Не гледајте око себе, гледајте горе!
Позивати друге да дођу Христу је наша сврха и можемо је испунити гледајући горе ка Исусу Христу.
Моја сврха је да „позивам друге да дођу Христу.”1 То је и ваша сврха. Тај циљ можемо испунити гледајући горе ка Исусу Христу.
Крстио сам се са својим родитељима када сам имао 16 година. Мој млађи брат, Киунг-Хван, који је имао 14 година, прикључио се Цркви преко мог ујака, Јоунг Јик Лија, и позвао нас у Цркву. Сваки од 10 чланова наше породице припадао је различитој цркви, па смо били срећни што смо открили истину и желели да поделимо ту срећу коју смо открили у јеванђељу Исуса Христа, када смо се крстили.
Мој отац је био најспремнији међу нама да учи и дели ту истину. Устајао би рано ујутро да проучава Писма више од два сата свакога дана. После посла би са мисионарима ишао у посете нашој породици, пријатељима и комшијама скоро свакога дана. Седам месеци после крштења 23 припадника моје породице и рођака постали су чланови Цркве. То је претходило чуду од 130 особа крштених у наредној години захваљујући мисионарском рада мога оца као члана.
Породична историја му је такође била важна па је сакупио осам генерација наших предака. Од тога времена плодови нашег породичног обраћења, почевши од мог 14-тогодишњег брата, увећали су се на безбројне начине, не само међу живима него и међу мртвима. Градећи на делу мога оца и осталих, наше породично стабло сада обухвата 32 генерације и сада завршавамо храмски рад за многе огранке. Данас сам задивљен и осећам велику радост због повезивања наших предака и наших потомака.
Председник Гордон Б. Хинкли забележио је слично искуство у храму Колумбус, у Охају:
„Размишљајући о животима [свог прадеде, деде и оца] док сам седео у храму, погледао сам према својој ћерци, њеној ћерци, … и њеној деци, мојим праунуцима. Изненада сам схватио да стојим тачно на средини тих седам генерација – три пре мене и три после мене.
„У том светом и псвећеном дому кроз ум ми је прошао осећај огромне обавезе која је била на мени, да предам све то што сам примио као наследство од својих предака генерацијама које су сада дошле после мене.“2
Све смо ми део вечне породице. Наша улога може бити прекретница у којој се значајне промене могу догодити било на позитиван или негативан начин. Председник Хинкли је наставио: „Никада не допустите себи да постанете слаба карика у ланцу ваше генерације.”3 Ваша верност у јеванђељу ојачаће вашу породицу. Како можемо осигурати да будемо снажна карика у нашој вечној породици?
Једног дана, неколико месеци после мог крштења, чуо сам неке чланове како критикују једни друге у Цркви. Био са веома разочаран. Отишао сам кући и испричао оцу да можда не би требало да више идем у Цркву. Било је тешко гледати чланове који тако критикују друге. Пошто ме је саслушао, отац ме је поучио да је јеванђеље обновљено и да је савршено али да чланови још нису, нити је то он, нити ја. Одлучно је рекао: „Не губи веру због људи око себе, него изграђуј снажан однос са Исусом Христом. Не гледај око себе, гледај горе!“
Гледај ка Исусу Христу – мудар савет мога оца јача моју веру кад год се суочим са изазовима у животу. Поучио ме је како да применим Христова учења, како је изражено следећим речима: „Гледаjте к мени у свакоj мисли! Не сумњаjте, не боjте се.”4
Док сам председавао мисијом Сијетл Вашингтон, било је кишовито много дана у години. Ипак, наши мисионари су били поучени да изађу и да проповедају по киши. Често сам им говорио: „Идите на кишу, гледајте ка небу, отворите своја уста и пијте! Када гледате нагоре бићете оснажени да отворите своја уста пред свима без страха.“ Била је то симболична лекција за њих да када се сусретну са изазовима погледају ка горе, чак и после своје мисије. Молим вас да то не покушавате у загађеним подручјима.
