Највеће вође су највећи следбеници
Стивен В. Овен
Врховни председник Младих мушкараца
У неким тренуцима имаћете утисак да је пут пред вама мрачан, али наставите да следите Спаситеља. Он познаје пут; шта више, Он је пут.
Када сам имао 12 година, отац ме је повео у лов, у планине. Пробудили смо се у 3 сата ујутру, оседлали коње и упутили се у пошумљену планину по мрклом мраку. Иако сам заиста волео да идем у лов са татом, у том тренутку сам осетио благу нервозу. Никада пре нисам био у тим планинама, и нисам могао да видим стазу - или, узгред буди речено, било шта друго! Једино што сам могао да видим била је мала лампа коју је носио тата како баца танак сноп светлости на борове пред нама. Шта ако се мој коњ оклизне и падне - да ли уопште може да види куда иде? Ипак ме је тешила ова мисао: „Тата зна где иде. Ако га следим, све ће бити у реду.“
И све је било у реду. Убрзо је изашло сунце, и провели смо предиван дан заједно. Када смо кренули кући, тата је показао на величанствен, окомит врх који се истицао у односу на остале. „То је Винди Риџ,“ рекао је. „То је одлично место за лов.“ Одмах ми је било јасно да желим да се вратим једног дана и попнем на Винди Риџ.
Наредних година, често бих чуо оца како прича о Винди Риџу, али се никада нисмо вратили - све до једног дана, 20 година касније, када сам позвао оца и рекао: „Хајдемо до Виндија.“ Још једном смо оседлали коње и започели успон на планину. Сада сам био искусан јахач у својим тридесетим годинама, али сам био изненађен када сам осетио исту ону нервозу као и када сам био 12-годишњи дечак. Али мој отац је знао пут, и следио сам га.
Коначно смо се попели на врх Виндија. Поглед је био узбуђујући, и преплавило ме је осећање да желим да се вратим - овога пута не сам, већ са својом супругом и децом. Желео сам да доживе оно што сам ја доживео.
Током година, имао сам много прилика да водим своје синове и друге младе мушкарце на планинске врхове, као што је и мој отац водио мене. Оваква искуства су ме навела да се замислим шта значи водити - а шта следити?
Исус Христ, Највећи вођа и Највећи следбеник
Ако бисмо вас упитали: „Ко је највећи вођа који је икада живео?“, шта бисте рекли? Одговор је, наравно, Исус Христ. Он поставља савршен пример свих могућих квалитета вође.
Али, шта ако бих вас упитао: „Ко је највећи следбеник који је икада живео?“ - зар одговор не би опет био Исус Христ? Он је највећи вођа зато што је највећи следбеник - Он савршено следи свог Оца у свему.
Свет поучава да вође морају да буду моћне; Господ поучава да морају да буду кротке. Светске вође стичу моћ и утицај преко својих талената, вештина и богатства. Христолике вође стичу моћ и утицај „уверавањем, великодушношћу, племенитошћу и благошћу, и љубављу искреном.”1
У Божјим очима, највеће вође су увек биле највећи следбеници.
Дозволите ми да поделим два искуства стечена приликом недавних сусрета са младим мушкарцима Цркве који су ме поучили о вођству и следбеништву.
Сви смо ми вође
Недавно смо моја супруга и ја присуствовали причесном састанку ван нашег матичног одељења. Тренутак пре почетка састанка, пришао ми је један младић и питао ме је да ли бих послужио причест. Рекао сам: „Са задовољством.“
Сео сам са другим ђаконима и питао једног од њих који је седео до мене: „Који је мој задатак?“ Рекао ми је да почнем са послуживањем причести на средини задњег реда у капели, а да ће он бити са друге стране истог реда, те да ћемо заједно да послужујемо према предњем делу капеле.
Рекао сам: „Одавно нисам ово радио.“
Одговорио је: „У реду је. Биће све како треба. И ја сам се исто тако осећао у почетку.“
Касније, најмлађи ђакон у већу, рукоположен свега неколико недеља раније, дао је говор на причесном састанку. Након састанка, остали ђакони су се окупили око њега да му кажу колико су поносни на свог друга у већу ђакона.
Када сам их посетио тог дана, сазнао сам да сваке недеље чланови свих већа Ароновог свештенства у том одељењу досежу до других младих мушкараца и позивају их да буду део њихових већа.
Сви ови млади мушкарци су велике вође. И сигурно су имали иза себе предивне носиоце Мелхиседековог свештенства, родитеље и друге који су их надгледали у њиховим одговорностима. Брижне одрасле особе као што су ове, виде у младим мушкарцима не само оно што јесу, већ оно што би могли да постану. Када говоре младим мушкарцима или о њима, не посвећују пажњу њиховим манама. Уместо тога, истичу велике квалитете вођства које испољавају.
