиже вером? Списак је готово бескрајан:
Греси нам могу бити опроштени због вере у Христа.17
Ко год има веру има заједницу са Светим Духом.18
Спасење долази вером у Христово име.19
Примамо снагу у складу са нашом вером у Христа.20
Нико не улази у покој Господњи осим оних који су своју одећу опрали у крви Христовој због вере своје.21
Молитве бивају услишене у складу са вером.22
Без вере, Бог не може учинити ни једно чудо међу људима.23
На крају, наша вера у Исуса Христа је суштински темељ нашег вечног спасења и узвишења. Као што је Хеламан поучио своје синове: „Сетите се, сетите да морате саздати темељ свој на стени - Откупитељу нашем који је Христ, Син Божји … , која је темељ сигуран, темељ на коме људи не могу пасти ако на њему граде.”24
Захвалан сам на утврђеним темељим вере који су резултат ове конференције. Моја молба је да се жртвујемо и имамо потребну понизност за јачање темеља наше вере у Господа Исуса Христа. О Њему износим своје сигурно сведочанство, у име Исуса Христа, амен.