Духовно одређујућа сећања
Када нам личне тешкоће или услови у свету изван наше контроле замраче пут, духовно одређујућa сећања из наше књиге живота су попут блиставог камења које помаже у осветљавању пута пред нама.
Осамнаест година после Прве визије пророк Џозеф Смит написао је опсежан извештај о свом искуству. Суочавао се са отпором, прогоном, узнемиравањем, претњама и бруталним нападима.1 Ипак је наставио храбро да сведочи о својој Првој визији: „Заиста сам видео светлост, а посред те светлости видео сам две Особе, и оне су ми се стварно обратиле; и мада сам био омражен и прогоњен зато што сам рекао да сам имао виђење, то је ипак била истина… Знао сам то, и знао сам да Бог то зна, и нисам могао то порећи.”2
У тешким тренуцима, Џозеф се у сећању вратио скоро две деценије у прошлост, у сигурност Божје љубави према њему и догађајима који су припремљени у давно прореченој Обнови. Присећајући се свог духовног путовања, Џозеф је рекао: „Никога не кривим што не верује у моју причу. Да нисам доживео оно што јесам, ни сам не бих веровао.”3
Али искуства су била стварна и он их никада није заборавио нити порекао, ћутке потврђујући своје сведочанство док је ишао према Картиџу. „Идем као јагње на клање; али сам смирен као летње јутро; савест ми је без кривице према Богу, и према свим људима.”4
Ваша духовно одређујућа искуства
Пример пророка Џозефа садржи поуку за нас. Поред смиреног усмерења које с времена на време примамо од Светог Духа, Бог моћно и веома лично уверава сваког од нас да нас познаје и воли и да нас посебно и отворено благосиља. Тада, у нашим тешким тренуцима, Спаситељ нам та искуства враћа у сећање.
Размислите о свом животу. Током година слушао сам о хиљадама узвишених духовних искустава светаца последњих дана широм света, која су ми, без икакве сумње, потврдила да Бог познаје и воли сваког од нас и да искрено жели да нам се открије. Та искуства могу се појавити у кључним тренуцима у нашем животу или током онога што у почетку може изгледати као безначајан догађај, али увек их прати изузетно снажна духовна потврда Божје љубави.
Сећање на та духовно одређујућа искуства спушта нас на колена, да попут пророка Џозефа изјавимо: „Оно што сам примио било је с неба. Знам то, и знам да Бог то зна.”5
Четири примера
Док будем делио неколико примера из живота других људим размишљајте о својим духовно одређујућим сећањима.
Пре много година, један старији патријарх кочића, који је имао два оштећена срчана залиска, молио је у то време доктора Расела М. Нелсона, да интервенише, мада тада није постојало хируршко решење за оштећени други залистак. Доктор Нелсон је коначно пристао да изврши операцију. Ево речи председника Нелсона:
„Након што смо уклонили блокаду првог залиска, отворили смо други. Открили смо да је нетакнут, али толико проширен да више није могао да функционише како треба. Приликом прегледа тог залиска, на ум ми је дошла јасна мисао: Смањи обим прстена. Пренео сам то свом асистенту. ‘Ткиво залиска ће бити довољно ако успемо да смањимо прстен на његову нормалну величину.’
Али како?… У глави сам јасно видео слику која показује како шавови треба да се ураде - набрати овде и уврнути тамо… Још се сећам те менталне слике - употпуњене испрекиданим линијама по којима треба урадити шавове. Поправљање је завршено онако како је и представљено у мом уму. Испитали смо залистак и открили да је цурење приметно смањено. Mој асистент је рекао: ‘Ово је чудо.’”6 Патријарх је живео дуги низ година.
Доктор Нелсон је био усмераван. И знао је да Бог зна да је био свестан да га је Он усмеравао.
