Непоколебљиво поверење у Бога
Уколико смо постојани и не колебамо се у нашој вери, Господ ће увећати нашу способност да се издигнемо изнад животних изазова.
Драга браћо и сестре, своју данашњу поруку желим да почнем сведочанством да знам да је председник Томас С. Монсон Божји пророк нашег времена. Његови саветници у Првом председништву и Дванаесторица апостола су, такође, пророци, видеоци и откровитељи. Они представљају Господа Исуса Христа и имају право да објављују Његову вољу онако како је објављена њима. Сведочим да ћемо бити безбедни када следимо њихов савет. Господ их надахњује да истичу важност јачања наше вере у Небеског Оца и Његовог сина Исуса Христа, и Његово помирење како се не бисмо колебали док се суочавамо са изазовима нашег времена.
У Мормоновој књизи читамо о човеку по имену Амон, који је послат из земље Зарахемле у земљу Лехи-Нефи како би сазнао шта се десило са његовом браћом. Ту је пронашао краља Лимхија и његов народ, који су били у ламанском ропству. Цар Лимхи је био охрабрен оним што му је Амон испричао о његовом народу у Зарахемли. Срце су му испунили таква нада и радост да је окупио свој народ у храму и рекао:
„Стога, уздигните главе своје и радујте се, и уздање своје ослоните на Бога …
… окренете ли се Господу пуном одлучношћу срца, … и будете ли Му служили свом марљивошћу ума, … Он ће вас, у складу са вољом и жељом својом, избавити из сужањства.“1
Амонове речи су толико утицале на веру народа цара Лимхија да су се заветовали Богу да ће Му служити и држати Његове заповести, без обзира на тешке околности. Због своје вере могли су да смисле план да побегну из руку Ламанаца.2
Браћо и сестре, молим вас да размислите о значају позива који је цар Лимхи упутио свом народу и његовој важности за нас. Рекао је: „Уздигните главе своје и радујте се, и уздање своје ослоните на Бога.“ Тим речима Лимхи је позвао свој народ да на будућност гледају очима вере. Да своје страхове замене оптимизмом наде рођеном од вере; и да се не колебају у ослањању своје вере у Бога без обзира на околности.
Смртнички живот је време провере где ћемо показати да ли ћемо учинити све оно што нам Господ наш Бог заповеда.3 То ће захтевати непоколебљиву веру у Христа управо у време великих тешкоћа. Биће потребно да хрлимо напред са постојаношћу у Христу, вођени Духом и верујући да ће се Бог побринути за наше потребе.4
На крају своје земаљске службе, непосредно пре хапшења, Спаситељ је поучио својеученике: „У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.”5
Размислимо на тренутак – Исус Христ, Јединорођени син од Оца, живео је безгрешним животом и надвладао сва искушења, боли, изазове и невоље света. Пролио је крв у Гетсеманији. Поднео је бол који је немогуће описати. Преузео је на себе све наше патње и болести. Спреман је да помогне – да помогне сваком од нас – са било којим теретом. Током свог живота, патње, смрти и распећа, уклонио је сваку препреку за нашу радост и налажење мира на земљи. Користи од Његове помирбене жртве протежу се на све оне који Га прихвате и одрекну се себе и на оне који преузму Његов крст и следе Га као Његови верни ученици.6 Зато, док примењујемо веру у Исуса Христа и у Његово Помирење, бићемо ојачани, наша бремена биће олакшана, и захваљујући Њему ћемо надвладати свет.
Браћо и сестре, док размишљамо о снази инади које можемо примити од Спаситеља, имамо разлога да подигнемо главу, радујемо се, и идемо напред у вери, без колебања, „јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу… Који се двоуми непостојан је у свим путевима својим.”7
Цар Лимхи је такође подстицао: „Окренете ли се Господу пуном одлучношћу срца,… служећи свом марљивошћу ума, учините ли то, Он ће вас, у складу са вољом и жељом својом, избавити из сужањства.”8
Чујте Спаситељеве личне речи док нас моли:
„Да се не плаши срце ваше, верујте Бога и мене верујте …
Ако имате љубав к мени, заповести моје држите …
Ко има заповести моје и држи их он је онај што има љубав к мени; а који има љубав к мени имаће к њему љубав отац мој; и ја ћу имати љубав к њему, и јавићу му се сам.”9
Бог нас благосиља према нашој вери.10 Вера је извор живљења са божанском сврхом и вечном перспективом. Вера је практично начело које надахњује марљивост. Она је суштинска, жива сила која се испољава нашим позитивним ставом и жељом да с вољом чинимо све што од нас траже Бог и Исус Христ. Спушта нас на колена како бимо молили Господа за вођство и подигли се и деловали са поуздањем да ћемо остварити оно што је у складу са Његовом вољом.
