Света писма
Мосија 3


Поглавље 3.

Цар Венијамин наставља своје обраћање – Господ Сведржитељ ће служити међу људима у табернакулу од глине – Крв ће излазити из сваке поре док Он буде извршавао помирење за грехе света – Само кроз Његово име долази спасење – Људи могу оставити природног човека и постати свеци кроз Помирење – Мучење опаких биће као језеро огњено и сумпорно. Око 124. год. пре Христа.

1. И опет, браћо моја, ја бих да привучем вашу пажњу, јер имам још нешто да вам кажем; јер гле, имам да вам говоримо ономе што ће доћи.

2. А оно што ћу вам рећи објави ми аанђео од Бога. И он ми рече: Пробуди се, и ја се пробудих и спазих га да стоји преда мном.

3. А он ми рече: Пробуди се и послушај речи које ћу ти рећи, јер гле, долазим да ти објавим арадосне вести о великој срећи.

4. Јер Господ чу молитве твоје и пресуди о праведности твојој и посла ме да ти објавим да се можеш радовати, и да можеш објавити своме народу да се и они радошћу испуне.

5. Јер гле, долази време и није далеко, када ће моћу, аГоспод Сведржитељ који влада, који беше и који јесте од све вечности до све вечности, сићи са неба међу децу човечју и боравити у бтабернакулу од глине и кретати се међу људима, чинећи силна вчуда, као што је исцељење болесних, подизање мртвих, узроковање да хроми проходају, да слепи вид добију, и глуви да чују, и лечење сваковрсних болести.

6. И истериваће ађаволе, или зле духове који бораве у срцима деце човечје.

7. И гле, трпеће аискушења и бол телесну, бглад, жеђ и умор, чак више него што човек вподнети може а да не умре, јер гле, гкрв капље из сваке поре, толики ће бити дјад Његов због опакости и одвратности његовог народа.

8. И зваће се он аИсус Христ, бСин Божји, вОтац неба и земље, Створитељ свега од почетка, а гмајка ће Му се звати дМарија.

9. И ево, долази к својима, да би аспасење могло доћи деци човечјој и то бвером у име Његово, а ипак после свега тога сматраће Га човеком и говорити да је вђаво у Њему, и гбичеваће Га, и дразапеће Га.

10. А Он ће атрећи дан бустати из мртвих, и гле, устаје да всуди свету. И гле, све ће се то догодити да би праведан суд могао доћи на децу човечју.

11. Јер гле, акрв Његова извршава бпомирење и за грехе оних који впадоше због преступа Адамовог, који умреше не знајући вољу Божју за себе, или који гне знајући згрешише.

12. Али јао, јао оном који зна да се абуни против Бога! Јер спасење таквом не долази, осим покајањем и вером у бГоспода Исуса Христа.

13. И Господ Бог посла свете пророке своје међу сву децу човечју, да објаве ово сваком колену, народу и језику, како би ко год поверује да ће Христ доћи, могао примити аопрост греха својих, и радовати се радошћу веома великом, и то бкао да је Он већ дошао међу њих.

14. Ипак, Господ Бог увиде да Његов народ беше народ тврде шије, и Он им постави закон, и то азакон Мојсијев.

15. И многе знаке и чудеса и аузоре и сене показа им о доласку Његовом, а и свети пророци говораху им о доласку Његовом, а ипак отврднуше срца своја, и не разумеше да бзакон Мојсијев не помаже ништа, осим кроз помирење крви Његове.

16. А чак и када би било могуће да мала адеца могу да греше не би могла бити спашена. Али, кажем вам да су она бблагословена, јер гле, како у Адаму, или по природи, падају, тако и крв Христова изврши помирење за грехе њихове.

17. И још вам кажем да се анеће друго име дати нити неки други пут ни начин по ком бспасење може доћи деци човечјој, осим преко и посредством вХриста, Господа Сведржитеља.

18. Јер гле, Он суди и суд је Његов праведан и мало дете не пропада умре ли у детињству своме. Али, људи пију проклетство сопственим душама својим не понизе ли се и не апостану ли попут мале деце и не поверују да спасење беше и јесте и да ће доћи преко и посредством бпомирбене крви Христа, Господа Сведржитеља.

19. Јер априродан човек је непријатељ Богу и тако је од бпада Адамовог, и биће у веке векова, не водазове ли се позивима гСветог Духа, и не остави природног човека и не постане дсветац кроз Помирење Христа Господа, и не постане попут ђдетета, послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави, вољан да се покори свему што Господ сматра прикладним да му наметне, као што се дете покорава оцу своме.

20. А уз то кажем вам, доћи ће време када ће се азнање о Спаситељу проширити на бсваки народ, колено, језик и на све људе.

21. И гле, када то време дође, нико се неће наћи абез кривице пред Богом, осим мале деце, осим кроз покајање и веру у Господа Бога Сведржитеља.

22. Па чак и сада, када будеш поучавао свој народ о оном што ти Господ Бог твој заповеди, ни тада се нико неће наћи без кривице у очима Божјим, већ једино по речима које ти говорах.

23. И ево, изговорих речи које ми Господ Бог заповеди.

24. А овако говори Господ: Стајаће оне као јасно сведочанство против овог народа на судњи дан; зато ће им се судити, сваком према делима његовим, било да су добра или зла.

25. А буду ли она зла, биће препуштени ужасном агледању своје сопствене кривице и одвратности, што ће их подстаћи да устукну из присуства Господњег у стање ббеде и бескрајног мучења, одакле им више нема повратка. Стога, испише они проклетство својим сопственим душама.

26. Испише они, дакле, чашу гнева Божјег, ког им правда ускратити не могаше, као што ускратити не могаше да аАдам падне због узимања забрањеног бвоћа. вМилост, дакле, никада више не могаше полагати право на њих.

27. А амучење њихово је попут бјезера огњеног и сумпорног чији су пламенови неугасиви и чији се дим диже у веке векова. Тако ми Господ заповеди. Амен.