Проналажење уточишта од животних олуја
Исус Христ и Његово помирење су уточиште које нам је свима потребно, без обзира на олује које бесне у нашим животима.
Средином деведесетих, током својих година студирања, био сам део четвртог ватрогасног друштва у Сантијагу, у Чилеу. Док сам тамо служио, живео сам у ватрогасној станици као део ноћне страже. Крајем године речено ми је да у новогодишњој ноћи морам бити у ватрогасној станици, јер је тог дана готово увек било хитних случајева. Изненађен, одговорио сам: „Стварно?ˮ
Па, сећам се да сам са сарадницима чекао Нову годину кад је у поноћ ватромет почео да пуца у центру Сантијага. Започели смо да се грлимо, уз добре жеље за Нову годину. Одједном су звона на ватрогасној станици почела да звоне, што је указивало да је дошло до хитног случаја. Узели смо своју опрему и скочили на ватрогасно возило. На путу до хитног случаја, док смо пролазили гомиле људи који славе Нову годину, приметио сам да су у великој мери незаинтересовани и безбрижни. Били су опуштени и уживали у топлој летњој ноћи. Ипак негде у близини, људи којима смо журили да помогнемо били су у озбиљним проблемима.
Ово искуство помогло ми је да схватим да мада у нашим животима понекад може бити релативно глатко, доћи ће време за сваког од нас када ћемо се суочити са неочекиваним изазовима и олујама које ће померити границе наше способности да издржимо. Физички, ментални, породични и пословни изазови; природне катастрофе; и друга питања живота или смрти само су неки од примера олуја са којима ћемо се суочити у овом животу.
Када смо суочени са овим олујама често доживљавамо осећања очаја или страха. Председник Расел М. Нелсон је рекао: „Вера је противотров за страх” –вера у нашег Господа Исуса Христа („Let Your Faith Show”, Liahona, мај 2014, стр. 29). Пошто сам видео олује које утичу на живот људи, закључио сам да без обзира на то каква нас олуја мучи - без обзира да ли постоји решење за њу или да ли је крај на видику - постоји само једно уточиште и исто је за све врсте олуја. Ово јединствено уточиште, које нам је обезбедио Небески Отац, наш je Господ Исус Христ и Његово помирење.
Нико од нас није изузет од суочавања са овим олујама. Хеламан, пророк Мормонове књиге, поучио нас је на следећи начин: „А сада, синови моји, сетите се, сетите да морате сазидати темељ своj на стени Откупитељу нашем коjи jе Христ, Син Божjи, да када ђаво пошаље своjе снажне ветрове, да, своjе стреле у вихору, да, кад сав грaд његов и снажна олуjа ударе на вас, не може имати никакве моћи над вама да вас повуче у понор беде и бескраjног jада, због стене на коjоj сте сазидани, коjа jе темељ поуздан, темељ на коме људи не падаjу ако на њему граде” (Хеламан 5:12).
Старешина Роберт Д. Хејлс, који је имао сопствена искуства са дуготрајним олујама, рекао је: „Патња је универзална; како реагујемо на патњу је индивидуално. Патња нас може обузети на један од два начина. То може бити искуство јачања и прочишћавања, комбиновано са вером, или може бити разорна сила у нашим животима уколико немамо веру у Господњу помирбену жртвуˮ („Your Sorrow Shall Be Turned to Joy”, Ensign, нов. 1983, стр. 66).
Да бисмо уживали у уточишту које нуде Исус Христ и Његово помирење, морамо имати веру у Њега - веру која ће нам омогућити да се уздигнемо изнад свих болова ограничене, земаљске перспективе. Он је обећао да ће нам олакшати терет ако дођемо к Њему у свему што чинимо.
„Ходите к мени”, рекао је, „сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако” (Maтеј 11:28–30; такође видети Moсија 24:14–15).
Каже се да „ономе који има веру није потребно никакво објашњење. За оне без вере објашњење није могуће.ˮ (Ова изјава је приписана Томи Аквинском, али је највероватније слободна парафраза о ономе што је научио.) Међутим, ми имамо ограничено разумевање ствари које се дешавају овде на земљи и често немамо одговоре на питање зашто. Зашто се ово дешава? Зашто се то мени догађа? Шта бих требало да научим? Када нам одговори измичу, тада су речи које је наш Спаситељ рекао пророку Џозефу Смиту у затвору у Либертију потпуно применљиве:
„Сине мој, нека је мир у души твојој; твоје недаће и невоље ће бити само кратког века;
А тад, истрајеш ли добро, Бог ће те уздићи на висину” (УИЗ 121:7–8).
