Узвик Осана
А сада, моја драга браћо и сестре, док се сећамо Прве визије Џозефа Смита, када је видео Оца и Сина, сматрали смо да би било примерено да се заједно радујемо учествујући у узвику Осана.
Овај свети узвик први пут у овом раздобљу примењен је приликом посвећења Храма Киртланд, 27. марта 1836. Сада се примењује приликом посвећења сваког храма. Он је света почаст Оцу и Сину, као симбол реакције мноштва на Спаситељев победнички улазак у Јерусалим. Њиме се такође потврђује оно што је млади Џозеф доживео оног дана у Светом шумарку – наиме, да су Отац и Син два прослављена Бића која поштујемо и славимо.
Сада ћу показати како се изводи узвик Осана. Док то чиним, позивам наше колеге из медија да се према овом светом обичају односе са достојанством и поштовањем.
Свако ко учествује узима чисту, белу марамицу, држећи је за један крај, и маше њоме док сложно узвикује: „Осана, осана, осана Богу и Јагњету”, понављајући три пута, након чега следи: „Амен, амен и амен”. Ако немате белу марамицу, једноставно можете махати руком.
Браћо и сестре, сада вас позивам да устанете и учествујете у узвику Осана, након чега следи певање химни „Hosanna Anthem” и „Дух Бога”.1
На знак диригента, молим вас да се придружите у певању химне „Дух Бога”.
Осана, осана, осана Богу и Јагњету.
Осана, осана, осана Богу и Јагњету.
Осана, осана, осана Богу и Јагњету.
Амен, амен и амен.