Величанствени план нашег Оца
Због Божјег светог плана, знамо да су рођење и смрт заправо само прекретнице на нашем путу ка вечном животу са нашим Небеским оцем.
На почетку своје лекарске праксе, имао сам привилегију да помогнем младој мајци при рођењу њеног првог детета. Била је мирна, усредсређена и срећна. Када је беба рођена, предао сам јој драгоцено новорођенче. Сузе радоснице су јој текле низ лице, узела је тек рођену бебу у наручје и прегледала је од главе до пете. Привила је уз себе и волела је како то само мајка може. Био сам привилегован да будем у тој просторији са њом.
Такав је био почетак сваког од нас. Ипак, да ли је наше рођење заиста почетак? На рођење и смрт свет гледа као на почетак и крај. Али, због Божјег светог плана, знамо да су рођење и смрт заправо само прекретнице на нашем путу ка вечном животу са нашим Небеским оцем.1 Они представљају неопходне делове плана нашег Оца - свете тренутке где се смртност и небо преклапају. Данас, размишљајући о ономе што сам научио посматрајући рођење и смрт током година своје медицинске праксе и црквене службе, желим да сведочим о величанственом плана нашег Оца.
„Пре рођења живели смо са Богом, Оцем наших духова. Сви ми на Земљи дословно смо браћа и сестре“ у Његовој породици,2 и сви смо Му драгоцени. Пре свог смртничког рођења живели смо са Њим веома дуго - учећи, бирајући, и припремајући се.
Због тога што нас Небески отац воли, жели да имамо највећи дар који нам може дати, дар вечног живота.3 Не може нам тек тако дати тај дар; морамо га примити тако што ћемо изабрати Њега и Његове путеве. Због тога је било потребно да напустимо Његово присуство и започнемо дивно и изазовно путовање вере, напредовања и постајања. Путовање које је наш Отац припремио за нас назива се план спасења или план среће.4
На великом предсмртничком већу, наш Отац нам је изложио свој план.5 Када смо га разумели, били смо толико срећни да смо клицали од радости, а „јутарње звезде су певале заједно.“6
Тај план почива на три велика стуба: стубовима вечности.7
Први стуб је стварање земље, темеља нашег смртничког путовања.8
Други стуб је Пад наших првих земаљских родитеља, Адама и Еве. Због тог Пада примили смо неке чудесне ствари. Били смо у могућности да се родимо и примимо физичко тело.9 Заувек ћу бити захвалан својој мајци што је моју браћу и мене донела на овај свет и поучавала нас о Богу.
Бог нам је такође дао моралну слободу избора - способност и повластицу да бирамо и делујемо за себе.10 Да би нам помогао да добро бирамо, Небески отац нам је дао заповести. Свакога дана, када држимо Његове заповести, показујемо Богу да Га волимо, а Он благосиља наше животе.11
Знајући да нећемо увек изабрати добро, или другим речима да ћемо грешити, Отац нам је дао трећи стуб - Спаситеља Исуса Христа и Његово помирење. Својом патњом, Христ је платио цену за физичку смрт и грех.12 Поучио је: „Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао, да ни jедан коjи га веруjе не погине, него да има живот вечни.”13
Исус Христ је живео савршеним животом, увек држећи заповести свог Оца. „Ходао је путевима Палестине“, поучавајући истинама вечности, „исцељујући болесне, чинећи да слепи прогледају и подижући мртве.”14 Он „прође чинећи добро”15 и „преклињао је све да следе Његов пример.”16
На крају свог смртничког живота, клекнуо је и молио се, говорећи:
„Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде …
И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.”17
Христ нам помаже да боље разумемо величину Његове патње када је пророку Џозефу Смиту рекао:
„Ја, Бог, претрпех то за све да не би трпели они који се обрате;
Но, не обрате ли се они морају трпети као и ја.
