Савршена љубав изгони страх
Одбацимо своје страхове и уместо тога живимо са радошћу, понизношћу, надом, и одважним уверењем да је Господ са нама.
Мој вољена браћо и сестре, драги пријатељи, каква је привилегија и радост састати се као светска црква уједињени у нашој вери и љубави према Богу и Његовој деци.
Посебно сам захвалан сам за присуство нашег вољеног пророка, Томаса С. Монсона. Председниче, увек ћемо примати к срцу твоје речи усмерења, савета, и мудрости. Волимо те, председниче Монсон, и увек се молимо за тебе.
Пре много година, када сам служио као председник кочића у Франкфурту, у Немачкој, једна драга али несрећна сестра пришла ми је на крају једног од наших састанака кочића.
„Зар то није страшно?“ рекла је. „Сигурно је четворо или петоро људи заспало током вашег говора!“
Размислио сам на тренутак и одговорио: „Прилично сам сигуран да је спавање у цркви најздравије спавање.“
Моја предивна супруга, Харијет, случајно је чула овај неформални разговор и касније поменула да је то био један од најбољих одговора које сам икада дао.
Велико буђење
Пре неколико стотина година у Северној Америци, покрет под називом „Велико буђење“ захватио је рурална подручја. Један од његових основних циљева био је да пробуди људе који су по свој прилици спавали у вези са духовним стварима.
Млади Џозеф Смит је био под утицајем ствари које је чуо од проповедника који су били део верског буђења тог времена. То је један од разлога што је одлучио да ревносно тражи вољу Господњу молитвом у приватности.
Ови проповедници су имали драматичан, емотивни стил проповедања, са проповедима које су биле познате по свом јаком нагласку на ватрени ужас пакла који очекује грешнике.1 Њихови говори нису деловали успављујуће на људе мада су могли бити узрок ноћних мора. Њихова сврха и образац су по свој прилици били да заплаше људе и наведу их на покајање.
Страх као манипулација
Историјски гледано, страх је често коришћен као средство да се људи подстакну на акцију. Родитељи су га користили са својом децом, послодавци са запосленима, а политичара са бирачима.
Маркетиншки стучњаци схватају моћ страха и често га користе. То је разлог зашто неке рекламе носе прећутну поруку да ако не купимо житарице одређеног произвођача за доручак, или пропустимо најновију видео игрицу или мобилни телефон, ризикујемо да живимо бедним животом и умремо сами и несрећни.
Смешимо се на ово и мислимо да ми не бисмо подлегли таквим манипулацијама, али понекад то чинимо. Што је још горе, понекад користимо сличне методе да бисмо друге натерали да ураде оно што желимо.
Моја порука данас има два циља: Први је да нас подстакнем да размислимо и размотримо у којој мери ми користимо страх за мотивисање других, укључујући себе. Други је да бих предложио бољи начин.
Проблем са страхом
Најпре, концентришимо се на проблем са страхом. Уосталом, ко од нас никада није био приморан да се из страха боље храни, везује појас, више вежба, штеди новац, или се чак каје због греха?
Тачно је да страх може снажно утицати на наше поступке и понашање. Али тај утицај има тенденцију да буде привремен и површан. Страх ретко има моћ да промени наша срца, и никада нас неће претворити у људе који воле оно што је исправно и који желе да слушају Небеског Оца.
Плашљиви људи могу говорити и радити исправно, али они не осећају исправно. Често осећају беспомоћност и огорчење, чак бес. Временом, ова осећања доводе до неповерења, пркоса, па и побуне.
Нажалост, овај погрешан приступ животу и вођству није ограничен на секуларни свет. Растужи ме када чујем за чланове Цркве који неправедно владају - да ли у својим домовима, у својим црквеним позивима, на послу, или у својим свакодневним контактима са другима.
Људи често могу осудити друге за злостављање, али то не препознају у себи. Они захтевају поштовање својих произвољних правила, али када други не следе та насумична правила, кажњавају их вербално, емоционално, а понекад чак и физички.
Господ је рекао да „када настојимо да применимо… надзор или власт или принуду над душама деце човечје, у неправедности у било којој мери, гле, небеса се повлаче [и] Дух Господњи се жалости.”2
Постоје тренуци када смо у искушењу да оправдамо своје поступке верујући да циљ оправдава средство. Чак можемо помислити да су контрола, манипулација, и оштрина за добробит других. Није тако, јер Господ је јасно рекао: „Род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кроткост, [и] уздржање”3
Бољи начин
Што боље познајем свог Небеског Оца, све више видим како надахњује и води своју децу. Он није љут или осветољубив.4 Његов главни циљ - Његово дело и Његова слава - јесте да нас саветује, узвиси и доведе до своје пунине.5
Бог је себе описао Мојсију као „милостивог, жалостивог, спорог на гнев и богатог милосрђем и истином.“6
Љубав нашег Оца на небу према нама, Његовој деци, превазилази нашу способност разумевања.7
Да ли то значи да Бог одобрава или занемарује понашања која су у супротности са Његовим заповестима? Не, дефинитивно не!
Али Он жели да промени више него само наше понашање. Жели да промени саму нашу природу. Жели да промени наша срца.
Он жели да допремо до гвоздене шипке и чврсто је се држимо, суочимо са својим страховима, и храбро иступимо и идемо уским и тесним путем. То жели зато што нас воли, и зато што је то пут до среће.
Дакле, како Бог у нашем времену мотивише своју децу да Га следе?
Послао је свог Сина!
Бог је послао свог Јединорођеног Сина, Исуса Христа, да би нам показао прави пут.
Бог мотивише уверавањем, трпељивошћу, нежношћу, благошћу и искреном љубављу.8 Бог је на нашој страни. Воли нас, и када се спотакнемо, жели да устанемо, покушамо поново, и ојачамо.
