1. Ево, догоди се да их беше много од поколења које расте који не могаху разумети речи цара Венијамина, будући да беху мала деца у време кад он говораше своме народу. И они не вероваху у предање очева својих.

2. Не вероваху шта беше речено о васкрсењу мртвих, нити вероваху у долазак Христов.

3. И ево, због невере своје не могаху ^аразумети реч Божју, и срца им беху отврднула.

4. И не хтедоше да се крсте, нити хтедоше цркви да се прикључе. А беху раздвојен народ у погледу на веру своју и тако осташе и надаље, у свом ^ателесном и грешном стању, јер не хтедоше да призивају Господа Бога свога.

5. А ево, за владавине Мосијине не беше их бројем ни упола колико народа Божјег, али због ^арасправа међу браћом посташе бројнији.

6. Јер догоди се да многе, који беху у цркви, обмануше својим ласкавим речима и наведоше их да почине многе грехе. Постаде, дакле, потребно да црква ^аопомене оне који беху у цркви а грех чињаху.

7. И догоди се да их ученици доведоше и предаше свештеницима, а свештеници их доведоше пред Алму, који беше ^ависоки свештеник.

8. Ево, цар Мосија даде Алми власт над црквом.

9. И догоди се да Алма не знаше шта да учини са њима, али беше много сведока против њих. Да, народ стајаше и сведочаше обилно о безакоњу њиховом.

10. Ево, никада пре се не догоди тако нешто у цркви. Стога се Алма узнемири у духу, и нареди да се доведу пред цара.

11. И он рече цару: Гле, много их је које изведосмо пред тебе, који су оптужени од браће своје, да, и беху они у свакојаким безакоњима затечени. И не кају се због безакоња својих, стога их доведосмо пред тебе да им судиш према злочинима њиховим.

12. Али, цар Мосија рече Алми: Гле, не судим им ја. ^аПредајем их, стога, у руке твоје да им се суди.

13. А ево, дух Алмин се опет узнемири и он пође и упита Господа шта да чини у погледу тога, јер се бојаше да не учини неправду у очима Божјим.

14. И догоди се да пошто изли сву душу своју Богу, дође му глас Господњи, говорећи:

15. Благословен си, Алма, и благословени су они који се крстише у ^аводама Мормоновим. Благословен си због силне ^бвере твоје само по речима слуге мога Абинадија.

16. И благословени су они због силне вере њихове само по речима које им ти рече.

17. И благословен си што успостави ^ацркву међу овим народом, и они ће бити успостављени и биће мој народ.

18. Да, благословен је овај народ који је вољан да носи ^аиме моје, јер ће се мојим именом звати и моји су.

19. И благословен си јер ме упита за преступника.

20. Слуга си мој и ја ти се заветујем да ћеш имати ^авечни живот и служићеш ми и наступати у име моје и скупљати овце моје.

21. А онај који послуша глас мој биће ^аовца моја и њега ћете у цркву примити, а и ја ћу га примити.

22. Јер гле, ово је црква моја. Ко год се ^акрсти, крсти се на покајање. И кога год примите вероваће у име моје, и ја ћу му радо ^бопростити.

23. Јер сам ја тај који ^аузимам на себе грехе света. Ја сам, наиме, тај који их ^бствори и ја сам тај који оном који верује до свршетка додељује место себи здесна.

24. Јер гле, мојим се именом они називају, а ^апознају ли ме изаћи ће и вечно место имати мени здесна.

25. И догодиће се да ће они који ме никад не ^апознаше, када затруби ^бдруга труба, изаћи и стати пред мене.

26. И тада ће знати да сам ја Господ Бог њихов, да сам Откупитељ њихов, али они не хтедоше да буду откупљени.

27. И тада ћу им признати да их никада ^азнао нисам и они ће ^ботићи у ^ввечни огањ припремљен за ђавола и анђеле његове.

28. Стога, кажем вам, да онога који не ^апослуша глас мој њега не примајте у цркву моју, јер њега нећу примити у последњи дан.

29. Стога, кажем ти, иди и ко год преступи против мене њему ћеш ^асудити ^бпрема гресима које почини, а ^впризна ли грехе своје пред тобом и преда мном и ^гпокаје се у искрености срца свога, њему ћеш ^допростити, а и ја ћу му опростити.

30. Да, и ^аколико год се пута мој народ ^бпокаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене.

31. А и ви ^апраштајте један другоме преступе ваше, јер заиста ти кажем, ко не опрости преступе ближњем своме када каже да се каје, тај осуду навлачи на себе.

32. Ево, кажем ти, иди. И ко год се не покаје за грехе своје тај неће бити убројан међу мој народ. И нека се то држи од сада па надаље.

33. И догоди се да када Алма чу те речи он их записа да би их имао и да би могао да суди народу цркве према заповестима Божјим.

34. И догоди се да Алма оде и суђаше онима који беху ухваћени у безакоњу, према речи Господњој.

35. И који год се покајаше за грехе своје и ^аисповедише их, уброја их он међу народ Цркве;

36. А они који не хтедоше да исповеде грехе своје и покају се због безакоња својих, ти не беху убројани међу народ Цркве, и имена њихова беху ^аизбрисана.

37. И догоди се да Алма уређиваше све послове цркве и они поново почеше имати мир и силно напредовати у пословима црквеним, ходајући обазриво пред Богом, примајући многе, и крстећи многе.

38. И ето, све то учинише Алма и сарадници његови који беху на челу цркве, ходајући пуном марљивошћу, поучавајући реч Божју у свему, подносећи невоље свакојаке, јер их прогањаху сви они који не припадаху цркви Божјој.

39. И опомињаху браћу своју, а и сваки од њих беше ^аопомињан речју Божјом према гресима својим, или гресима које беше починио, и беше им заповеђено од Бога да се ^бмоле без престанка и да исказују ^вхвале у свему.