Генерална конференција
Дељење поруке о обнови и васкрсењу
Априлска генерална конференција 2020.


Дељење поруке о обнови и васкрсењу

Обнова припада свету, а њена порука је данас посебно хитна.

Током ове генералне конференције говорили смо и певали са радошћу о испуњењу давно пророкованог времена „кад се све поправи”,1 када се „све састави у Христу”,2 о враћању пунине Јеванђеља, свештенства и Цркве Исуса Христа на земљу, а све то називамо „Обнова”.

Али обнова није само за нас који се томе радујемо данас. Откривења Прве визије нису само за Џозефа Смита, него се као светлост и истина нуде свима којима „недостаје мудрости”.3 Мормонова књига је власништво човечанства. Свештенички обреди спасења и узвишењу били су припремљени за сваког појединца, укључујући и оне који више не живе у смртничком животу. Црква Исуса Христа светаца последњих дана и њени благослови припадају свима који их желе. Дар Светога Духа намењен је свима. Обнова припада свету, а њена порука је данас посебно хитна.

„Стога, колика је важност упознати са тим становнике земље, да могу знати да не постоји тело које може у присуству Божјем боравити, осим по заслугама и милости и благодати Светог Месије, који живот свој полаже по телу, а опет га узима моћу Духа да би остварио васкрсење мртвих.”4

Од дана када је пророков брат, Семјуел Смит, напунио своју торбу тек одштампаним примерцима Мормонове књиге и пешице кренуо да дели ново Свето писмо, свеци су се без престанка трудили да „упозна[ју] са тим становнике земље”.

Године 1920, тада старешина Дејвид О. Мекеј, из Већа дванаесторице апостола, започео је годишњи обилазак црквених мисија. До маја 1921, стајао је на малом гробљу у Фагалијију, на Самои, пред добро одржаваних гробова троје мале деце, ћерке и двојице синова Томаса и Саре Хилтон. Ови малишани - најстарији је имао две године - умрли су у време када су Томас и Сара као млади мисионарски пар служили крајем 1800-их.

Пре него што је напустио Јуту, старешина Мекеј обећао је Сари, сада удовици, да ће посетити гробове њене деце на Самои, јер она тамо више никад није могла да се врати. Старешина Мекеј јој је одговорио на писмо: „Ваше троје малишана, сестро Хилтон, тишином која све говори… настављају са вашим узвишеним мисионарским радом започетим пре готово тридесет година.” Затим је додао стих који је сам саставио:

Брижне руке склопише њихове очи на умору,

Брижне руке положише њихове сићушне удове

Непознате руке украсише скромне гробове,

Незнанци их испоштоваше, и незнанци ожалише.5

Ова прича је само једна од хиљаде, стотина хиљада, које говоре о времену, драгоцености и животима жртвованим током последњих 200 година да би се поделила порука о обнови. Наша тежња да допремо до сваког народа, племена, језика и људи ни данас не јењава, о чему сведочи више од 68 хиљада младића, девојака и парова који тренутно служе пуновремену мисију, чланови Цркве који углавном понављају Филипов позив да дођете и видите,6 и милиони долара који се годишње потроше за подржавање тог настојања широм света.

Мада су наши позиви необавезујући, надамо се да ће их људи сматрати неопходнима. Да би то било тако, верујем да су потребне најмање три ствари: прво, ваша љубав; друго, ваш пример; и треће, ваше коришћење Мормонове књиге.

Прво, наши позиви не могу бити ствар личног интереса; они морају бити израз несебичне љубави.7 Ту љубав, познату као милосрђе, чисту Христову љубав, треба да тражимо. Позвани смо, чак нам је заповеђено: „Молите се Оцу свом снагом срца да се испуне [том] љубављу”.8

Као пример, делим искуство сестре Ланет Хо Чинг, која тренутно служи са својим супругом, Френсисом Хо Чингом, који председава мисијом Самоа Апиа. Сестра Хо Чинг је испричала:

„Пре много година наша млада породица преселила се у малени дом у Леију, на Хавајима. Отворена гаража наше куће претворена је у студио апартман у коме је живео мушкарац који се звао Џонатан. Џонатан је био наш комшија на другом месту. Сматрајући да није случајност што нас је Господ спојио, одлучили смо да будемо отворенији у погледу наших активности и чланства у Цркви. Џонатан је уживао у нашем пријатељству и волео је да проводи време са нашом породицом. Волео је да учи о Јеванђељу, али није био заинтересован да се посвети Цркви.

„Џонатан је временом стекао надимак ‘чика Џонатан’, који је добио од наше деце. Како је наша породица наставила да расте, тако је расло и Џонатаново интересовање за наша дешавања. Наши позиви на празничне забаве, рођендане, школске догађаје и црквене активности проширили су се на породичне кућне вечери и дечја крштења.

„Једног дана примила сам телефонски позив од Џонатана. Била му је потребна помоћ. Боловао је од дијабетеса и добио је тешку инфекцију стопала, која је захтевала ампутацију. Наша породица и чланови суседног одељења били су уз њега у то време искушења. Смењивали смо се у болници, и он је примио свештеничке благослове. Док је Џонатан био на рехабилитацији, уз помоћ сестара Потпорног друштва очистили смо му стан. Браћа из свештенства направила су рампу до његових врата и ручке у купатилу. Кад се Џонатан вратио кући, преплавиле су га емоције.

„Џонатан је поново почео да присуствује мисионарским лекцијама. Недељу дана пре Нове године назвао је и упитао: „Шта радите за дочек Нове године?” Подсетила сам га на нашу годишњу забаву. Али уместо тога, одговорио је: „Желим да дођете на моје крштење! Желим да започнем ову нову годину како треба.” После 20 година од ‘дођи и види’, ‘дођи и помози’, и ‘дођи и остани’, ова драгоцена душа била је спремна дa се крсти.

