А Исус погледавши на њ, омиле му

Старешина С. Марк Палмер

из Седамдесеторице

Сваки пут када сматрате да се од вас тражи да учините нешто тешко, сетите се Господа како вас гледа, воли, и позива вас да Га следите.

Пре неколико година, са својом супругом, Џеки, позван сам да председавам мисијом Вашингтон Спокан. Стигли смо у област мисије са мешавином страха и узбуђења због одговорности да радимо са толико невероватних младих мисионара. Они су дошли из многих различитих средина и убрзо су постали као наши синови и ћерке.

Иако је већина радила изванредно, неки су се борили са високим очекивањима свог позива. Сећам се једног мисионара који ми је рекао: „Председниче, ја једноставно не волим људе.“ Неколико њих ми је рекло да немају жељу да следе прилично строга мисионарска правила. Забринуо сам се и питао се шта можемо учинити да бисмо променили срца оних неколико мисионара који још нису спознали радост која потиче од послушности.

Једног дана. док сам се возио поред прелепих поља пшенице на граници Вашингтон - Ајдахо, слушао сам снимке прича из Новог завета. Док сам слушао познату причу о богатом младићу који је пришао Спаситељу да пита шта би могао да уради да би имао живот вечни, примио сам неочекивано, али дубоко лично откривење које је сада света успомена.

Након што сам саслушао Исуса да рецитује заповести и младића како одговара да се придржавао свега тога још од младости, чуо сам нежан Спаситељев укор: „Још ти једно недостаје: … продај све што имаш и… хајде за мном.”¹ Али на моје запрепашћење, уместо тога, пре тих стихова чуо сам седам речи које као да никада раније нисам чуо или прочитао. Као да су били додати овим стиховима. Дивио сам се надахнутом разумевању које ми се тада отворило.

Којих седам речи је имало тако велики утицај? Послушајте да видите да ли можете да препознате ове наизглед обичне речи, које се не налазе у другим јеванђељима, него само у Јеванђељу по Марку:

„Притрча неко, и … питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

А Исус рече му: …

Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

А он … , рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

“А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.”²

“А Исус погледавши на њ, омиле му.”

Када сам чуо те речи, живописна слика нашег Господа како стоји и гледа тог младића испунила ми је душу. Гледање - као дубоко посматрање и проницање у његову душу, препознавајући његову доброту и његов потенцијал, као и препознавајући његову највећу потребу.

Затим једноставне речи - омиле му. Осетио је велику љубав и саосећање према том добром младићу, и због те љубави, и са том љубављу, Исус је тражио од њега још више. Замишљао сам како мора да се осећао овај младић окружен таквом љубављу, чак и кад је затражено да уради нешто тако изузетно тешко као што је да прода све што има и подели сиромашнима.

У том тренутку знао сам да нису само срца неких од наших мисионара имала потребу за променом. Била је потребна и мом срцу. Више се није постављало питање: „Како да разочаран председник мисије учини да се проблематични мисионар понаша боље?“ Уместо тога питање је било: „Како се могу испунити христоликом љубављу, тако да мисионар захваљујући мени осетити Божју љубав и жељу да се промени?“ Како могу њега или њу гледати на исти начин на који је Господ гледао богатог младића, видећи их у правом светлу и шта могу постати, а не само оно што раде или не раде? Како могу бити више налик Спаситељу?

„А Исус погледавши на њ, омиле му.”

Од тада па надаље, док сам седео колено уз колено са младим мисионарем који бори са неким аспектима послушности, у срцу сам сада видео верног младића или девојку који су деловали у складу са жељом да дођу на мисију. Тада сам могао да кажем са свим осећањима нежног родитеља:³ „Старешино или сестро, да те не волим, не бих марио шта се дешава на твојој мисији. Али, волим те, и због те љубави важно ми је шта ћеш постати. Стога те позивам да промениш те ствари које ти тешко падају, и да постанеш оно што Господ жели да будеш.“

Сваки пут када бих ишао на интервјуе са мисионарима, најпре сам се молио за дар милосрђа и да сваког старешину и сестру видим онако како их Господ види.

Пре зонских конференција, када смо се сестра Палмер и ја поздрављали са сваким мисионарем, застао бих и погледао их дубоко у очи гледајући их - интервју без речи - а онда бих се неизоставно испунио великом љубављу према тим даргоценим синовима и ћеркама Божјим.

Из овог дубоког личног искуства са 10. поглављем Јеванђеља по Марку научио сам многе лекције које мењају живот. Следе четири од тих лекција за које верујем да ће помоћи сваком од нас:

Када научимо да видимо друге онако како их Господ види, а не својим очима, наша љубав према њима ће расти, као и наша жеља да им помогнемо. Видећемо потенцијал у другима који они сами вероватно не виде. Са христоликом љубављу нећемо се плашити да говоримо одважно, јер „савршена љубав изгони страх.”⁴ И никада нећемо одустајати, имајући на уму да је љубав најпотребнија онима које је најтеже волети
Ниједно истинско поучавање или учење неће бити успешно када се спроводи са разочарењем или бесом, и срца се неће променити тамо где нема љубави. Било да делујемо у својим улогама родитеља, учитеља или вођа, истинско поучавање одвија се једино у атмосфери поверења, а не осуде Наши домови увек треба да буду уточиште за нашу децу - а не непријатељско окружење.
Љубав никада не треба ускратити детету, пријатељу или члану породице када не испуњава наша очекивања. Не знамо шта се десило са богатим младићем након што је отишао жалостан, али уверен сам да га Исус још увек воли савршено, чак и ако је изабрао лакши пут. Можда се, касније у животу, када се његово велико богатство смањило, сетио јединственог искуства са својим Господом који га је погледао, волео, и позвао га да га следи, и деловао у складу са тим.
Због тога што нас воли, Господ много очекује од нас. Ако смо понизни, једва ћемо чекати Господњи позив на покајање, жртвовање, и служење као доказ његове савршене љубави према нама. Уосталом, позив на покајање је и позив да примимо предиван дар праштања и мира. Стога, „не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара; јер кога љуби Господ оног и кара.”⁵

Моја браћо и сестре, сваки пут када сматрате да се од вас тражи да учините нешто тешко - да се оканете лоше навике или зависности, одустанете од световних циљева, жртвујете омиљену активност, јер је Шабат, опростите некоме ко се огрешио о вас - сетите се Господа како вас гледа, воли и позива вас да се оставите тога и следите Њега. И захвалите Му што вас довољно воли да вас позове да учините и више.

Сведочим о нашем Спаситељу, Исусу Христу, и радујем се дану када ће загрлити свакога од нас, гледајући нас и окружујући својом савршеном љубављу. У име Исуса Христа, амин.