Он је наш саветник.
Он је наша велика и драгоцена нада.
Жели да нас подстакне са вером.
Верује да ћемо учити из својих погрешних корака и доносити исправне одлуке.
Tо је бољи начин!9
Шта је са злим стварима овог света?
Један од начина на који Сотона жели да манипулишемо другима је да се бавимо злом у свету и да чак претерујемо у њему.
Свакако, наш свет је увек био и наставиће да буде несавршен. Превише невиних људи пати због природних околности, као и због људске нехуманости. Корупција и безбожност у нашем времену су јединствени и алармантни.
Али, упркос свему томе, не бих мењао живот у овом времену са било којим другим временом у историји света. Благословени смо преко сваке мере што живимо у времену неупоредивог просперитета, просветљења и преимућства. Највише од свега, благословени смо пунином јеванђеља Исуса Христа, које нам даје јединствену перспективу о опасностима у свету и показује како да их или избегнемо или да се изборимо са њима.
Када помислим на ове благослове, желим да се спустим на колена и понудим хвале нашем Небеском Оцу за Његову бескрајну љубав према свој Његовој деци.
Не верујем да Бог жели да се Његова деца плаше зла у свету или да превише размишљају о њему. „Јер нам Бог не даде духа страха, него силе, љубави и разборитости.”10
Он нам је дао обиље разлога да се радујемо. Само треба да их пронађемо и препознамо. Господ нас често подсећа: „Не бојте се, будите добре воље,”11 „не бој се мало стадо.”12
Господ ће водити наше битке
Браћо и сестре, ми смо Господње „мало стадо“. Ми смо свеци последњих дана. Наше име садржи обавезу да се радујемо Спаситељевом повратку и да припремимо себе и свет да Га примимо. Стога, служимо Богу и волимо друге људе. Чинимо то са природним самопоуздањем, са скромношћу, никада не потцењујући било коју другу религију или групу људи. Браћо и сестре, имамо задатак да проучававамо реч Божју и слушамо глас Духа, да можемо знати „знаке времена, и знаке доласка Сина Човечјег.”13
Ми смо, дакле, упознати са изазовима света, и свесни смо тешкоћа нашег времена. Али то не значи да треба да оптерећујемо себе или друге сталним страхом. Уместо да се бавимо бескрајем наших изазова, зар не би било боље да се фокусирамо на бескрајну величину, доброту, апсолутну моћ нашег Бога, верујући Му, и да се радосног срца припремамо за повратак Исуса Христа?
Као Његов заветни народ, не треба да будемо паралисани страхом због лоших ствари које би се могло догодити. Уместо тога, можемо да идемо напред са вером, храброшћу, одлучношћу и поверењем у Бога док се суочавамо са изазовима и могућностима пред нама.14
Не ходамо путем учеништва сами. „Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.”15
Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати.”16
Када се суочимо са страхом, пронађимо храброст, призовимо веру, и имајмо поверење у обећање да „никакво оружје начињено против [нас] неће бити срећно.”17
Да ли живимо у време опасности и немира? Наравно да живимо.
Сам Бог је рекао: „У свету ћете имати невољу, али не бојте се, јер ја надвладах свет.”18
Можемо ли применити веру да поверујемо и да у складу са њом делујемо? Можемо ли живети у складу са нашим обавезама и светим заветима? Можемо ли држати заповести Божје чак и у проблематичним околностима? Наравно да можемо!
Можемо зато што је Бог обећао: „Све ће допринети добру вашем, ако ходате усправно.”19 Дакле, одбацимо своје страхове и уместо тога живимо са радошћу, понизношћу, надом, и одважним уверењем да је Господ са нама.
Савршена љубав изгони страх
Моји вољени пријатељи, моја драга браћо и сестре у Христу, ако икада откријемо да живимо са страхом или стрепњом, или ако икада схватимо да наше речи, ставови или поступци изазивају страх у другима, молим се свом снагом своје душе да се ослободимостраха коришћењем божански одређеног противотрова за страх: чисту љубав Христову, јер „савршена љубав изгони страх.”20
Христова савршена љубав надјачава искушење да повређујемо, присиљавамо, малтретирамо, или угњетавамо.
Христова савршена љубав нам омогућава да ходамо са понизношћу, достојанством и одважним уверењем као следбеници нашег вољеног Спаситеља. Христова савршена љубав нам пружа самопоуздање да пређемо преко својих страхова и имамо потпуно поверење у моћ и доброту нашег Небеског Оца, и Његовог Сина, Исуса Христа.
У својим домовима, на послу, у црквеним позивима, у својим срцима, заменимо страх Христовом савршеном љубављу. Христова љубав ће страх заменити вером!
Његова љубав ће нам омогућити да препознамо, имамо поверење и веру у доброту нашег Небеског Оца, Његов божански план, Његово јеванђеље, и Његове заповести цоммандментс.21 Љубав према Богу и нашим ближњима претвориће нашу послушност Божјим заповестима у благослов, а не терет. Христова љубав ће нам помоћи да постанемо мало љубазнији, да више праштамо, више бринемо о другима и да будемо посвећенији Његовом делу.
Док своја срца испуњавамо љубављу Христовом, пробудићемо се са обновљеном духовном свежином и ходати радосно, самоуверено, и бодро у светлости и слави нашег вољеног Спаситеља, Исуса Христа.
Сведочим са апостолом Јованом: „У љубави [Христовој] нема страха.”22 Браћо и сестре, драги пријатељи, Бог вас познаје савршено. Воли вас савршено. Зна шта вам будућност носи. Не жели да се плашите него да верујете23 и да пребивате у Његовој савршеној љубави.24 То је моја молитва и благослов, у име Исуса Христа, амин.