Дођите Христу - Живети као свеци последњих дана
Можемо чинити оно што је тешко и помоћи другима да учине исто, јер знамо у кога можемо да имамо поверења.
Хвала ти, старешена Соарес, за твоје моћно, надахнуто и пророчко сведочанство о Мормоновој књизи. Недавно сам имао јединствену прилику да држим оригиналну страницу рукописа Мормонове књиге. На овој посебној страници су први пут у овом раздобљу забележене ове Нефијеве одлучне речи: „Поћи ћу и учинити оно што ми Господ заповеди, јер знам да Господ не даје заповести деци човечјој ако им не припреми пут да изврше оно што им заповеда”.1
Док сам држао ову страницу, био сам испуњен дубоком захвалношћу за труд 23-годишњег Џозефа Смита, који је превео Мормонову књигу „даром и моћу Божјом”.2 Осетио сам и захвалност за речи младог Нефија, од кога се захтевало да испуни веома тежак задатак преузимања месинганих плоча од Лавана.
Нефи је знао да ако остане усредсређен на Господа, биће успешан у испуњавању онога што му је Господ заповедио. Нефи је остао усредсређен на Спаситеља током свог живота чак и када је подносио искушења, физичке тегобе, па чак и издају од стране неких чланова најближе породице.
Нефи је знао у кога треба да има поверење.3 Убрзо после узвика: „О јадан ли сам човек! Да, срце моје тугује због тела мога”,4 Нефи је изјавио „Бог мој је упориште моје. Проведе ме Он кроз невоље моје у пустињи и сачува ме на водама велике дубине”.5
Као следбеници Христови, нисмо поштеђени изазова и искушења у својим животима. Од нас се често захтева да чинимо нешто што је тешко, што би за појединца било пренапорно а можда и немогуће. Када прихватимо Спаситељев позив „Дођи к мени”,6 обезбедиће нам подршку, утеху и неопходан мир, баш као што је то учинио Нефију и Џозефу. Чак и у нашим најтежим искушењима, можемо осетити топли загрљај Његове љубави, ако имамо поверења у Њега и прихватамо Његову вољу. Можемо осетити радост која је на располагању Његовим верним ученицима, јер „Христ је радост”.7
Године 2014, у време служења пуновремене мисије, наша породица је искусила неочекивани сплет догађаја. Док се бордом спуштао низ стрмину, наш најмлађи син је пао и задобио повреду мозга опасну по живот. Како се ситуација погоршала, медицинско особље га је одвело на хитну операцију.
Наша породица је клекла на под, у иначе празној болничкој соби, и излили смо своја срца Богу. У овом збуњујућем и болном тренутку, били смо испуњени љубављу и миром нашег Небеског Оца.
Нисмо знали шта носи сутра или да ли ћемо свог сина поново видети живог. Али нам је у потпуности било јасно да је његов живот у Божјим рукама а да ће исход, из перспективе вечости, бити за наше и његово добро. Кроз дар Духа, били смо потпуно припремљени да прихватимо сваки исход.
Није било лако! Несрећа је проузроковала двомесечни боравак у болници док смо председавали над преко 400 пуновремених мисионара. Наш син је доживео значајан губитак памћења. Његов опоравак је захтевао дугачаке и тешке, физичке, говорне и професионалне третмане. Изазови су остали, али временом смо се осведочили у чудо.
Јасно разумемо да неће свако искушење са којим се суочавамо донети резултат који желимо. Ипак, ако се усредсредимо на Христа, осетићемо мир и видећемо Божја чуда, каква год да буду, у Његово време и на Његов начин.
Доћи ће време када нећемо моћи да видимо да ли ће се тренутна ситуација завршити добро а можда се чак изразити, попут Нефија: „Срце моје тугује због тела мога”.8 Можда ће бити тренутака када ће једина нада коју имамо бити у Исуса Христа. Какав је благослов имати ту наду и поверење у Њега. Христ је неко ко ће се увек држати својих обећања. Његов спокој је обезбеђен за све који Му дођу.9
Наше вође жарко желе да сви осећају мир и утеху који долазе захваљујући поверењу у Спаситеља Исуса Христа и усредсређеношћу на Њега.