Млади мушкарци, тако вас Господ види. Позивам вас да и ви на себе тако гледате. У животу ће се указати прилике када ћете бити позвани да водите. Биће и прилика када ће се од вас очекивати да следите. Али моја данашња порука вама је да сте, без обзира на ваш позив, увек вођа, и увек следбеник. Вођство је одраз следбеништва - оно једноставно подразумева помагање другима да дођу Христу, а то је оно што прави ученици раде. Ако тежите да будете следбеник Христов, онда треба да помогнете другима да Га следе и моћи ћете да будете вођа.
Ваша способност да водите не потиче од ваше полетне личности, мотивишућих вештина па чак ни од талента за јавне наступе. Она је резултат ваше посвећености да следите Исуса Христа. Она долази од ваше жеље да будете, према речима Аврама, „већи следбеник праведности“2 Уколико то можете - чак и ако нисте савршени у томе, али се трудите - онда јесте вођа.
Свештеничка служба је вођство
Једном другом приликом, посетио сам дом једне самохране мајке са троје деце тинејџера док сам био у Новом Зеланду. Најстарији син је имао 18 година и примио је Мелхиседеково свештенство претходне Недеље. Питао сам га да ли је већ имао прилику да примени ово свештенство. Рекао је: „Нисам сигуран шта то значи.“
Рекао сам му да он сада има власт да даје свештенички благослов утехе или исцељења. Погледао сам његову мајку, која година није имала уз себе носиоца Мелхиседековог свештенства. „Мислим да би било дивно,“ рекао сам, „када би дао благослов својој мајци.“
Одговорио је: „Не знам како.“
Објаснио сам му да може да положи руке на главу своје мајке, изговори њено име, каже да јој даје благослов влашћу Мелхиседековог свештенства, и све оно што Свети Дух усади у његов ум и срце, и да заврши у име Исуса Христа.
Следећег дана, послао ми је и-мејл. Између осталог пише: „Вечерас сам благословио своју мајку... Био сам веома нервозан и осећао сам се недораслим, те сам се стално молио да бих осигурао Светог Духа уз себе, јер не бих могао да дам благослов без њега. Када сам почео, потпуно сам заборавио на себе и на своје слабости... [Нисам очекивао] дубоку духовну и емотивну моћ коју сам осетио... Касније ме је дух љубави толико јако погодио да нисам могао да задржим своје емоције, те сам загрлио маму и плакао као беба... Чак и сад док пишем ово, [толико осећам] духа да никад више не желим да грешим... Волим ово јеванђеље.“3
Није ли надахњујуће видети како наизглед обичан млади мушкарац може да постигне величанствене ствари кроз свештеничку службу, чак и када се осећа недораслим? Недавно сам сазнао да је овај млади старешина примио позив на мисију и ући ће у центар за обуку мисионара следећег месеца. Верујем да ће привести многе душе Христу јер је научио како да следи Христа у својој свештеничкој служби - почевши у сопственом дому, где његов пример врши дубок утицај на његовог 14-годишњег брата.
Браћо, били ми свесни тога или не, људи се угледају на нас - чланови породице, пријатељи, чак и странци. Као свештеничке вође, није довољно да само дођемо Христу; наша дужност је „све позивати да дођу Христу.“4 Не може нас задовољити да примимо благослове само за себе; морамо да водимо људе које волимо ка тим истим благословима - и као следбеници Исуса Христа, морамо све да волимо. Задатак који је Спаситељ дао Петру и наш је задатак: „Ти кадгод обративши се утврди браћу своју.“5
Следите човека из Галилеје
У неким тренуцима имаћете утисак да је пут пред вама мрачан, али наставите да следите Спаситеља. Он зна пут; шта више, Он је пут.6 Што ревносније долазите Христу то ћете дубље желети да помогнете другима да доживе оно што сте ви доживели. Друга реч која описује ово осећање је милосрђе које „[Отац] подари свима онима који су прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа.“7 Онда ћете приметити да приликом самог чина слеђења Христа, ви водите и друге Њему, јер, према речима председника Томаса С. Монсона, „када следимо тог Човека из Галилеје - управо Исуса Христа - наш лични позитиван утицај осетиће се ма где били, без обзира на наше позиве.“8
Сведочим да је ово истинита Црква Исуса Христа. Води нас пророк Божји, председник Монсон - велики вођа који је такође и велики следбеник Спаситељев. У име Исуса Христа, амен.