То трпљење проузрочи да ја, као Бог, највећи од свих, уздрхтим од бола, и да крварим из сваке поре, и да ми трпе тело и дух.”18
Тамо, у Гетсеманском врту, почео је да плаћа цену за наше грехе и наше болести, наше боли и наше слабости.19 Због тога никада нећемо бити сами у тим слабостима ако изаберемо да ходамо са Њим. Био је ухапшен и лажно оптужен, осуђен да би задовољио руљу, и кажњен да умре на крсту на Калварији. На крсту је дао свој живот да би помирио за грехе целог човечанства великим даром посредништва у име свих који ће икада живети на земљи.20
Изјавио је:
„Гле, ја сам Исус Христ за кога пророци посведочише да ће доћи на свет.
И гле, ја сам светло и живот света. И ја испих ону горку чашу коју ми Отац даде, и прославих Оца узевши на себе грехе света.”21
Онда, првог дана недеље,22 устао је из гроба савршеног васкрслог тела, да више никада не умре. А захваљујући Њему, и ми ћемо.
Сведочим да је Христ заиста устао из гроба. Али, да би устао из тог гроба, прво је морао да умре. Тако морамо и ми.
Још један од великих благослова у мом животу је да осетим близину неба у тренуцима док седим поред болесничке постеље људи на самрти. Пре неколико година рано ујутру, ушао сам у болничку собу једне верне удовице, светице последњих дана, која је имала рак. Две њене ћерке седеле су са њом. Када сам пришао њеном кревету, брзо сам открио да више не пати јер је управо умрла.
У том тренутку смрти, соба је била испуњена миром. Њене ћерке су истовремено биле тужне и смирене, али њихова срца су била испуњена вером. Знали су да њихова мајка није отишла него да се вратила кући.23 Чак и у нашим тренуцима најдубљег туге, у тренуцима када време стане и живот се чини тако неправедним, можемо наћи утеху у нашем Спаситељу, јер је и Он патио.24 Имао сам привилегију да будем у тој просторији.
Када умремо, наши духови напуштају наша тела, и ми одлазимо на следећи ниво нашег путовања, духовни свет То је место учења, покајања, праштања и постајања25- где чекамо васкрсење.26
Неког будућег великог дана, свако ко је икада био рођен устаће из гроба. Наши духови и наша физичка тела биће сједињени у свом савршеном облику. Сви ће васкрснути, стари и млади, мушкарци и жене, безбожни и праведни; и „све ће бити обновљени у својој савршеној грађи.”27
После васкрсења, имаћемо узвишени благослов да нам суди наш Спаситељ, који је рекао:
„Стога ћу… све људе привући к себи, да им буде суђено по делима њиховим.
И догодиће се, да ко год се покаjе и крсти у име моjе, испуниће се Светим Духом, и истраjе ли до краjа, гле, сматраћу га недужним пред Оцем своjим у дан онаj кад станем да судим свету.”28
А онда, захваљујући Христу и Његовом помирењу, сви који изаберу да Га следе вером, покајањем, крштењем, примањем Светог Духа, и истрајношћу до краја,29 откриће да је крај њиховог путовања тренутак да приме своју божанску судбину као наследници вечног живота.”30 Вратиће се у присуство свог Оца да заувек живе с Њим. Надам се да ћемо добро бирати.
Осим онога што се дешава између рођења и смрти, има толико тога у вези са нашим постојањем. Позивам вас да дођете и следите Христа.31
Позивам све чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана: „Дођите Христу, и будите усавршени у Њему, и одрекните се сваке безбожности… [да] проливањем крви Христове… [можете постати] свети, без мрље.”32“
Позивам оне који још нису чланови ове Цркве да дођу и прочитају Мормонову књигу и чују мисионаре. Дођите и имајте веру и покајте се за своје грехе. Дођите и крстите се и примите Светог Духа. Дођите и живите срећно, животом испуњеним Христом. Ако дођете к Њему и држите Његове заповести, обећавам вам да можете наћи мир и смисао у овом често бурном смртничком искуству, и вечни живот у свету који долази.33
За оне који су доживели те истине и из било ког разлога су одлутали, позивам вас да се вратите. Вратите се данас. Наш Отац и Спаситељ вас воле. Сведочим да Христ има моћ да одговори на ваша питања, исцели ваше боли и жалости, и опрости вам грехе. Знам да је то истина. Знам да је све то истинито. Христ живи! Ово је Његова Црква. У име Исуса Христа, амен.