1. И ево, догоди се да пошто Абинади изговори ове речи испружи руку своју и рече: Доћи ће време када ће сви видети ^аспасење Господње, када ће сваки народ, колено, језик и сви људи очи у очи видети и ^бпризнати пред Богом да су судови Његови праведни.

2. И тада ће опаки бити ^аодбачени и имаће разлог за јаук и ^бплач и лелек и шкргут зуба својих, а то због тога што не хтедоше да послушају глас Господњи. Стога их Господ не откупљује.

3. Јер они су ^ателесни и ђаволски и ^бђаво има моћ над њима, да, и то она стара змија која ^вобману прве родитеље наше, што беше разлог ^гпада њиховог, што беше разлог да сав људски род постане телесан, чулан, ђаволски, ^дразликујући добро од зла, подлажући се ђаволу.

4. Тако сав људски род беше ^аизгубљен и гле, били би бескрајно изгубљени да Бог не откупи свој народ из њиховог изгубљеног и палог стања.

5. Али, сетите се да онај који истраје у својој ^ателесној природи и продужи путевима греха и побуне против Бога, остаје у свом палом стању и ђаво има над њим сву моћ. Стога за њега као да и не беше ^боткупљења, јер је непријатељ Богу, а и ђаво је непријатељ Богу.

6. И ево, да Христ не беше дошао на свет, говорећи о оном што ће доћи ^акао да већ беше дошло, откупљења не би могло бити.

7. И да Христ не беше устао из мртвих, или не покида окове смрти како гроб не би однео победу, и да смрт ^ажаоку нема, васкрсења не би могло бити.

8. Али, ^аваскрсења има, стога гроб не односи победу, а ^бжаока смрти у Христу је надвладана.

9. Он је ^асветло и живот свету, да, бескрајно светло које се никад помрачити не може, да, и живот бескрајан, да смрти никад више не буде.

10. Тако ће се и ова смртност обући у ^абесмртност, а ова распадљивост обући ће се у нераспадљивост, и биће приведени да ^бстану пред суд Божји, да им се ^всуди према делима њиховим, било да су добра или зла –

11. Ако су добра, на васкрсење ^абескрајног живота и среће, а ако су зла, на васкрсење ^ббескрајног проклетства, и предате су ђаволу који их потчини, што је проклетство –

12. Јер ходаху према својим телесним вољама и жељама, никада не тражећи Господа док руке милости беху испружене према њима. А руке ^амилости беху испружене према њима, и они не хтедоше. Беху упозоравани због безакоња својих, а ипак их се не хтедоше оканути, и беше им заповеђено да се покају, а ипак не хтедоше да се покају.

13. И ево, не треба ли да уздрхтите и покајете се за грехе своје и сетите да само преко и посредством Христа можете бити спашени?

14. Стога, поучавате ли ^азакон Мојсијев, поучавајте и да је он сена онога што ће доћи –

15. Поучите их да откупљење долази посредством Христа Господа, који је сам ^аВечни Отац. Амен.