Године 2018, када смо позвани да будемо председник мисије и његова сарадница, Џонатаново здравље се погоршало. Молили смо га да остане снажан у ишчекивању нашег повратка. Држао се скоро годину дана, али Господ га је припремао за повратак кући. Мирно је преминуо у априлу 2019. Моје кћери присуствовале су сахрани „чика Џонатана” и отпевале су исту песму коју смо певали приликом његовог крштења.”

Представљам други предуслов за успешно дељење поруке о Обнови, са овим питањем: Шта је то што ће учинити да ваш позив заинтересује некога? Зар нисте ви, пример вашег живота? Многи који су чули и примили поруку о обнови у почетку су били привучени оним што су приметили код неког члана или чланова Цркве Исуса Христа. Можда је то био начин на који су се опходили према другима, оно што су рекли или нису рекли, постојаност коју су показали у тешким ситуацијама или једноставно њихова појава.9

Шта год да је у питању, не можемо избећи чињеницу да морамо да разумемо начела обновљеног Јеванђеља и живимо по њима најбоље што можемо како би наши позиви другима били делотворни. То је нешто што се данас често назива веродостојност. Ако љубав Христова пребива у нама, други ће знати да је наша љубав према њима истинска. Ако светло Светог Духа гори у нама, оно ће поново упалити Христово светло у њима.10 Ваше понашање и поступци су оно што ваше упућивање позива чини веродостојним, да дођу да искусе радост пунине Јеванђеља Исуса Христа.

Трећи предуслов који бих навео је честа употреба средства обраћења које је Господ осмислио за ово последње раздобље, Мормонову књигу. Она је опипљив доказ пророчког позива Џозефа Смита и уверљив доказ божанства и васкрсења Исуса Христа. Њено излагање плана откупљења нашег Небеског Оца је без премца. Када делите Мормонову књигу, делите и обнову.

Када је Џејсон Олсен био тинејџер, чланови породице и други су га стално упозоравали да не постане хришћанин. Међутим, он је имао два добра пријатеља који су били чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и често су разговарали о религији. Његови пријатељи, Шеј и Дејв, с поштовањем су се супротставили аргументима које су други дали Џејсону против вере у Исуса Христа. На крају су му дали примерак Мормонове књиге, рекавши: „Ова књига ће одговорити на твоја питања. Молимо те да је прочиташ.” Безвољно је прихватио књигу и ставио је у свој ранац, где је остала неколико месеци. Није желео да је остави код куће где би је могла видети његова породица, а није желео да разочара Шеја и Дејва ако би је вратио. Најзад је решио да спали књигу.

Једне ноћи, са упаљачем у једној руци и Мормоновом књигом у другој, спремао се да запали књигу кад је у глави чуо глас који је рекао: „Не пали моју књигу.” Уплашен, застао је. Затим је, мислећи да му се учинило, поново покушао да упали упаљач. Поново му је дошао глас: „Иди у своју собу и прочитај моју књигу.” Џејсон је оставио упаљач, вратио се у своју спаваћу собу, отворио Мормонову књигу и почео да чита. Читао је из дана у дан, често у раним јутарњим сатима. Кад је завршио и помолио се, записао је: „Дух ме је обузео од главе до пете… Осећао сам се испуњен светлошћу… Било је то најрадосније искуство које сам икада имао у животу.” Тражио је да се крсти а касније је и сам постао мисионар.

Можда је разумљиво што ће, упркос истинској љубави и искрености, многи, ако не и већина, наших позива да делимо поруку о обнови, бити одбијени. Али упамтите ово: сви су достојни таквог позива - „сви су пред Богом једнаки”;11 Господ је задовољан сваким нашим залагањем, без обзира на исход; одбијени позив није разлог да се наше дружење заврши; а недостатак интересовања данас може прерасти у интересовање сутра. Без обзира на то, наша љубав остаје постојана.

Никад не заборавимо да је Обнова произашла из интензивних напора и жртвовања. То је тема за други пут. Данас се радујемо плодовима Обнове, што је једна од најневероватнијих моћи да се још једном вежемо на земљу и на небу.12 Као што је пре више година изразио председник Гордон Б. Хинкли, „И да ништа друго није произашло из туге и мука и бола Обнове, осим моћи печаћења светог свештенства да везује породице за вечност, било би вредно плаћене цене.”13

Највеће обећање Обнове је откупљење кроз Исуса Христа. Васкрсење Исуса Христа је доказ да Он, у ствари, има моћ да откупи све који Му дођу - да их откупи од туге, неправде, жаљења, греха, па и смрти. Данас је празник Цвети; за недељу дана је Ускрс. Ми се сећамо, увек се сећамо, Христове патње и смрти када је поднео жртву помирења за наше грехе, и славимо ту, најлепшу од свих недеља, Господњи дан, када је васкрсао из мртвих. Због васкрсења Исуса Христа обнова има смисла, наши смртнички животи имају смисла, а на крају и наше постојање има смисла.

Џозеф Смит, велики пророк Обнове, пружа свеобухватно сведочанство за наше време о васкрслом, живом Христу, „да Он живи! Јер видесмо Га и то здесна Богу”.14 Понизно додајем своје сведочанство сведочанствима Џозефа и апостола и пророка пре и после њега, да је Исус из Назарета обећани Месија, Јединорођени Син Божји, и васкрсли Откупитељ целог човечанства.

„Сведочимо да ће они, који са молитвом проучавају поруку о Обнови и делују са вером, бити благословени да стекну сопствено сведочанство о њеном божанству и њеној сврси да припреми свет за обећани други долазак нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христе.”15 Христово васкрсење потврђује Његова обећања. У име Исуса Христа, амен.