Наш живи пророк, Расел М. Нелсон, пренео је поруку о Првој визији свету и члановима Христове Цркве: „Наша порука свету је једноставна и искрена: позивамо сву Божју децу, са обе стране вела, да дођу свом Спаситељу, приме благослов светог храма, имају трајну радост и оспособе се за вечни живот”.10
Овај позив „Дођите Христу” има посебан значај за свеце последњих дана.11 Као чланови Господње цркве, склопили смо завете са Њим и постали смо Његови духовно рођени синови и кћери.12 Дата нам је и прилика да радимо са Господом у позивању других да Му дођу.
Док радимо са Христом, наши највећи напори треба да буду усредсређени на наше домове. Биће времена када ће се чланови породице и блиски пријатељи суочавати са изазовима. Световни утицаји, а можда и њихове сопствене жеље, могу учинити да посумњају у истину. Треба да учинимо све што је у нашој моћи да им помогнемо да осете Спаситељеву и нашу љубав. Подсетио сам се стиха из Светих писама по коме је настала наша вољена химна „Љубите један другога” која нас учи: „По овоме ћете знати да сте моји ученици, ако имате љубави једни према другима”.13
Због наше љубави према онима који сумњају у истину, непријатељ сваке радости може покушати да у нама изазове осећај да издајемо оне које волимо ако ми сами наставимо да живимо у пунини Јеванђеља и поучавамо његове истине.
Наша способност да помогнемо другима да дођу Христу или да се врате Христу ће у многоме бити одређена примером који поставимо нашим личним посвећењем да останемо на заветном путу.
Ако је наша истинска жеља да спашавамо оне које волимо, и сами морамо остати чврсто уз Христа, да пригрлимо Његову цркву и пунину Његовог јеванђеља.
Да се вратимо на причу о Нефију; знамо да је Нефијева склоност да има поверења у Господа настала због утицаја његових родитеља који су имали поверења у Господа, и њиховог примера држања завета. Ово је на леп начин објашњено у Лехијевом виђењу дрвета живота. Након узимања слатког и радосног плода са дрвета, Лехи се „осврну[о] унаоколо не би ли можда открио и породицу [своју]”.14 Он виде Сарију, Сема и Нефија да стајаху „као да не знају куда да крену”.15 Онда Лехи рече: „И махнух им, а и рекох им снажним гласом да ми приђу и једу плод”.16 Молим вас да обратите пажњу да Лехи није напустио дрво живота. Стајао је духовно уз Господа и позвао своју породицу да дођу до њега да једу плод.
Непријатељ ће завести неке како би напустили радост јеванђеља раздвајајући Христова учења од Његове цркве. Желеће да поверујемо да можемо остати чврсти на заветном путу сами, захваљујући сопственој духовности, независно од Његове цркве.
У овим последњим данима, Христова црква је обновљена да би помогла Христовој заветној деци да остану на Његовом заветном путу.
У Учењу и заветима читамо: „Гле, ово је моје учење - ко се год покаје и дође к мени, тај јецрква моја”.17
Преко Христове цркве на земљи јачамо се кроз искуства као заједница светаца. Чујемо Његов глас преко Његових пророка, виделаца и откровитеља. Најважније од свега је да смо кроз Његову цркву обезбеђени неопходним благословима Христовог помирења који се могу остварити само учешћем у светим обредима.
Црква Исуса Христа светаца последњих дана је Христова црква на земљи, обновљена у овим последњим данима на корист све Божје деце.
Сведочим да ако „дођемо Христу” и живимо као свеци последњих дана, бићемо благословени додатном мером Његове љубави, Његове радости и Његовог мира. Као и Нефи, можемо чинити оно што је тешко и помоћи другима да учине исто, јер знамо у кога можемо да имамо поверења.18 Христ је наше светло, наш живот и наше спасење.19 У име Исуса Христа, амен.