Његова свакодневна рука водиља
Небески Отац зна боље од било кога другог шта је вама и мени потребно
Један од најомиљенијих алата небеског Оца у вођењу своје деце су праведни баба и деда. Мајка мог оца је била таква жена. Једном приликом када сам био превише мали да бих се сећао, мој отац ме је дисциплиновао. Посматрајући ово дисциплиновање, моја бака је рекла: „Монте, мислим да си преоштар према њему.“
Мој отац је одговорио: „Мајко, дисциплинујем своје дете како ја желим.“
А моја мудра бака је благо рекла: „Тако ћу и ја.“
Прилично сам сигуран да је мој отац чуо то мудро усмерење своје мајке тога дана.
Када размишљамо о вођству, можемо помислити на химну коју сви знамо и волимо - „Божје сам дете ја“. У рефрену се налазе речи: „Води мене, ходај са мном, учи сад ме ти, помози да нађем пут.”1
Донедавно, схватао сам да је тај рефрен божанско усмерење намењено родитељима. Док сам размишљао о овим речима, схватио сам да иако садрже то усмерење, оне имају далеко веће значење. Лично, сви ми се свакодневно молимо небеском Оцу да нас води, усмерава, и хода са нама.
Председник Дитер Ф. Ухдорф је објаснио: „Наш Отац на небу боље него ико зна шта је Његовој деци потребно. Његово дело и Његова слава су да нам стално помаже, пружајући нам чудесне материјалне и духовне изворе који нам помажу на нашем путу повратка код Њега.”2
Чујте следеће речи: Небески Отац зна боље од икога шта је вама и мени потребно Као резултат тога, развио је лични пакет за негу који одговара сваком од нас. Он се састоји се од мноштва компонената Укључује Његовог Сина и Помирење, Свњрог Духа, заповести, Света писма, молитву, пророке, апостоле, родитеље, бабе и деде, локалне црквене вође, и многе друге - све то да би нам помогао да му се једнога дана вратимо и живимо са Њим.
Данас бих са вама поделио неколико компонената пакета за негу који ми је помогао да препознам да брижни Отац води, усмерава и хода са мном и мојом породицом. Моја молитва је да свако од вас у својим искуствима препозна да вас небески Отац води, усмерава и хода са вама и да ћете са тим сазнањем наставити са самопоуздањем, знајући да заправо никада нисте сами.
Заповести небеског Оца су кључне компоненте пакета за негу. Алма је рекао: „Безбожност никад није била срећа.”3 Прихватање недоличног понашања без кориговања са љубављу је лажно саосећање и појачава општу идеју да је зло, у ствари, срећа. Самуило Ламанац се јасно супротставио овој идеји: „Срећу тражисте чинећи безакоње што је супротно природи оне праведности која је у великом и Вечном Главару нашем.”4
Преко својих пророка, небески Отац нас стално подсећа да је праведност срећа. На пример, цар Венијамин је поучавао да небески Отац „тражи да чините као заповеда, јер будете ли то чинили, Он вас одмах благосиља.”5 У другој химни налази се сличан подсетник:
Близу свог 14-ог рођендана, сазнао сам нешто о тим благословима. Приметио сам да се моји родитељи другачије понашају. Размишљајући о ономе што сам приметио, упитао сам: „Да ли идемо на мисију?“ Шок на лицу моје мајке потврдио је моју сумњу. Касније, током породичног саветовања, моја браћа и сестре и ја сазнали смо да су наши родитељи позвани да председавају једном мисијом.
Живели смо на прелепом ранчу у Вајомингу. Из моје перспективе, живот је био савршен. Кад бих дошао кући из школе, могао сам да завршим своје послове, и да идем у лов, риболов, или истраживање са својим псом.
Убрзо пошто сам сазнао за позив, схватио сам да ћу морати да оставим свог пса, Плавог. Пришао сам оцу и упитао га шта да радим са Плавим. Хтео сам да истакнем како је неправедно то што Бог захтева. Никада нећу заборавити његов одговор. Рекао је: „Нисам сигуран. Вероватно не може ићи са нама, зато је боље да питаш небеског Оца. То није био одговор који сам очекивао.
Почео сам да читам Мормонову књигу. Ревносно сам се молио да знам да ли треба некоме да дам свог пса. Одговор није дошао тренутно. Уместо тога, одређена мисао ми се стално врзмала у глави: „Не отежавај својим родитељима. Не отежавај им. Ја сам позвао твоје родитеље.“
Знао сам шта небески Отац очекује. То сазнање није умањило бол због тога што сам морао да се одрекнем свог пса. Међутим, захваљујући тој малој жртви, срце ми је смекшало и пронашао сам мир у тражењу воље небеског Оца.
Захваљујем небеском Оцу за благослове и срећу које сам пронашао захваљујући Светим писмима, молитви, Светом Духу, и достојном земаљском оцу који је прихватио своју улогу главног јеванђеоског учитеља своје деце. Они ме воде, усмеравају и чак ходају са мном као помоћ у проналажењу пута - посебно када треба да урадим нешто тешко.
