Неке жене
Неке жене су ученице утемељене у Спаситељу Исусу Христу и имају наду кроз обећање Његове помирбене жртве.
Моје вољене сестре, колико вас волимо и захвалне смо вам на вашем љубазном и одушевљеном одговору на позив Првог преседништва и настојању #БејахСтранац. Молимо вас да се молите, слушате шаптаје Духа, и делујете према подстицајима које примите.
Било да путујем у локалу или широм света, није необично да ме неко пита: „Да ли ме се сећате?“ Зато што сам далеко од савршенства, морам признати да често не могу да се сетим имена. Међутим, сећам се веома стварне љубави коју ми је Небески Отац омогућио да осетим када упознајем Његове драгоцене ћерке и синове.
Недавно сам имала прилику да посетим неке драге жене које су у затвору. Приликом дирљивог растанка, једна драга жена је замолила: „Сестро Бартон, молим вас, немојте нас заборавити.” Надам се да ће се она и друге, које желе да их се сећају, тако осећати док будем делила нека размишљања са вама.
Неке жене у Спаситељево време: Утемељене у Спаситељу Исусу Христу
Наше сестре свих узраста показале су веран модел следбеништва коме и ми тежимо. „У Новом завету читамо о [неким] женама, именованим и неименованим, које су живеле по вери у Исуса Христа [и Његово помирење], училе и живеле по Његовим учењима и сведочиле о Његовом службовању, чудесима и величанству. Те жене су постале примерне ученице и важни сведоци у делу спасења.”1
Размотрите те приче забележене у Јеванђељу по Луци. Прва се одвија током Спаситељеве службе:
„И догоди се … да [Исус] иђаше по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божјем, и дванаесторица с Њим.
И неке жене, … Марија, која се зваше Магдалена, … и Јована … , и Сусана, и друге многе које служаху Њему.”2
Следећа, после Његовог васкрсења:
„И жене неке … које су биле рано на гробу,
… И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.”3
Раније сам небројено пута прочитала и прешла преко наизглед неинтересантног израза „неке жене,” али недавно, док сам пажљивије размишљала, чинило ми се да су се те речи издвајале на страници. Размотрите следеће синониме једног значења речи неке који су повезане са верним неким женама: „убеђена,” „позитивна,” „самоуверена,” „јака,” „опредељена,” „сигурна,” и „поуздана.”4
Док сам размишљала о тим моћним описима, сетила сам се два описа тих новозаветних неких жена који су изнеле позитивна, самоуверена, јака, сигурна сведочанства о Спаситељу. Иако ни оне, попут нас, нису биле савршене жене, њихово сведочанство је надахњујуће.
Да ли се сећате безимене жене на бунару која је позвала друге да дођу и виде шта је научила од Спаситеља? Изнела је своје сигурно сведочанство у облику питања: „Да није то Христос?”5 Њено сведочанство и позив били су толико убедљиви да „многи вероваше.”6
После смрти свог брата Лазара - Марта, вољена ученица и пријатељица Господња, рекла је са дубоким емоцијама: „Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.“ Обратите пажњу на њену сигурност када је наставила: „А и сад знам, да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.“ Потом је посведочила: „Ја веровах да си ти Христос, син Божји, који је требало да дође на свет.”7
Од ових сестара учимо да су неке жене ученице утемељене у Спаситељу Исусу Христу и имају наду кроз обећање Његове помирбене жртве.
Неке жене из раздобља Обнове које су држале завете: Спремност на жртву
У древна времена, неке жене су се жртвовале док су сведочиле о Христовим учењим и живеле по њима. Неке жене у првим данима Обнове чиниле су исто. Друсила Хендрикс и њена породица били су међу онима који су, као нови обраћеници, патили током прогона светаца у Клеј Каунтију у Мисурију. Њен муж је остао трајно парализован током битке код реке Крукт. Оставили су је да брине о њему као и да обезбеди своју породицу.
У једном нарочито тешком периоду, када је породица била без хране, сетила се да јој неки глас рекао: „Држи се, јер ће ти Господ обезбедити.“
Када је њен син требало добровољно да се прикључи Мормонском батаљону, Друсила се најпре супротставила и борила у молитви са Господом док није примила утисак „попут гласа који јој је рекао: ‘Зар не желиш највишу славу?’ Наравно да је одговорила потврдно, а глас је наставио: ‘Како мислиш да је стекнеш ако не највећим жртвовањем?’’’8
Од те неке жене учимо да учеништво утемељено на држању завета захтева спремност да се жртвујемо.
Неке жене данас: Сећање и припрема за прославу Његовог повратка
Поменула сам неке жене из Спаситељевог времена и првих дана обнове Јеванђеља, али шта је са примерима следбеништва и сведочанствима неких жена нашег времена?
