Генерална конференција
Осигуравање праведног суда
Априлска генерална конференција 2020.


Осигуравање праведног суда

Спаситељ ће, да би осигурао праведан суд, очистити коров незнања и болно трње повреда које су нам нанели други.

Мормонова књига поучава учења о Христу

Прошлог октобра, председник Расел М. Нелсон затражио је од нас да размислимо о томе колико би наш живот био другачији ако би нам „знање стечено из Мормонове књиге било изненада одузето?”1 Размишљао сам о његовом питању, а сигуран сам да су и многи од вас. Једна мисао ми се стално врзмала по глави – без Мормонове књиге и јасноће учења о Христу и Његовој жртви помирења, где бих могао потражити мир?

Христова учења, која садрже спасоносна начела и обреде вере у Христа, покајање, крштење, дар Светог Дух и истрајност до краја – поучавају се много пута у свим Светим писмима обнове, али са посебном моћу у Мормоновој књизи.2 Учења почињу са вером у Христа и сваки аспект њихових елемената зависи од поверења у Његову жртву помирења.

Председник Нелсон је поучио: „Мормонова књига нам даје најпотпуније и најопсежније разумевање помирења Исуса Христа, које се не може наћи нигде другде.”3 Што боље разумемо Спаситељев божански дар то ћемо боље схватити, у свом уму и срцу,4 стварност уверења председника Нелсона да „истине из Мормонове књиге имају моћ да исцеле, утеше обнове, подрже, ојачају, умире и разведре наше душе”.5

Спаситељево помирење задовољава све захтеве правде

Изузетан и умирујући допринос Мормонове књиге у нашем разумевању Спаситељевог помирења је њено учење да Христова милостива жртва испуњава све захтеве правде. Као што је Алма објаснио: „Сам Бог извршава помирење за грехе света да би остварио план милости, да би удовољио захтевима правде, да би могао бити савршен Бог, праведан Бог, и уз то милостив Бог.”6 Очев план милости7 – који се у Светим писмима назива и план среће 8 или план спасења9 – не би се могао остварити ако нису испуњени сви захтеви правде.

Али шта су тачно „захтеви правдe”? Размотрите Алмино искуство. Сетите се да је Алма још као младић настојао „да уништи цркву”.10 У ствари, Алма је свом сину Хеламану рекао да је био „муч[ен] боловима пакленим” јер је практично „погубио многе од деце [Божје]” и „у уништење их одве[о]”11

Алма је објаснио Хеламану да је напокон осетио мир кад се сетио очевог поучавања „о доласку… Исуса Христа… да изврши помирење за грехе света”.12 Раскајани Алма молио се за Христову милост13 а затим је осетио радост и олакшање када је схватио да је Христ откупио његове грехе и платио све што је захтевала правда. Понављам, шта је правда захтевала од Алме? Како је и сам Алма касније поучио, „ништа нечисто не може наследити царство Божје”.14 Стога је део Алминог олакшања морао бити да би га, да није било залагања милости, правда спречила да се врати да живи са Небеским Оцем.15

Спаситељ исцељује ране које ми не можемо исцелити

Али, да ли је Алмина радост била усмерена само на себе – на његово избегавање казне и његову могућност да се врати Оцу? Знамо да се Алма такође мучио због оних које је одвратио од истине.16 Али сам Алма није могао да исцели и врати све оне које је одвео на странпутицу. Ни сам није могао да осигура да ће им бити пружена поштена прилика да уче о Христовим учењима и да буду благословени да живе по њеним начелима радости. Није могао да врати оне који су можда умрли још увек заслепљени његовим лажним учењем.

Као што је председник Бојд К. Пакер једном поучио: „Мисао која је избавила Алму… је следећа: обнављање онога што не можете да обновите, исцељивање ране коју не можете да исцелите, поправљање онога што сте сломили и не можете да поправите сама је сврха Христовог помирења.”17 Радосна истина која је обузела Алмин ум није била да је само он могао бити очишћен, него су се и они којима је нанео штету могли исцелити и оздравити.

Спаситељева жртва осигурава праведан суд

Годинама пре него што је Алма била избављен захваљујући том утешном учењу, цар Венијамин је поучио о свеобухватности исцељења које нуди Спаситељева жртва помирења. Цар Венијамин је изјавио да му је „радосне вести о великој срећи” пренео „анђео од Бога”.18 Међу тим радосним вестима била је истина да ће Христ трпети и умрети за наше грехе и грешке како би осигурао да би „праведан суд могао доћи на децу човечју”.19

Шта тачно захтева „праведан суд”? У следећем стиху, цар Венијамин је објаснио да је, како би се обезбедио праведан суд, Спаситељева крв извршила помирење „за грехе оних који падоше због преступа Адамовог” и за оне „који умреше не знајући вољу Божју за себе, или који не знајући згрешише”.20 Праведан суд је такође потребан, поучио је, да „крв Христова изврши помирење” за грехе мале деце.21

