1. И ево, цар Мосија нареди да се сав народ окупи.

2. Ево, не беше много деце Нефијеве, или толико много оних који беху потомци Нефијеви, колико беше ^анарода Зарахемлиног, који беше потомак ^бМулеков, и оних који са њим дођоше у пустињу.

3. И не беше толико много народа Нефијевог и народа Зарахемлиног колико беше Ламанаца. Да, они не беху ни упола толико бројни.

4. И ево, сав народ Нефијев се окупи, а и народ Зарахемлин, и скупише се у две групе.

5. И догоди се да Мосија читаше и нареди да се записи Зенифови читају његовом народу. Да, он читаше запис о народу Зенифовом од времена када напустише земљу Зарахемлу до времена кад се поново вратише.

6. А читаше и извештај Алмин и браће његове, и о свим невољама њиховим од времена кад напустише земљу Зарахемлу до времена кад се поново вратише.

7. И ево, кад Мосија заврши читање записа, његов народ који остаде у земљи обузе чуђење и дивљење.

8. Они, наиме, не знадоше шта да мисле, јер док гледаху оне који беху избављени ^аиз ропства испунише се силно великом радошћу.

9. А опет, када помислише на браћу своју коју Ламанци погубише, испунише се тугом и тако пролише многе сузе жалоснице.

10. И опет, када помислише на непосредну доброту Божју, и моћ Његову у избављењу Алме и браће његове из руку Ламанаца и из ропства, подигоше гласове своје и дадоше хвале Богу.

11. И опет, када помислише на Ламанце који беху браћа њихова, на њихово грешно и укаљано стање, испунише се ^аболом и јадом због добробити ^бдуша њихових.

12. И догоди се да они који беху синови Амулонови и браће његове, који узеше за жене кћери ламанске, беху незадовољни поступцима очева својих и не хтедоше више да се називају именом очева својих. Стога, преузеше на себе име Нефијево, да би могли бити названи децом Нефијевом и бити убројани међу оне који се називаху Нефијцима.

13. И ево, сав народ Зарахемлин се ^ауброји међу Нефијце, а то стога што царство не беше поверено ником осим онима који беху потомци Нефијеви.

14. И ево, догоди се да кад Мосија беше завршио казивање и читање народу, зажеле да и Алма говори народу.

15. И Алма им говораше док беху скупљени у великим групама, и иђаше од једне до друге групе проповедајући народу покајање и веру у Господа.

16. И подстицаху народ Лимхијев и браћу његову, све оне који беху избављени из ропства, да се сете да Господ беше тај који их избави.

17. И догоди се да пошто Алма поучаваше народ многим стварима, и беше им завршио казивање, цар Лимхи пожеле да се крсти, а и сав његов народ пожеле да се крсти.

18. Стога Алма загази у воду и ^акрштаваше их, да, крштаваше их онако као и браћу своју у ^бводама Мормоновим. Да, сви они које он беше крстио припадаху цркви Божјој и то због веровања њиховог у речи Алмине.

19. И догоди се да цар Мосија допусти Алми да оснива цркве широм земље Зарахемле и даде му ^амоћ да зареди свештенике и учитеље при свакој цркви.

20. Ево, беше то учињено јер беше толико људи да један учитељ не могаше свима управљати, нити сви они могаху чути реч Божју на једном скупу;

21. Стога се окупљаху у различитим групама, које се зваху цркве, те свака црква имаше своје свештенике и своје учитеље, и сваки свештеник проповедаше реч како му беше предата из уста Алминих.

22. И тако, иако беше много цркава, све беху једна ^ацрква, да, и то црква Божја, јер се у свим црквама не проповедаше ништа осим покајања и вере у Бога.

23. И ево, беше седам цркава у земљи Зарахемли. И догоди се да ко год жељаше да преузме на себе ^аиме Христово, или Божје, прикључиваху се они црквама Божјим;

24. И назваху се ^анародом Божјим. А Господ изли на њих Духа свога, и они беху благословени и напредоваху у земљи.