На свом недавном задатку у Азији, поново су ме надахнуле многе неке жене које сам упознала. Била сам посебно импресионирана члановима прве генерације у Индији, Малезији и Индонезији, који настоје да живе по јеванђеоској култури у својим домовима, понекад подносећи велике жртве, јер је живот по јеванђељу често у супротности са културом породице и земље. Неке жене различитих генерација које сам упознала у Хонг Конгу и Тајвану настављају да благосиљају животе својих породица, чланова Цркве, и заједнице тако што су утемељене у Спаситељу и добровољно се жртвују у држању завета. Сличне неке жене налазе се у целој Цркви.
Нека жена која је деценијама благосиљала мој живот последњих 15 година бори се са исцрпљујућом, тешком и прогресивном болешћу која се зове инклузиони миозитис. Иако огараничена на своја инвалидска колица, настоји да буде захвална и не прекида да обавља ствари са свог списка - ажурирани списак ствари које може да уради, као на пример: могу да дишем, могу да гутам, могу да се молим и могу да осетим љубав свог Спаситеља. Скоро свакодневно износи породици и пријатељима своје сигурно сведочанство утемељено у Христу.
Недавно сам чула Џенину причу. Она је девојка која је одслужила мисију и чији родитељи су се развели док је била на мисији. Испричала је како ју је повратак кући ужасно плашио. Али на крају своје мисије у Италији, када се зауставила у мисијском дому на путу кући у САД, нека жена, супруга председника мисије, нежно јој је послуживала једноставно јој чешљајући косу.
Годинама касније, још једна нека жена, Тери - председница Потпорног друштва кочића и Христова ученица - благословила је Џенин живот када је Џени позвана за председницу Потпорног друштва у одељењу. У то време Џени је радила на својој докторској дисертацији. Не само да је Тери у својству вође служила Џени као ментор, него је такође седела са њом 10 сати у болници када је Џени алармантно дијагностификована леукемија. Тери је посетила болницу и возила Џени на заказане прегледе. Џени је признала: „Мислим да сам неколико пута повраћала у њеним колима.“
Упркос својој болести, Џени је наставила да одважно служи као председница Потпорног друштва у одељењу. Чак и у најтежим тренуцима, телефонирала је и слала СМС-ове и и-мејлове из кревета, и позивала сестре у посету. Слала је писма и поруке људима, волећи своје сестре из даљине. Када је њено одељење тражило фотографију њеног председништва за историју њиховог одељења, ево шта су добили. Због тога што је Џени и сама нека жена позвала све да поделе бремена других, укључујући њено.
Као нека жена, Џени је посведочила: „Нисмо овде само да спасавамо друге него и себе. А то спасење долази од партнерства са Исусом Христом; од разумевања Његове благодати и Његовог помирења, и Његових осећања љубави према женама у Цркви. То се дешава преко једноставних ствари као што је чешљање нечије косе, слање писамцета са надахнутом, јасном, узвишеном поруком наде и благодати, или дозвољавајући женама да нам служе.”9
Сестре, када смо узнемирене, испуњене сумњом, обесхрабрене, грешне, жалосне, или растрзане, прихватимо Господњи позив да пијемо Његову живу воду као што је учиниланека жена на бунару, позивајући друге да учине исто тако што ћемо и ми делити наше сигурно сведочанство: „Да није то Христос?”
Када се суочавамо са тугом због усамљености, неплодности, губитка вољених, изгубљених прилика за брак и породицу, уништених домова, исцрпљујуће депресије, физичке или менталне болести, тешким стресом, анксиозношћу, зависношћу, финансијским потешкоћама, или бројним другим могућностима - сетимо се Марте и изнесимо наше слично сигурно сведочанство: „Али ја знам … [и] веровах да си Ти Христос, Син Божји.“
Надам се да ћемо се сећати неких жена које су одбиле да напусте нашег драгоценог Спаситеља током мучног искуства трпљења на крсту и сатима касније биле привилеговане да буду први сигурни сведоци Његовог величанственог васкрсења. Останимо близу Њега у молитви и проучавању Светих писама. Будимо Му близу припремањем и узимањем светих симбола Његове помирбене жртве, сваке недеље током обреда причести и држањем светих завета, служећи другима у њиховим тешким тренуцима. Можда на тај начин можемо бити део неких жена, ученица Исуса Христа, које ће славити Његов величанствени повратак када поново дође.
Сестре, сведочим вам о небеским родитељима пуним љубави; нашем Спаситељу, Исусу Христу; и Његовом бесконачном помирењу у нашу корист. Знам да је пророк Џозеф Смит био предодређен за пророка обнове. Знам да је Мормонова књига истинита и да је преведена моћу Божјом. Благословени смо живим пророком у наше време, председником Томасом С. Монсоном. У те истине сам сигурна! У име Исуса Христа, амен.
Напомена: 1. априла 2017, сестра Бартон је разрешена дужности врховне председнице Потпорног друштва.