Ове стихови поучавају величанственом учењу: Спаситељева жртва помирења исцељује, као бесплатан дар, оне који греше у незнању – оне за које, како је Јаков рекао, „закон није дат”.22 Одговорност за грех зависи од светла које нам је дато и од наше способности да користимо своју слободну вољу.23 Ту исцељујућу и утешну истину знамо само због Мормонове књиге и других Светих писама обнове.24

Наравно, тамо где је дат закон, где нам није непозната Божја воља, одговорни смо. Као што је цар Венијамин нагласио: „Јао ономе ко зна да се буни против Бога! Јер спасење не долази никоме таквом осим покајањем и вером у Господа Исуса Христа.”25

И ово је радосна вест о учењу Христовом. Спаситељ не само да исцељује и обнавља оне који греше у незнању, али онима који греше против светла, Спаситељ, такође, нуди исцељење под условом покајања и вере у Њега.26

Алму су сигурно „обузеле” обе ове истине. Да ли би Алма заиста осетио оно што описује као „радост велику”27 да је мислио да је Христ спасао њега, али је заувек оставио оне оштећене које је одвојио од истине? Сигурно не. Да би Алма осећао потпуни мир, онима којима је нанео штету такође је била потребна могућност да буду исцељени.

Али како би заправо они – или ти које смо ми повредили – били исцељени? Иако не разумемо у потпуности свети процес којим Спаситељева жртва помирења исцељује и обнавља, знамо да ће Спаситељ, да би осигурао праведан суд, очистити коров незнања и болно трње повреда које су нам нанели други.28 Тиме осигурава да сва Божја деца добију прилику да, са нескривеном визијом, изаберу да Га следе и прихвате велики план среће.29

Спаситељ ће поправити све што смо покварили

Управо те истине су пружиле Алми мир. И управо те истине требало би да и нама пруже велики мир. Као природни мушкарци и жене, сви гурамо, или понекад налетимо једни на друге и направимо зло. Као што сваки родитељ може да посведочи, бол повезан са нашим грешкама није само страх од сопствене казне, већ страх да бисмо могли да ограничимо радост наше деце или их на неки начин ометемо да виде и разумеју истину. Величанствено обећање Спаситељеве жртве помирења јесте да, што се тиче наших грешака као родитеља, Он сматра нашу децу невинима и обећава исцељење за њих.30 Чак и кад су сагрешили против светла – као што сви ми чинимо – Његова рука милости је испружена31 и Он ће их откупити ако буду гледали ка Њему и живели.32

Иако Спаситељ има моћ да поправи оно што ми не можемо, Он нам заповеда да, као део свог покајања, учинимо све што можемо да надокнадимо.33 Наши греси и грешке не мењају само наш однос са Богом, већ и наше односе са другима. Понекад наша настојања да исцелимо и обновимо могу бити једноставна попут извињења, али у другим приликама компензација може захтевати године понизног труда.34 Ипак, што се тиче многих наших греха и грешака, једноставно нисмо у стању да у потпуности исцелимо оне које смо повредили. Величанствено и умирујуће обећање Мормонове књиге и обновљеног Јеванђеља је да ће Спаситељ поправити све што смо покварили.35 Побољшаће и нас ако Му се обратимо са вером и покајемо због штете коју смо нанели.36 Оба ова дара нуди нам зато што нас све воли савршеном љубављу37 и зато што је посвећен осигуравању праведног суда који поштује и правду и милост. Сведочим да је то истина, у име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Russell M. Nelson, „Closing Remarks”, Liahona, нов. 2019, стр. 122.

  2. Видети 2. Нефи 31; 3. Нефи 11:28, 32, 35, 39–40; Учење и завети 10:62–63, 67–70; 68:25; Moјсије 6:52–54; 8:24; Чланци вере 1:4.

  3. Russell M. Nelson, „The Book of Mormon: What Would Your Life Be Like without It?” Liahona, нов. 2017, стр. 62.

  4. Видети Учење и завети 8:2–3.

  5. Russell M. Nelson, „The Book of Mormon: What Would Your Life Be Like without It?” стр. 62.

  6. Aлмa 42:15.

  7. Видети Aлма 42:15.

  8. Видети Aлмa 42:8.

  9. Видети Aлмa 24:14; Moјсије 6:62.

  10. Видети Moсија 27:8-10.

  11. Aлма 36:13, 14.

  12. Aлма 36:17, 18.

  13. Видети Aлмa 36:18.

  14. Aлмa 40:26; такође видети 1. Нефи 15:34; Aлмa 7:21; 11:37; Хеламан 8:25.

  15. Видети 3. Нефи 27:19; такође видети Moјсије 6:57.

  16. Видети Aлмa 36:14–17.

  17. Видети Boyd K. Packer, „The Brilliant Morning of Forgiveness”, Ensign, нов. 1995, стр. 19–20.

  18. Moсија 3:2, 3.

  19. Moсија 3:10; курзив додат.

  20. Мосија 3:11; такође видети 2. Нефи 9:26.

  21. Мосија 3:16; такође видети Мосија 15:25; Moрони 8:11–12, 22.

  22. 2. Нефи 9:25.

  23. Видети 2. Нефи 2:26–27; Хеламан 14:29–30.

