Понизан буди
Oд старешине Стивена Е. Сноуа,
из Седамдесеторице
Понизност нам омогућава да будемо бољи родитељи, синови и ћерке, мужеви и жене, комшије и пријатељи.
Ми у Цркви смо благословени збиркoм химни која нам помаже да песмом славимо Бога. На нашим црквеним састанцима, „химне призивају Духа Господњег, стварају осећај побожности, уједињују нас као чланове, и омогућавају нам да искажемо хвале Господу.“ Неке од највећих проповеди проповедају се певањем химни.”1
Само неколико месеци после организовања Цркве, Џозеф Смит је примио откривење за своју супругу Ему. Господ ју је поучио: „Састави збирку светих химни, како ти већ буде дато, а мени је мило да то буде у цркви мојој.”2
Ема Смит је сакупила збирку химни које су се најпре појавиле у киртландској црквеној песмарици 1836. године.3 У тој танкој црквеној песмарици налазило се само 90 песама. Многе од њих биле су химне протестантских вера. Најмање двадесет шест их је компоновао Вилијам В. Фелпс који је касније припремио и помогао у штампању песмарице. Био је записан само текст; није било нота. Ова скромна мала песмарица показала се као велики благослов првим члановима Цркве.
Најновије издање наше песмарице на енглеском језику објављено је 1985. године. Многе химне које је Ема изабрала пре много година још увек су укључене у нашу песмарицу, као на пример „Откупитељ мој живи знам“ и „О, чврст што је темељ.”4
Једна од песама која је била нова у песмарици из 1985. је „Понизан буди.”5 Ову умирујућу химну написала је Грејчје Тербург Роули, која је преминула прошле године. Прикључила се Цркви 1950. године на Хавајима, где је радила као учитељица. Сестра Роули служила је у Врховном музичком одбору и помагала је у прилагођавању химни на више језика. Текст химне „Понизан буди“ базирала је на два стиха из Светих писама: Учење и завети 112:10 и Eтер 12:27. Стих из Етера гласи: „И дођу ли људи мени показаћу им слабост њихову. Слабост људима дајем да би могли бити понизни, … јер благодат моја довољна је за све људе који се преда мном понизе. Јер ако се понизе преда мном, и имају веру у мене, тада ћу учинити да им оно што је слабо постане јако.”
Попут свих црквених химни „Понизан буди“ поучава чистим и једноставним истинама. Поучава нас да ће, ако се понизимо, наше молитве бити услишене; уживаћемо у душевном миру; делотворније ћемо служимо у својим позивима; и наставимо ли да будемо верни, коначно ћемо се вратити у присуство нашег Небеског Оца.
Спаситељ је поучавао своје следбенике да се морају понизити као мало дете да би ушли у царство небеско.6 Док одгајамо своју децу, морамо им помоћи да остану понизна током сазревања у одраслу особу. То не чинимо сламањем њихове воље нељубазношћу или превише грубим дисциплиновањем. Док негујемо њихово самопоуздање и самопоштовање, морамо их поучавати квалитетима несебичности, љубазности, послушности, избегавању охолости, уљудности и неразметљивости. Треба да их научимо да се радују успеху како браће и сестара, тако и пријатеља. Председник Хауард В. Хантер је поучио да „наш истински интерес треба да буде успех других.”7 Ако није тако, наша деца могу постати опседнута личном промоцијом, надмашивањем других, љубомором и огорченошћу због успеха вршњака. Захвалан сам за своју мајку која би ми, видећи да се правим важан, рекла: „Сине, мало више понизности много би ти користило.“
Међутим, понизост није нешто што је резервисано само за децу. Сви се морамо трудити да постанемо понизнији. Понизност је од пресудне важности за добијање благослова Јеванђеља. Понизност нам омогућава скрушено срце када починимо грех или погрешимо и омогућава нам да се покајемо. Понизност нам омогућава да будемо бољи родитељи, синови и ћерке, мужеви и жене, комшије и пријатељи.
С друге стране, непотребна охолост може да ослаби породичне односе, растури бракове и уништити пријатељства. Нарочито је важно сетити се понизности када осетите претњу сукоба у вашем дому. Сетите се главобоље коју можете избећи када се понизите и кажете „Извини“; „Било је непромишљено од мене“; „Шта би желео да учиниш?“; „Једноставно нисам размишљао“; или „Веома сам поносан на тебе.“ Када би се те мале реченице користиле са понизношћу, било би мање сукоба и више мира у нашим домовима.