Кети и ја смо се први пут срели са Беатрис Магре у Француској пре 30 година. Беатрис ми је недавно испричала искуство које је утицало на њен духовни живот убрзо након њеног крштења као тинејџерке. Ево њених речи:
„Млади из нашег огранка путовали су са својим вођама до плаже Лакану, сат и по од Бордоа.
Пре повратка кући, један од вођа одлучио је да се последњи пут окупа и заронио је у таласе са наочарима. Кад је изронио, његових наочара није било… Биле су изгубљене у океану.
Без наочара не би могао да вози ауто. Били бисмо заглављени далеко од куће.
Једна сестра jаке вере предложила је да се помолимо.
Промрљала сам да нам молитва неће баш ништа помоћи и безвољно сам се прикључила групи у јавној молитви док смо стајали у мутној води дубокој до струка.
Чим је молитва завршена, раширила сам руке како бих их све попрскала. Док сам рукама додиривала површину океана, његове наочаре су ми се нашле у руци. Снажан осећај да Бог заиста чује наше молитве дотакао ми је душу.”7
Четрдесет пет година касније сетила се тога као да се догодило јуче. Беатрис је била благословена и знала је да Бог знао да је била свесна тог благослова.
Искуства председника Нелсона и сестре Магре била су врло различита, али за обоје су у њихова срца уткана незаборавна духовно одређујућа сећања на Божју љубав.
Ови одређујући догађаји често се дешавају приликом учења о обновљеном Јеванђељу или у дељењу Јеванђеља са другима.
Ова је фотографија је настала у Сао Паулу, у Бразилу, 2004. Флорипес Лузиа Дамазио, из кочића Ипатинга Бразил, имала је 114 година. Говорећи о свом обраћењу, сестра Дамазио ми је испричала да су мисионари у њеном селу дали свештенички благослов тешко болесној беби која се чудесно опоравила. Желела је да сазна више. Док се молила о њиховој поруци, непорециво сведочанство од Духа потврдило јој је да је Џозеф Смит био Божји пророк. У 103. години се крстила, а у 104. је примила даривање. Сваке године после тога, 14 сати се возила аутобусом како би провела недељу дана у храму. Сестра Дамазио примила је небеску потврду и знала је да је Бог знао да је била свесна да је сведочанство истинито.
Ево духовног сећања са моје прве мисије у Француској пре 48 година.
Док смо ишли од врата до врата, мој сарадник и ја оставили смо Мормонову књигу код једне старије жене. Када смо се око недељу дана касније вратили до стана ове жене, отворила је врата. Пре него што је ишта речено, осетио сам опипљиву духовну моћ. Интензиван осећај био је и даље присутан када нас је коспођа Алис Адубер позвала да уђемо и рекла нам да је прочитала Мормонову књигу и да зна је истинита. Када смо отишли из њеног стана тога дана, помолио сам се: „Небески Оче, молим те помози ми да никада не заборавим ово што сам управо осетио.” Никада нисам.
У наизглед обичном тренутку, пред вратима попут стотину других врата, осетио сам моћ неба. И знао сам да је Бог знао да сам био свестан да су се уставе небеске отвориле.
Лично и неспорно
Ти духовно одређујући тренуци долазе у различито време и на различите начине, посебно прилагођени сваком од нас.
Сетите се свог омиљеног стиха из Светих писама. Они који су слушали апостола Петра „ражали им се у срцу”,8 Ламанка Абиш поверовала је „због необичног виђења оца свога”.9 И глас је дошао у Еносов ум.10
Мој пријатељ, Клејтон Кристенсен, овако је описао искуство током врло побожног читања Мормонове књиге: „Предиван, топао, брижан дух… обузео ме је и прожео ми душу, обавијајући ме осећањем љубави какво нисам могао ни замислити да могу да осећам, [и та осећања су била присутна из ноћи у ноћ].”11
Постоје тренуци када нам духовна осећања продиру у срце попут огња, осветљавајући нам душу. Џозеф Смит је објаснио да понекад примамо „изненадну навалу идеја”, а повремено „чисто разумевање улази у вас”.12
Председник Далин Х. Оакс је, као одговор искреном човеку који је тврдио да никада није имао такво искуство, саветовао: „Можда сте стално примали одговоре на своје молитве, али ваше очекивање је било усмерено на неки велики знак или глас толико гласан да мислите да никада нисте примили одговор.”13 Сам је Спаситељ говорио је о људима велике вере који „беху [благословени] огњем и Светим Духом, [али који] не знадоше то”.14
Како Га ви чујете?
