Моћ побожности

Старешина Кент Ф. Ричардс,

из Седамдесеторице

Слика

Сваки храм је Божји свети, посвећени дом и ту свако од нас може научити и сазнати о моћима божанства.

Само неколико месеци пре смрти пророка Џозефа Смита, он се састао са Дванаесторицом како би разговарали о најважнијим потребама са којима се Црква суочавала у то тешко време. Рекао им је: „Потребан нам је храм више од било чега другог.”¹ Наравно, данас у овим тешким временима, сваком од нас и нашим породицама потребан је храм више од било чега другог.

Током недавног посвећења храма био сам дирнут свеукупним искуством. Допала су ми се отворена врата, поздрављање многих од посетилаца који су дошли да виде храм, културна прослава са енергијом и узбуђењем омладине, после дивног заседања посвећења. Дух је био умилан. Многи људи су били благословени. А онда, следећег јутра, моја супруга и ја смо ушли у крстионицу како бисмо учествовали у крштењима за неке од наших предака. Када сам подигао руку да почнем са обредом био сам скоро савладан моћу Духа. Схватио сам поново да је права моћ храма у обредима.

Како је Господ објавио, пунина Мелхиседековог свештенства се налази у храму и његовим обредима „јер у њему се заређује за кључеве светог свештенства да бисте ви примили част и славу.”² „Стога је у обредима његовим очита моћ божанска.”³ Ово је обећање за вас и вашу породицу.

Наша је одговорност да „примимо” оно што наш Отац нуди.⁴ „Јер ономе који то прими даће се још обилније, чак и моћ”:⁵ моћ да примимо све што Он може и хоће да нам да - сада и у вечности;⁶ моћ да постанемо синови и кћери Божје,⁷ да спознамо „моћи небеске”⁸; моћ да говоримо у име Његовo⁹ и да примимо „моћ [Његовог] Духа.”¹⁰ Ове моћи постају доступне сваком од нас лично кроз обреде и завете храма.

Нефи је видео наше време у својој великој визији: „Ја, Нефи, спазих моћ Јагањца Божјег, како силази на свеце Јагањчеве и на заветни народ Господњи, који беше расејан по свом лицу земаљском. И беху они наоружани праведношћу и моћу Божјом у слави великој.”¹¹

Недавно сам имао привилегију да будем на отварању храма са председником Раселом М. Нелсоном и његовом породицом када их је окупио око олтара за печаћење и објашњавао им све што радимо у Цркви - сваки састанак, активност, лекција и служба - има сврху да припреми свакога од нас за храм и да клекнемо код олтара како бисмо примили све Очеве обећане благослове за вечност.¹²

Када осетимо благослове храма у нашим животима, наша срца се окрећу ка нашим породицама, и живима и умрлима.

Недавно, био сам присутан док је породица од три генерације заједно учествовала на крштењу за своје претке. Чак је и бака учествовала—иако је имала страх због урањања у воду. Када се појавила из воде и загрлила свог супруга имала је сузе радоснице. Затим су деда и отац поново крстили један другог и многе унуке. Коју би већу радост породица могла доживети заједно? Сваки храм има време приоритета за породице које вам омогућава да као породица закажете време у крстионици.

Кратко пре своје смрти, председник Џозеф Ф. Смит је имао виђење о откупљењу мртвих. Поучавао је да они који су у духовном свету у потпуности зависе од обреда које ми урадимо у њихово име. Писма нам говоре: „Мртви који се покају биће откупљени покоравањем обредима дома Божјег.”¹³ Ми примамо обреде у њихово име али их они прихватају или се сматрају одговорним за сваки завет повезан са сваким од обреда. Наравно, вео је танак и они су свесни онога што чинимо за њих у храму.

Каква је онда наша лична одговорност и као покровитеља и као радника на ангажовању у овом делу? Пророк Џозеф Смит је поучио свеце 1840. год. да „знатан напор мора бити учињен, а биће и средства потребна - а пошто се дело [за изградњу храма] мора убрзати у праведности, прикладно је да свеци одмере значај ових ствари, у својим умовима, … и онда предузму неопходне кораке, и наоружају се храброшћу, решени да учине све што могу, и буду толико заинтересовани као да цео рад зависи само од њих.”¹⁴

У књизи Откривења читамо:

„Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше?“

... Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и избелеше хаљине своје у крви Јагњетовој.

