1. И догоди се да када Исус беше изговорио ове речи, обрати се ученицима својим, једном по једном, говорећи им: Шта желите од мене, пошто одем Оцу?

2. И сви осим тројице рекоше, говорећи: Желимо да се служба наша, на коју нас Ти позва заврши пошто проживимо век човечји, како би журно дошли к Теби, у царство Твоје.

3. А Он им рече: Благословени сте што то зажелесте од мене. Стога, када вам буду седамдесет и две године, доћи ћете к мени у царство моје, и код мене ћете наћи ^апокој.

4. И када им то рече, окрену се оној тројици и рече им: Шта хоћете да учиним вама, када одем Оцу?

5. А они се ражалостише у срцима својим, јер Му се не усуђиваху рећи шта пожелеше.

6. А Он им рече: Гле, ^азнам мисли ваше, и ви пожелесте оно што ^бЈован, мој љубљени који беше са мном у служби мојој, пожеле од мене, пре него што ме Јевреји подигоше.

7. Стога, још више сте благословени, јер ^аникада нећете ^бсмрт искусити, већ ћете живети да гледате сва дела Очева међу децом човечјом, и то док се све не испуни по вољи Очевој, док ја не дођем у слави својој са ^вмоћима небеским.

8. И никада нећете поднети боли смртне, већ кад ја дођем у слави својој у трен ока ћете се променити из ^асмртности у ^ббесмртност. И тада ћете бити благословени у царству Оца мога.

9. И уз то, нећете осећати бол док будете пребивали у телу, ни жалост, осим због греха света. А све то учинићу због онога што пожелесте од мене, јер пожелесте да док је света можете ^априводити к мени душе људске.

10. И тога ради имаћете ^апунину радости и седећете у царству Оца мога. Да, радост ваша биће потпуна, као што Отац мени даде пунину радости, и бићете као што сам ја, а ја сам као Отац, а Отац и ја ^бједно смо;

11. А ^аСвети Дух сведочи о Оцу и мени, и због мене Отац даје Светог Духа деци човечјој.

12. И догоди се да када Исус беше изговорио ове речи, Он прстом дотакну сваког од њих, осим оне тројице која би остала, а затим оде.

13. И гле, небеса се отворише и они беху на небо ^апонесени, и видеше и чуше неизрециве ствари.

14. И беше им ^азабрањено да говоре. Такође им не беше дата моћ да могу да говоре о ономе што чуше и видеше;

15. И не могаху рећи да ли беху у телу или изван тела, јер чињаше им се то попут ^апреображења, да се променише од овог тела од меса у стање бесмртно, како би могли гледати оно што је Божје.

16. Али, догоди се да они поново служаху на лицу земаљском. Ипак, не служаху оно што беху видели и чули, због заповести која им беше дата на небу.

17. И ево, не знам да ли су од дана преображења свога смртни или бесмртни.

18. Али знам оволико, према запису који беше дат – пролажаху они лицем земље и служаху свом народу уједињујући са црквом све оне који би поверовали у проповедање њихово, крстећи их. И сви они који се крстише, примише Светог Духа.

19. А они који не припадаху цркви бацаху их у тамницу. А ^атамнице их не могаху задржати, јер пуцаху надвоје.

20. И беху бацани у дубину земље, али они удараху земљу речју Божјом, толико да ^амоћу Његовом беху избављани из дубина земаљских. И они стога не могаху ископати јаме довољно дубоке да би их задржале.

21. И трипут беху у ^апећ бачени, а повреду не задобише.

22. И двапут беху бачени у ^ајаму са зверима дивљим. И гле, играху се са зверима као дете са јагњетом, а повреду не задобише.

23. И догоди се да пролажаху тако међу свим народом Нефијевим, и проповедаху ^ајеванђеље Христово свом народу на лицу земаљском. И они се обратише Господу и ујединише са црквом Христовом, и тако народ ^бтог поколења беше благословен у складу са речима Исусовим.

24. А сад, на неко време ја, Мормон, завршавам казивање о томе.

25. Гле, управо хтедох да запишем ^аимена оних који никад неће смрт искусити, али Господ забрани. Нећу их, стога, записати, јер они су сакривени од света.

26. Али гле, ја их видех и они ми служаху.

27. И гле, биће они међу нејеврејима, а нејевреји их неће препознати.

28. Биће они и међу Јеврејима, а Јевреји их неће препознати.

29. И догодиће се, када Господ у мудрости својој буде сматрао погодним, да ће служити свим ^арасејаним племенима Израеловим, и свим народима, коленима, језицима и људима, и многе душе од њих привести Исусу, да се испуни жеља њихова, а и због моћи Божје за уверавање, која је у њима.

30. А они су као ^аанђели Божји, и помоле ли се Оцу у име Исусово могу се показати било ком човеку ако им се учини да је то добро.

31. Стога, велика и чудесна дела ће они извршити пре ^авеликог и наступајућег дана када сви људи свакако морају стати пред судијску столицу Христову;

32. Да, чак ће и међу нејеврејима извршити ^авелико и чудесно дело, пре тог судњег дана.

33. И кад бисте имали сва Света писма која дају извештај о свим чудесним делима Христовим, знали бисте, у складу са речима Христовим, да то сигурно мора доћи.

34. И јао оном који не ^апослуша речи Исусове, и ^боних које Он изабра и посла међу њих, јер ко год не прими речи Исусове и оних које Он посла, не прима Њега. Стога ни Он њих неће примити у последњи дан;

35. И било би им боље да се ни родили нису. Мислите ли, наиме, да можете поништити правду увређеног Бога, кога људи ногама ^апогазише, да спасење може тако доћи?

36. А сад гле, док говорах о онима које Господ изабра, да, оној тројици која беху понесена на небеса, да не знам да ли од смртности беху очишћени за бесмртност –

37. Али гле, пошто записах, упитах Господа и Он ми објави да беше потребно да се изврши нека промена на телима њиховим, иначе би они морали смрт искусити;

38. Стога, да не би смрт искусили, беше извршена ^апромена на телима њиховим, да не би трпели бол, нити осећали тугу, осим због греха света.

39. Ево, та промена није једнака оној која ће се догодити у последњи дан, али на њима беше извршена промена како Сотона не би имао моћ над њима, да их не би могао ^аискушавати. И они су ^бпосвећени у телу, да буду ^всвети, и да их моћи земаљске не могу задржати.

40. И у том стању треба да остану све до суда Христовог. А у тај дан доживеће још већу промену и бити примљени у царство Очево да више не изађу, већ да на небесима вечно пребивају са Богом.