Вођење једноставног живота може бити, и често јесте, понизно искуство. Несрећа и болест, смрт најмилијих, проблеми у односима, чак и финансијски преокрети, могу нас спустити на колена. Било да ова тешка искуства имамо без наше кривице или због лоших одлука и лошег расуђивања, сва та искушења нам помажу да постанемо понизни. Ако изаберемо да будемо духовно пријемчиви и останемо понизни и спремни да учимо, наше молитве постају озбиљније и вера и сведочанство ће расти како будемо превазилазили тешкоће смртничког постојања. Сви се ми радујемо узвишењу, али пре него што се то догоди, морамо истрајати у ономе што се зове „долина понизности.”8
Пре много година наш 15-годишњи син Ерик задобио тешку повреду главе. Гледајући га у коми више од недељу дана сломило нам је срца. Лекари су нам рекли како нису сигурни шта ће се даље догодити. Били смо веома узбуђени када је почео да долази свести. Мислили смо да ће сада бити све у реду, али преварили смо се.
Када се пробудио, није могао да хода, говори и самостално се храни. А што је најгоре, није имао краткорочно памћење. Могао се сетити готово свега пре несреће, али није могао да памти догађаје после ње, па чак и ствари које су се догодиле само неколико тренутака раније.
Неко време смо бринули да ћемо имати сина заробљеног у уму петнаестогодишњака. Пре несреће наш син је био веома успешан. Био је спортиста, популаран, а и школа му је добро ишла. Пре свега овога, имао је јасну слику будућности, а сада смо забринути хоће ли уопште имати будућност, барем ону коју ће моћи упамтити. Мучио се да поновно научи основне вештине. За њега је то био врло понизан период. Био је то понизан период и за његове родитеље.
Искрено, питали смо се како се тако нешто могло догодити. Увек смо се трудили да чинимо исправно. Живот по Јеванђељу је био приоритет у нашој породици. Нисмо могли да схватимо како се нешто тако болно могло догодити управо нама. Дотукло нас је чим је постало јасно да ће његова рехабилитација трајати месецима, па чак и годинама. Још је теже било схватити да можда неће бити онакав какав је био пре.
Током тог периода пролили смо много суза, а наше су молитве постале искреније. Очима понизности постепено смо почели да увиђамо мала чуда која је наш син доживљавао током тог болног периода. Почео је постепено показивати напредак. Његов став и изглед били су врло позитивни.
Наш син Ерик данас је ожењен и има предивну супругу с којом има петоро дивне деце. Страствени је едукатор и доброчинитељ у својој заједници као и Цркви. Што је најважније, наставио је да живи у духу понизности ког је стекао пре много година.
Али шта би било када бисмо могли да будемо понизни пре него што закорачимо том „долином понизности?“ Алма jе поучавао:
„Благословени су они који се понизе а да не беху приморани да буду понизни.
Да, [они су] много благословенији од оних који су приморани да буду понизни.”9
Захвалан сам за пророке, попут Алме, који су ме поучили вредности ове важне особине. Спенсерф В. Kимбал, 12. председник Цркве је рекао: „Како неко постаје понизан? По мом мишљењу, особа се стално мора подсећати на своју зависност. Зависност од кога. Од Господа. Како се подсећати? Молитвом која је искрена, побожна, пуна захвалности.”10
Не треба да чуди што је омиљена химна председника Кимбала била „Не могу без тебе.”11 Старешина Далин Х. Оукс рекао је да је ово била најчешће певана уводна химна коју су браћа певала у храму током његових првих година у Већу дванаесторице. Рекао је: „Замислите духовни утицај шачице Божјих слугу како певају ту песму пре молитве за његово вођство у испуњавању својих важних дужности.”12
Сведочим о важности понизности у нашим животима. Захвалан сам за појединце попут сестре Гречје Роули који су забележили надахнуте речи и музику која нам помаже да научимо доктрину Јеванђеља Исуса Христа, која укључује понизност. Захвалан сам за заоставштину химни која нам помаже да песмом учествујемо у богослужењу, и захвалан сам за понизност. Моја је молитва да сви тежимо понизности у својим животима како бисмо постали бољи родитељи, синови и ћерке као и Спаситељеви следбеници. У име Исуса Христа, амен