Иако многи људи заиста верују у Исуса Христа, кључно је питање да ли верујемо Њему и верујемо ли у оно што нас Он поучава и што од нас тражи. Можда ће неко помислити: „Шта Исус Христ зна о ономе што се догађа мени? Како Он зна шта ми треба да бих био срећан?ˮ Заиста, пророк Исаија је мислио на нашег Откупитеља и посредника када је рекао:
„Презрен беше и одбачен између људи; болник и вичан болестима…
„A он болести наше носи и немоћи наше узе на се…
„Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашега мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо” (Исаија 53:3–5).
Апостол Петар нас је, такође, поучавао о Спаситељу, говорећи: „Који грехе наше сам изнесе на телу својему на дрво, да за грехе умремо и за правду живимо; којега се раном исцелистеˮ (1. Петрова 2:24).
Иако се ближило време Петрове мученичке смрти, његове речи нису биле испуњене страхом или песимизмом; Уместо тога, поучио је свеце да се „радујуˮ, иако су „били жалосни у различитим напастимаˮ. Петар нас је саветовао да се сетимо да ће „кушање [наше] вере… које се куша огњем”, довести „хвалу и част и славу кад се покаже Исус Христ” и „спасење душама [нашим]”. (1. Петрова 1:6-7, 9).
Петар је наставио:
„Љубазни, не чудите се врућини која вам се догађа за кушање ваше, као да вам се што ново догађа:
Него се радујте што страдате са Христом, да бисте и кад се јави слава његова, имали радост и весеље.” (1. Петрова 4:12-13).
Председник Расел М. Нелсон поучавао је да „Свеци могу бити срећни у свакој околности… Када је фокус нашег живота на Божјем плану спасења… и Исусу Христу и Његовом Јеванђељу, можемо осећати радост без обзира на оно што се догађа – или не догађа – у нашим животима. Радост долази од Њега и због Њега. Он је извор сваке радости” („Joy and Spiritual Survival”, Liahona, нов. 2016, стр. 82).
Наравно, лакше је рећи све ово када нисмо усред олује него живети и примењивати током олује. Али као ваш брат, надам се да можете осетити да искрено желим да поделим са вама колико је драгоцено знати да су Исус Христ и Његово помирење уточиште које нам је свима потребно, без обзира на олује које нас ударају.
Знам да смо сви Божја деца, да нас Он воли и да нисмо сами. Позивам вас да дођете и видите да вам Он може олакшати бремена и бити уточиште које тражите. Дођите и помозите другима да пронађу уточиште за којим толико чезну. Дођите и останите с нама у овом склоништу, које ће вам помоћи да се одупрете животним олујама. У мом срцу нема никакве сумње да ако будете дошли, видећете, помоћи ћете и остаћете.
Пророк Алма је своме сину, Хеламану, сведочио следеће: „Знам да ће ко год на Бога ослони уздање своје бити подржан у тешкоћама својим и бригама својим и невољама својим, и биће уздигнут у последњи дан.” (Aлма 36:3).
Сам Спаситељ је рекао:
„Нека се срца ваша утеше…; јер је свако тело у рукама мојим; будите мирни и знајте да сам ја Бог…
Стога, не бојте се чак ни смрти; јер у овом свету ваша радост није потпуна, него је у мени ваша радост потпуна.ˮ (Учење и завети 101:16, 36).
Химна „Be Still, My Soul” , која је у више наврата дотакла моје срце, има поруку утехе за наше душе. Текст се гласи овако:
Буди мирна, душо моја: сат откуцава
Кад ћемо заувек бити с Господом,
Кад разочарање, туга и страх нестану,
Жалост заборављена, обновљене су најчистије радости љубави.
Буди мирна, душо моја: Када су промена и сузе прошлост,
Сви безбедни и благословени што ћемо се коначно срести (Химне, бр. 124)
Док се суочавамо са животним олујама, знам да ако се максимално потрудимо и ослонимо на Исуса Христа и Његово помирење као своје уточиште, бићемо благословени олакшањем, утехом, снагом, трезвеношћу и миром који тражимо, са сигурношћу у нашим срцима да ћемо на крају нашег времена овде, на земљи, чути Учитељеве речи: „Добро, слуго добри и верни! уђи у радост господара својега” (Матеј 25:21). у име Исуса Христа, амен.