Како свештенство благосиља младе
Нама је дата прилика да служимо попут анђела, да проповедамо Јеванђеље на свим континентима земље и да помогнемо душама да дођу Христу.
Браћо и сестре, искрено сам захвалан што ћу вам на ово историјско вече говорити о светом дару свештенства и чудесној моћи коју оно има да благослови младе у овом раздобљу. Молим се да ми Дух, упркос мојим несавршеностима, помогне у поучавању истине.
Прво председништво подсетило је носиоце Ароновог свештеништва: „Живите у дану великих прилика и изазова, дану у којем је обновљено свештенство. Имате власт да вршите обреде Ароновог свештенства. Док уз молитву и достојно користите ту власт, веома ћете благословити животе оних око вас.ˮ 1 Као млади мушкарци Цркве, такође се подсећамо да смо „вољени [синови] Божји, и Он има за [нас] дело које треба да обавимоˮ2 и ми помажемо у Његовом делу „да остварује бесмртност и вечни живот човека.”(Мојсије 1:39)).
Свештенство је власт да примењујемо обреде и завете Спаситељевог Јеванђеља на оне који су достојни да их приме. Кроз ове свештеничке обреде и свете завете долази пуно благослова Спаситељевог помирења, који нам помажу да остваримо нашу божанску судбину.
Џозеф Смит је био младић који је позван од Бога да обнови Јеванђеље Исуса Христа, и у ту сврху му је додељено свештенство, које је користио да благослови цело човечанство. У Учењу и заветима 135, Џон Тејлор открива многе благослове које је Џозеф дао младима у овом раздобљу. Читамо: „Џозеф Смит… учинио је више за спасење људи на овом свету, него ико ко је икада живео на њему, изузев самог Исуса… Обелоданио је Мормонову књигу…; послао је пунину вечног Јеванђеља… на четири краја земље; обелоданио је откривења и заповести које садрже Учење и завети…; сакупио је више хиљада светаца последњих дана… и оставио славу и име који се не могу избрисати” Учење и завети 135:3).
Да бисмо ефикасно служили као Џозеф, морамо се достојно оспособити да користимо Господњу свештеничку моћ. Док су преводили Мормонову књигу, Џозеф и Оливер Каудери су желели да се крсте, али им је недостајала одговарајућа власт. 15. маја 1829. клекнули су у молитви и посетио их је Јован Крститељ, који им је дао кључеве и власт Ароновог свештенства, рекавши: „Вама, моји другови служитељи, у име Месијино поверавам свештенство Ароново, које држи кључеве служења анђела, и јеванђеља покајања, и крштења урањањем за опрост грехаˮ (Учење и завети 13).
Нама је дата прилика да служимо попут анђела, да проповедамо Јеванђеље на свим континентима земље и да помогнемо душама да дођу Христу. Ова служба нас удружује у раду са Јованом Крститељем, Моронијем, Џозефом Смитом, председником Нелсоном и другим ревносним слугама Господњим.
Наше служење у Његовом свештенству и са Њим окупља оне који су посвећени да са прецизношћу следе и живе Господња учења, за која лично знам да могу бити тешка док се суочавамо са изазовима младости. Али уједињење с овим Господњим слугама у извршавању Његовог дела помоћи ће нам да ојачамо против противникових искушења и обмана. Можете бити светионик за све оне који нису сигурни у себе. Светлост у вама ће сијати тако јарко да ће сви са којима будете сарађивали бити благословљени само ако буду у вашем друштву. Понекад је тешко ценити присуство наших духовних сарадника, али сам захвалан што знам да сам члан верног свештеничког већа, са којим могу радити на томе да се приближим Христу.
Уз наше пријатеље и породицу, Свети Дух је један од наших највернијих и најпоузданијих сарадника. Али да бисмо призвали Његово стално друштво, морамо се поставити у ситуације и на места на којима ће Он желети да буде присутан. То може почети у нашим сопственим домовима, док радимо на томе да га учинимо светим местом, учествујући у свакодневном заједничком проучавању Светих писама и породичној молитви и, што је још важније, док самостално проучавамо Света писма и лично се молимо.
Почетком ове године пружена ми је узбудљива, али понизна прилика да помогнем својој малој сестри, Ошијани, да напредује на заветном путу прихватајући позив да се крсти и испуни један од прописаних услова за улазак у целестијално царство. Одложила је крштење за месец дана, све док нисам заређен за свештеника, да ми омогући повластицу да обавим обред, док су наше остале сестре такође имале повластицу да раде по налогу свештеништва и стоје као сведоци. Док смо стајали на супротним странама крстионице и припремали се да уђемо у воду, приметио сам њено узбуђење, пошто се подударало са мојим. И осећао сам се сједињен са њом видевши да доноси исправну одлуку. Ова прилика да користим свештеништво захтевала је од мене да будем пажљивији а мање лежеран у свом живљењу Јеванђеља. Да бих се припремио, ишао сам те недеље свакога дана у храм, уз подршку маме, баке и сестре, да вршим крштења мртвих.
Ово искуство ме је поучило много о свештенству и о томе како га могу достојно примењивати. Знам да сви носиоци свештеништва могу да осете исто оно што сам ја осећао ако следимо Нефијев пример „поћи и учинити.ˮ (видети 1 Nephi 3:7). Не можемо седети беспослено и очекивати да ће нас Господ искористити у свом великом делу. Не смемо чекати да нас потраже они којима је потребна наша помоћ; наша је дужност као носилаца свештенства да будемо пример и стојимо као сведоци Божји. Ако доносимо одлуке које нас спречавају у нашем вечном напредовању, сада се морамо променити. Сотона ће се потрудити да нас одржи у телесном стању тражења једноставних задовољстава. Али знам да ако уложимо напор,пронађемо оне који ће нас подржати и кајемо се сваког дана, благослови који ће уследити биће невероватни и наши животи ће заувек бити промењени док хрлимо напред заветним путем.
Знам да је ово истинита Црква и да је свештенство организовано управо онако како је Господ намеравао да би припремио свет за Његов повратак.
Сведочим да је Џозеф Смит био пророк обнове, да је председник Нелсон наш живи пророк данас. Позивам све нас да проучавамо животе ових великих носилаца свештенства и трудимо се да се свакодневно унапређујемо како бисмо били спремни да се сретнемо са нашим Створитељем. у име Исуса Христа, амен.