Док сам још увек служио у Сијетл мисији примио сам телефонски позив од свог најстаријег сина, Санбима, који је пијаниста. Рекао је да има привилегију да наступи у Карнеги Холу у Њујорку, јер је победио на интернационалном такмичењу. Били смо тако срећни и узбуђени због њега. Међутим, те вечери, док се са захвалношћу молила, моја супруга је препознала да не можемо да му се придружимо на концерту и рекла Небеском Оцу нешто попут: „Небески Оче, захвална сам за благослов који си дао Санбиму. Жао ми је што ја не могу тамо ићи. Могла бих ићи када би Ти дао овај благослов или пре или после ове мисије. Не жалим се али мало сам тужна.“
Чим је завршила ову молитву чула је јасан глас. „Зато што ти не можеш ићи твој син је добио ту привилегију. Да ли би се радије мењала?“
Моја жена је била изненађена. Знала је да ће деца бити благословена кроз верна дела својих родитеља у царству Господњем али први пут је схватила своју улогу тако јасно. Одмах Му је одговорила. „Не, не, у реду је да не идем. Нека њему припадне част.“
Драга браћо и сестре није нам лако да препознамо љубав Небеског Оца док гледамо око себе својим физичким очима, јер видимо непријатност, губитак, терете или најпре усамљеност. С друге стране, можемо видети касније благослове када гледамо горе. Господ је открио: „Када од Бога добијемо неки благолов, то је послушношћу оном закону којим је овај условљен.”5 Свима онима који су у било којој служби Господњој, знајте да сте чврста веза за силне благослове онима пре вас и генерацијама после вас.
Данас сам захвалан што видим да су многи од чланова наше породице верни на заветном путу и жалостан при помисли на празна места до нас. Старешина М. Расел Балард је рекао: „Ако одлучите да постанете неактивни или да напустите обновљену цркву Исуса Христа светаца последњих дана, где ћете отићи? Шта ћете радити? Одлука да ‘више не ходате’ са члановима Цркве и Господњим изабраним вођама имаће далекосежне последице које се не могу увек видети одмах.”6 Председник Томас С. Moнсон нас је охрабрио: „Одаберимо увек теже исправно уместо лакшег а погрешног.”7
Никада није касно да погледамо горе ка Исусу Христу. Његове руке су увек раширене према вама. Постоје генерације пре нас и после нас које зависе од нашег слеђења Христа како бисмо могли бити вечна Божја породица.
Када сам разрешен свог позива председника кочића моји синови су били узбуђени што ће проводити више времена са мном. Три недеље касније позван сам у Седамдесеторицу. У почетку сам мислио да ће можда бити разочарани али понизни одговор мог најмлађег сина био је: „Тата, не брини. Ми смо вечна породица.“ Каква је то једноставна и јасна истина била! Забринуо сам се мало јер сам само гледао око себе у овом смртничком животу али мој син је био срећан јер није гледао око себе него горе, очима усмереним ка вечности и намислима Госодњим.
Није увек лако гледати горе када су ваши родитељи у супротности са јеванђељем, када сте члан мале црквене јединице, када ваш брачни друг није члан, када сте још сами иако се максимално трудите да уђете у брак, када је дете одлутало,када сте самохрани родитељ, када имате физичке и емоционалне изазове или када сте жртва несреће, итд. Држите се своје вере у тим тешким тренуцима. Потражите Христа за снагу, равнотежу и исцељење. Кроз моћ Помирења Исуса Христа „све ће придонети [вашем] добру.”8
Износим сведочанство о Исусу Христу, да је Он наш Спаситељ и Откупитељ. Када следимо нашег живог пророка, председника Томаса С. Монсона, гледамо ка Исус Христу. Када се молимо и проучавамо Писма свакога дана, и искрено узимамо причест сваке недеље, стичемо снагу да увек гледамо ка Њему. Срећан сам што сам члан ове цркве и што сам део вечне породице. Волим да делим ово дивно јеванђеље са другима. Позивати друге да дођу Христу је наша сврха и можемо је испунити гледајући горе ка Исусу Христу. Понизно сведочим о томе у име Исуса Христа, амен.