1. А ево, цар Венијамин мишљаше да је потребно, да пошто заврши казивање свом народу, ^аузме имена свих оних који беху ушли у завет са Богом да ће држати заповести Његове.

2. И догоди се да не беше ни једне душе, осим мале деце, која не беше ушла у завет и преузела на себе име Христово.

3. И опет, догоди се да када цар Венијамин заврши све ово и посвети сина свог ^аМосију да буде владар и цар његовог народа и беше му предао све дужности које се односе на царство, и беше, такође, ^бодредио свештенике да ^впоучавају народ да би тако могли чути и упознати заповести Божје, и да би их подстакао да се сете ^гзаклетве коју беху положили, отпусти мноштво, а они се, свако са својом породицом, вратише кућама својим.

4. И ^аМосија поче владати уместо оца свога, а поче владати у својој тридесетој години, што беше укупно око четири стотине седамдесет и шест година од ^бвремена када Лехи напусти Јерусалим.

5. А цар Венијамин поживе још три године и умре.

6. И догоди се да цар Мосија ходаше путевима Господњим и држаше се судова Његових и уредаба Његових, и држаше заповести Његове у свему што му Он заповеди.

7. И цар Мосија нареди да његов народ обрађује земљу. А и он сам земљу обрађиваше како ^ане би био терет свом народу, да би чинио у складу са оним што отац његов чињаше у свему. И не беше никаквог сукоба међу свим његовим народом током три године.