Зато су пред престолом Божјим, и служе му дан и ноћ у цркви његовој; и онај што седи на престолу уселиће се у њих.”¹⁵

Зар не можете да замислите оне који служе у храму данас?

Има више од 120.000 радника на обредима у 150 активних храмова широм света. Па ипак, постоји прилика за још више њих да доживе ово слатко искуство. Када је председник Гордон Б. Хинкли најавио концепт изградње већег броја мањих храмовa широм света, поучио је да ће „сви обредни радници бити особе из локалне заједнице који служе и на другим положајима у својим одељењима и кочићима.”¹⁶ Обично се радници позивају да служе две или три године, уз могућност продужења тог рока. Није намера да када сте једном позвани останете докле год можете. Многи радници са дугом службом носе своју љубав према храму са собом када их разреше и допуштају другим, новим радницима да служе.

Пре скоро 100 година, апостол Џон A. Видсоу је поучавао: „Потребно нам је више радника како бисмо остварили [ово] дивно дело. ... Треба нам више обраћеника за храмски рад, свих година. ...Дошло је време, ... у овом новом храмском покрету, довести у активну службу све људе, свих узраста. … Храмски рад је … користан за младе и активне колико и за старе, који су иза себе оставили многе животне тешкоће. Младом човеку је потребно место у храму чак и више него његовом оцу и његовом деди, који су очврснули животним искуством. А младој девојци која управо отпочиње живот потребан је дух, утицај и усмеравање које долази од учествовања у храмским обредима.”¹⁷

У многим храмовима председници храма дочекују новопозване и дариване мисионаре, младе мушкарце и жене, да служе само кратко време као обредни радници пре одласка у ЦОМ (центар за обуку мисионара). Ови млади људи нису само благословени да служе, него „они увећавају лепоту и дух за све који служе у храму.”¹⁸

Питао сам многе младе мушкарце и жене који су служили као храмски радници на обредима пре и после својих мисија да поделе своја осећања. Како би описали своје искуство у храму користили су следеће изразе:

Када служим у храму

… Осећам се „на неки начин ближе свом Оцу и Спаситељу.“
… Осећам „потпуни мир и срећу,”
… Имам осећај да сам „код куће.”
… Добијам „светост, моћ и снагу.”
… Осећам значај својих светих завета.”
… „Храм је постао део мене.”
… „Они којима служимо су близу током обреда.”
… „Даје ми снагу да победим искушења.” и
… „Храм је изменио мој живот заувек.”¹⁹

Служити у храму представља богато и моћно искуство за људе свих узраста. Чак и неки нововенчани парови служе заједно. Председник Нелсон је научавао: „Служење у храму … је узвишена активност за породицу.”²⁰ Као обредни радници, уз рад на обредима за претке, такође можете служити у обредима за њих.

Председник Вилфорд Вудруф је рекао:

„Који већи позив мушкарац [или жена] може имати на лицу земаљском него да у својим рукама држи моћ и власт да иступи и послужује у обредима спасења? …

... Ви постајете оруђе у рукама Божјим у спасавању те душе. Не постоји ништа што је дато синовима људским да је једнако томе.”²¹

Такође је рекао:

„Слатки шаптаји Светог Духа биће [ти] дати, а блага небеска, разговор анђела, биће додати с времена на време.”²²

„Ово је вредно свега што ви или ја можемо жртвовати [током] мало година које морамо провести овде у телу.”²³

Председник Томас С. Монсон нас је недавно подсетио да „су храмски благослови непроцењиви.”²⁴ „Ниједна жртва није сувише велика.”²⁵

Дођите у храм. Често долазите. Дођите са својом породицом и због ње. Дођите и помозите другима да такође дођу.

„Ко су они који су обучени у бело?“ Моја браћо и сестре, ви сте они који су примили храмске обреде, који су одржали своје завете и то жртвовањем, који помажете својим породицама да открију благослове у храмској служби и који су уз пут помогли другима. Хвала вам за вашу службу. Сведочим да је сваки Божји храм свети дом и да у њему свако од нас може научити и спознати моћима божанские, у име Исуса Христа, амен.