Осим ставки пакета за негу које сам споменуо, свако од нас је благословен свештеничким вођом да нас води и усмерава.
Председник Боjд К. Пакер jе рекао: „Бискупи су надахнути! Свако од нас одлучује да ли ће прихватити или одбити савет наших вођа, али никада не занемарујте савет свог бискупа, било да је упућен са говорнице или лично.”7
Ти мушкарци настоје да представљају Господа. Било да смо млади или стари, када Сотона жели да мислимо да је све изгубљено, бискупи су ту да нас воде. У разговору са другим бискупима, открио сам заједничку тему у вези са признавањем непослушности или неправедне патње због ужасних неправди. Бискупи одмах желе да изразе љубав небеског Оца према особи и жељу да ходају поред ње док налазе пут који води кући.
Можда највећа компонента пакета небеског Оца за негу описана овим речима: „Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао.”8
Да би нас поучио свему што треба да чинимо, Исус Христ је водио пут својим савршеним примером који се морамо трудити да опонашамо. Он нас раширених руку моли да дођемо, да Га следимо.9 А када не успемо, што се свима дешава, Он нас подсећа: “Јер гле, ја, Бог, претрпех то за све, да они не би трпели ако се покају.”10
Какав диван дар! „Покајање није казна, него повластица. То је повластица која нас води и усмерава. Није ни чудо што Света писма кажу да не треба поучавати ништа сем покајања.11
Небески Отац има многе ресурсе, али као помоћ често користи другу особу. Свакодневно нам даје прилике да водимо, усмеравамо, и ходамо са неким коме је потребна помоћ. Морамо следити Спаситељев пример. Такође нам мора бити важно дело небеског Оца.
Као врховно председништво Младих мушкараца, знамо да су млади благословени када имају родитеље и вође који делују у име небеског Оца водећи, усмеравајући и ходајући са њима. Три начела12 која ће нам помоћи да постанемо део пакета небеског Оца за негу других су:
Прво, будите са младима. Председник Хенри Б. Аjринг је истакао следеће: „Неке ствари које можемо обавити могле би бити од највећег значаја. Чак моћније од коришћења речи у нашем поучавању доктрине биће наши примери живљења по тој доктрини.”13 Да бисте водили младе, потребно је да будете са њима. Квалитетно време је израз љубави које нам омогућава да поучавамо речју и примером.
Друго, да бисмо заиста водили младе, морамо их повезати са небесима. Долази време када ће свако морати да стоји сам. Само ће небески Отац бити ту да води у сваком тренутку и на свим местима. Наши млади морају знати како да траже вођство небеског Оца.
Треће, морамо пустити наше младе да воде. Попут брижног родитеља који држи руку детета које учи да хода, морамо пустити младе како би могли да напредују. Да бисмо препустили младима да воде потребни су стрпљење и љубав. Теже је и захтева више времена него да урадимо сами. Можда ће се спотицати на том путу, али ми ходамо са њима.
Браћо и сестре, у нашим животима биће тренутака када ће благослови вођства изгледати далеко или ће недостајти. За такве тешке тренутке, старешина Д. Toд Кристоферсон је обећао: „Нека ваши завети буду најважнији и нека ваша послушност буде права. Онда можете тражити са вером ништа не сумњајући, према вашим потребама, и Бог ће одговорити. Он ће вас подржати док радите и стражите. У своје време испружиће руку према вама, говорећи: ‘Ево ме.’”14
У једном таквом тренутку, више од годину дана тражио сам савет небеског Оца у сталној и искреној молитви да бих пронашао решење за једну тешку ситуацију. Логично је да сам знао да небески Отац одговара на искрене молитве. Ипак, једног дана сам запао у такав очај да сам отишао у храм са једним питањем: „Небески Оче, да ли Ти је стварно стало?“
Седео сам близу задњег дела чекаонице Храма Логан Јута када је, на моје изненађење, у просторију ушао председник храма Вон J. Федерстоун, блиски породични пријатељ. Стао је испред присутних и пожелео нам добродошлицу. Када ме је приметио међу храмским заступницима, престао је да говори, погледао ме у очи, а онда рекао: „Брате Броу, лепо је видети те у храму данас.“
Никада нећу заборавити осећање у вези са тим једноставним тренутком. Било је то као да је - тим поздравом - небески Отац испружио руку и рекао: „Ево ме!“
Небеском Оцу је заиста стало и Он чује и одговара на сваку дечју молитву.15 Као једно од Његове деце, знам да је одговор на моје молитве дошао у Господње време. Захваљујући том искуству, схватио сам више него икада да смо деца Божја и да нас је Он послао овде како бисмо сада могли да осећамо његово присуство и вратимо се да живимо са Њим једног дана.
Сведочим да нас небески Отац заиста води, усмерава и хода са нама. Када следимо Његовог Сина и слушамо Његове слуге, апостоле и пророке, наћи ћемо пут до вечног живота. У име Исуса Христа, амен.