  24. Видети Чланци вере 1:2; такође видети Учење и завети 45:54. Разјашњавајући учење о крштењу за мртве, пророк Џозеф је једном рекао:„Док један део људске расе без милости осуђује и одбацује други, Велики Родитељ универзума посматра целу људску породицу са очинском бригом и поштовањем; гледа на њих као на своје потомство… Он је мудри Законодавац, и судиће свим људима, не према ограниченим, скученим људским представама… Он ће им судити, ‘не према ономе што немају, него према ономе што имају’; они који су живели без закона, биће суђени без закона, а они који имају закон, биће суђени по том закону. Не треба да сумњамо у мудрост и разум Великог Јахве; Он ће доделити суд или милост свим народима према њиховим различитим заслугама, њиховим начинима за стицање разума, законима који њима управљају, изворима који су им на располагању за добијање тачних обавештења, и … сви ћемо коначно морати да признамо да је Судија целе земље поступио исправно” (Учења председника Цркве: Џозеф Смит [2007], стр. 404).

  25. Мосија 3:12; такође видети 2. Нефи 9:27.

  26. Видети Moсија 3:12; Хеламан 14:30; Moрони 8:10; Учење и завети 101:78. Појединцима могу бити непознате одређене заповести и завети или у неким околностима немају слободну вољу, али у другим околностима остају одговорни због Христовог светла које поседују (видети 2. Нефи 9:25; Moрони 7:16–19). Спаситељ, који је наш судија и који је осигурао праведан суд, разликоваће ове околности (видети Moрмон 3:20; Moјсије 6:53–57). А Он је платио цену и за једно и друго – за прво безусловно а за ово друго под условом да се покајемо

  27. Aлмa 36:21.

  28. Видети Moсија 3:11; такође видети D. Todd Christofferson, „Redemption”, Liahona, мај 2013, стр. 110; Aлмa 7:11–12 („[Он] ће преузети на себе боли и болести свога народа… и преузеће на себе слабости њихове”); Исаија 53:3–5 („А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се”); 61:1–3 („Господ [ме] помаза да… завијем рањене у срцу… да учиним жалоснима у Сиону, и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости”). Када је најавио своје месијанство, поучно је што је Спаситељ цитирао ове стихове из књиге Исаијине: „Данас се изврши ово писмо у ушима вашим” (видети Лука 4:16–21).

  29. У духовном свету „Јеванђеље се проповеда незналицама, непокајанима и бунтовницима како би се могли ослободити свог ропства и ићи напред ка благословима које им нуди брижни Небески Отац” (Dallin H. Oaks, „Trust in the Lord”, Liahona, нов. 2019, стр. 27). Видети 1. Петрова 4:6; 2. Нефи 2:11–16; Учење и завети 128:19; 137:7–9; 138:31–35.

  30. Видети Moјсије 6:54. Председник М. Расел Балард је у вези са самоубиством поучио следеће: „Само Господ зна све појединости, и Он је тај који ће судити о нашим поступцима овде на земљи. Кад нам Он буде судио, сматрам да ће узети у обзир све: нашу генетску и хемијску структуру, ментално стање, интелектуалну способност, учења која смо примили, традиције наших предака, наше здравље и тако даље. Из Светих писмима сазнајемо да ће Христова крв извршити помирење за грехе људи ‘који умреше не знајући вољу Божју за себе, или који не знајући згрешише’ (Moсија 3:11)” („Suicide: Some Things We Know, and Some We Do Not”, Ensign, окт. 1987, стр. 8).

  31. Видети Jaков 6:5; Мосија 29:20; 3. Нефи 9:14; Учење и завети 29:1.

  32. Видети Хеламан 8:15.

  33. Видети 3. књ. Мојсијева 6:4–5; Језекиљ 33:15–16; Хеламан 5:17; Учење и завети 58:42–43.

  34. Управо се у такво настојање укључио и сам Алма (видети Aлма 36:24).

  35. Председник Бојд К. Пакер моћно је поучио овом начелу:

    „Постоје случајеви да не можете поправити оно што сте покварили. Можда је преступ био одавно или је повређена особа одбила ваше покајање. Можда је штета била толико озбиљна да је не можете поправити без обзира колико очајнички желите.

    Ваше покајање се не може прихватити ако нема поравнања. Ако не можете да поништите оно што сте учинили, заробљени сте. Лако је схватити колико се беспомоћно и безнадежно осећате и зашто бисте можда желели да одустанете, баш као што је то учинио и Алма.

    Како се све може поправити, не знамо. То у овом животу можда нећемо постићи. Из визија и посета знамо да Господње слуге настављају дело откупљења изван вела.

    Ово сазнање треба да буде утешно невинима, колико и кривима. Мислим на родитеље који неподношљиво трпе због грешака своје залутале деце и губе наду” („The Brilliant Morning of Forgiveness”, стр. 19–20).

  36. Видети 3. Нефи 12:19; такође видети Maтеј 6:12; 3. Нефи 13:11 .

  37. Видети Јован 15:12–13; 1. Јованова 4:18; Dieter F. Uchtdorf, „Perfect Love Casteth Out Fear”, Liahona, мај 2017, стр. 107.