1. И ево, догоди се, да се Алма, који побеже од слугу цара Ноје, ^апокаја за грехе своје и безакоња и тајно пође међу народ, и поче поучавати речима Абинадијевим –

2. Да, о ономе што ће доћи, а тако и о васкрсењу мртвих и о ^аоткупљењу људи, које ће се остварити ^бмоћу и страдањем и смрћу Христовом, и Његовим васкрсењем и успећем на небо.

3. И поучаваше све оне који хтедоше да га слушају. А поучаваше их тајно како цар не би сазнао. И многи повероваше речима његовим.

4. И догоди се да сви који му повероваше пођоше до ^аместа које се зваше Мормон, које име своје доби од цара, а беше на границама земље, и у различита времена, то јест, доба, беше пуно дивљих звери.

5. Ево, у Мормону беше извор чисте воде, и Алма оде тамо јер близу воде беше шипраг ниског дрвећа, где се дању скриваше од потера царевих.

6. И догоди се да сви који му повероваше одлажаху тамо да слушају речи његове.

7. И догоди се да се после много дана знатан број њих окупи у месту Мормон да чују речи Алмине. Да, скупише се сви који повероваше речи његовој, да га чују. И он их ^апоучаваше и проповедаше им покајање и откупљење и веру у Господа.

8. И догоди се да им рече: Гле, ево вода Мормонових (јер тако се зваху). И ево, како сте ^ажељни да приступите ^бстаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и ^ввољни сте да носите бремена један другом, да могу бити лака;

9. Да, вољни сте да тугујете са онима који тугују, да, и тешите оне којима је утеха потребна и ^астојите као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где ћете можда бити, и то до смрти, да би вас Бог могао откупити и прибројати онима од ^бпрвог васкрсења, да можете имати ^ввечни живот –

10. Ево, кажем вам, ако је то жеља срца ваших, шта имате против тога да се ^акрстите у име Господње, као сведочанство пред Њим да уђосте у ^бзавет с Њим, да ћете Му служити и држати заповести Његове, да може још обилније излити Духа свога на вас?

11. И ево, када народ чу те речи, запљеска рукама својим од радости, и повика: То је жеља срца наших.

12. И ево, догоди се да Алма узе Елама, који беше међу првима, и оде и стаде у воду и завапи, говорећи: О, Господе, изли Духа свога на слугу свога, да светошћу срца може извршити ово дело.

13. И кад беше изговорио ове речи, ^аДух Господњи беше на њему, те он рече: Еламе, ја те ^бкрстим, имајући ^ввласт од Свемогућег Бога, за сведочанство да уђе у завет да ћеш Му служити док не умреш у погледу на смртно тело, и нека се Дух Господњи излије на тебе и нека ти удели вечни живот кроз ^готкупљење Христово, кога Он припреми од ^дпостанка света.

14. А кад Алма изговори те речи, и Алма и Елам се ^аспустише у воду и подигоше се и изађоше из воде радујући се, будући испуњени Духом.

15. И опет, узе Алма другог и оде по други пут у воду и крсти га као и првог, само што се сам поново не спусти у воду.

16. И на тај начин он крштаваше све који дођоше до места Мормон, а беше их на броју око двеста и четири душе. Да, и беху ^акрштени у водама Мормоновим, и испуни их ^бблагодат Божја.

17. И назваху се они црквом Божјом, то јест, ^ацрквом Христовом, од тада па надаље. И догоди се да ко год се беше крстио моћу и влашћу Божјом прикључиваше се цркви Његовој.

18. И догоди се да Алма, имајући ^авласт од Бога, зареди свештенике и то на сваких педесет зареди по једног свештеника да им проповедају и да их ^бпоучавају о оном што се односи на царство Божје.

19. И заповеди им да не поучавају ништа осим онога чему их он поучаваше, и што изговорише уста светих пророка.

20. Да, и заповеди им да ништа не ^апроповедају осим покајања и вере у Господа који откупи свој народ.

21. И заповеди им да не буде међусобних ^асукоба, већ да сви једним ^боком напред гледају, имајући једну веру и једно крштење, имајући срца своја повезана у ^вјединству и узајамној љубави.

22. И тако им заповеди да проповедају. И тако они посташе ^адеца Божја.

23. И заповеди им да одржавају дан ^аШабата и држе га светим, и да сваки дан, такође, исказују хвале Господу Богу своме.

24. И такође, заповеди им да свештеници које беше заредио ^араде сопственим рукама за издржавање своје.

25. И беше један дан у недељи одређен да се сакупе и поучавају народ и да ^аслуже Господу Богу своме, а и да се окупљају онолико често колико то беше у моћи њиховој.

26. А свештеници нису смели да зависе од народа за издржавање своје, него за труд свој би ^аблагодат Божју примали како би у Духу ојачали, имајући ^бзнање о Богу, да могу поучавати моћу и влашћу од Бога.

27. И опет, Алма заповеди да народ цркве даје од иметка свога, ^асвако према оном што имаше; има ли обилније треба да даје обилније, а од оног који има мало, мало се треба тражити, а ономе који нема треба дати.

28. И тако је требало да они дају од иметка свога по слободној вољи својој и добрим жељама према Богу, а и оним свештеницима који су у потреби, да, свакој убогој, голој души.

29. А то им рече пошто му беше заповеђено од Бога. И они ^аходаху усправно пред Богом, ^бдајући један другом и временско и духовно према потребама и жељама њиховим.

30. И ево, догоди се да се све то догоди у Мормону, да, покрај ^авода Мормонових, у шуми која беше близу вода Мормонових. Да, место Мормон, воде Мормонове, шума Мормонова, како ли су дивни у очима оних који дођоше до знања о Откупитељу своме, да, и како су благословени, јер ће му хвале певати заувек.

31. А све се то зби на ^аграницама земље, да цар не би сазнао за њих.

32. Али гле, догоди се да цар, откривши кретање међу народом, посла слуге своје да их мотре. Стога, у дан када се окупише да чују реч Господњу беху разоткривени цару.

33. И ево, цар рече да Алма подстиче народ на побуну против њега. Стога, посла војску своју да их уништи.

34. И догоди се да Алма и народ Господњи беху ^аобавештени о доласку војске цареве. Стога, покупише шаторе своје и породице своје и отпутоваше у пустињу.

35. А беше их на броју око четири стотине и педесет душа.