Пре доста година, док сам служио као председник мисије, примио сам телефонски позив од родитеља једног нашег дивног мисионара којим су ме обавестили о смрти његове сестре. Сећам се, у том болном тренутку, да смо мисионар и ја говорили о Божјем величанственом плану спасења за Његову децу и како ће га то сазнање утешити.
Иако је био погођен и ожалошћен том несрећом тај, мисионар – у сузама и са вером у Бога – радовао се због живота своје сестре. Изразио је непоколебљиво поверење у благе милости Господње. Одлучно ми је рекао да ће наставити да служи мисију са свом вером и марљивошћу како би био достојан обећања која Бог има за њега и његову породицу. У то време невоље, тај верни мисионар окренуо је срце ка Богу, исказао потпуно поверење у Њега и обновио посвећеност да служи Господу са свом марљивошћу.
Браћо и сестре, уколико нисмо чврсто укоренили своје поуздање у Бога и жељу да му служимо са свом марљивошћу, болна искуства смртничког живота могу учинити да се осећамо оптерећени тешким бременом, и можемо изгубити мотивацију да у потпуности живимо по јеванђељу. Без вере ћемо завршити губећи способност да ценимо те планове нашег Бога у вези са оним што ће се касније дешавати у нашем животу.11
У тим тренуцима искушења, непријатељ – који увек вреба – покушава да нашу логику и размишљање искористи против нас. Он покушава да нас убеди да је бескорисно живети према јеванђеоским начелима. Молим вас да запамтите да логика телесног човека „не разуме што је од Духа Божјега; јер му се чини лудост.”12 Запамтите да је Сотона „непријатељ Божји, и [он] без престанка војује против Њега, и позива и мами [нас] на грех, и да се непрестано чини оно што је зло.”13 Не смемо му допустити да нас обмане; јер када то чинимо, саплићемо се у нашој вери и губимо моћ да добијемо Божје благослове.
Уколико смо постојани и не колебамо се у нашој вери Господ ће увећати нашу способност да се издигнемо изнад животних изазова. Бићемо оспособљени да обуздамо негативне подстицаје и развићемо способност да надвладамо чак и оно што изгледа као непремостива препрека. То је оно што је омогућило народу цара Лимхија да оствари спектакуларно бекство из ламанског ропства.
Браћо и сестре, позивам вас да све своје уздање ослоните на Бога и учења Његових пророка. Позивам вас да обновите завете са Богом, да Му служите свим својим срцем, без обзира на сложене животне прилике. Сведочим да ћете се моћу непоколебљиве вере у Христа ослободити из ропства греха, сумње, невере, несреће, патње, и примићете све обећане благослове од нашег брижног Оца.
Сведочим да jе Бог стваран. Он живи. Воли нас. Он чује наше молитве у тренуцима наше среће и у тренуцима наше сумње, туге и очаја. Сведочим да је Исус Христ Спаситељ света. Он је Откупитељ.
Своје данашње излагање завршавам стиховима химне „Не сада, али у наредним годинама,” која се налази у португалској песмарици:
Ако облаци уместо сунцем прекрију сенкама наше срце,
Ако нас тишти бол, није важно; ускоро ћемо сазнати ко си Ти.
Исус нас води својом руком, и рећи ће нам зашто;
Ако слушамо Његов глас, говориће нам опет изнова.
Поуздајте се у Бога непоколебљиво, и допустите Му да нас подржи;
Певајте слави Његовој непрестано, јер ће нам касније разјаснити.14
Све ово кажем у свето име Исуса Христа, амен.