Недавно смо чули председника Расела М. Нелсона како каже: „Позивам вас да дубоко и често размишљате о овом кључном питању: На који начин Га ви чујете? Такође, позивам вас да предузмете кораке да Га слушате боље и чешће.”15 Јутрос је поновио тај позив.
Ми Га чујемо у нашим молитвама, у нашим домовима, у Светим писмима, у химнама, док достојно узимамо причест, говоримо о својој вери, служимо другима и одлазимо у храм са другим верницима. Духовно одређујући тренуци долазе док уз молитву слушамо генералну конференцију и боље држимо заповести. И децо, ова су искуства су важна и за вас. Сетите се, Исус „поучаваше децу… и служаше им, и [деца] говораху… велике и чудесне ствари”.16 Господ jе рекао:
„[Ово знање вам је дато] Духом мојим… а да то није било по мојој моћи не бисте [га] имали;
Дакле, можете посведочити да чусте глас мој, и знате речи моје.”17
Можемо Га чути због благослова Спаситељевог неупоредивог Помирења.
Иако не можемо изабрати време примања ових одређујућих тренутака, председник Хенри Б. Ајринг дао је следећи савет у нашој припреми: „Вечерас и сутра увече можете се молити и размишљати, постављајући питања: Да ли је Бог послао поруку која је намењена само мени? Да ли сам видео Његову руку у свом животу и животима своје [породице]?”18 Вера, послушност, понизност и права намера отварају уставе небеске.19
Илустрација
Могли бисте да размишљате о својим духовним сећањима на тај начин. Са сталном молитвом, одлучношћу да држимо своје завете и даром Светог Духа крећемо се кроз свој живот. Када нам лични проблем, сумња или обесхрабрење заклоне пут, или када нас услови у свету, који су изван наше контроле, наведу да се питамо о будућности, духовно одређујућа сећања из наше књиге живота су попут блиставих каменова који помажу да осветлимо пут пред собом, уверавајући нас да нас Бог познаје, воли и да је послао свог Сина, Исуса Христа, да нам помогне да се вратимо кући. А када неко одбаци своја одређујућа сећања и изгубљен је или збуњен, ми их усмеравамо према Спаситељу док делимо са њима своју веру и сећања, помажући им да поновно открију оне драгоцене духовне тренутке који су им некад значили.
Нека искуства су тако света да их чувамо у свом духовном сећању и не говоримо о њима. 20
„Анђели говоре моћу Светог Духа. Они, дакле, говоре речи Христове.”21
Анђели [не] престаше служити деци човечјој.
Јер гле, они се подлажу [Христу], да служе по речи наредбе Његове, показујући се онима јаке вере и чврстог ума у сваком обличју побожности.”22
А „утешитељ, Дух Свети… ће вас научити свему и напоменуће вам све.”23
Пригрлите своја света сећања. Верујте им. Запишите их. Делите их са својом породицом. Имајте поверења да вам долазе од вашег Небеског Оца и Његовог љубљеног Сина.24 Нека вам донесу стрпљење за ваше сумње и разумевање за ваше тешкоће.25 Обећавам вам да ћете, док вољно прихватате и пажљиво чувате духовно одређујуће догађаје у свом животу, примити и више. Небески вас Отац познаје и воли
Исус јесте Христ; Његово Јеванђеље је обновљено, а ако останемо верни, сведочим да ћемо заувек бити Његови, у име Исуса Христа. Амен.