Свето поверење

Председник Томас  С. Монсон

Тај драгоцени дар свештеничке моћи носи са собом не само свете одговорности него и посебне благослове за вас и за друге.

Моја вољена браћо, молим се за вођство Духа док будем говорио вечерас. Повезује нас заједничка нит. Поверено нам је свештенство Божје и моћ да делујемо у Његово име. Уживаоци смо светог поверења. Од нас се очекуjе много.

У Учењу и заветима, 121. одсек, стих 36, читамо: „Права свештенства су нераздвојиво повезана са небеским моћима.” Какав диван дар смо примили. Наша одговорност је да бранимо и штитимо то свештенство и да будемо достојни величанствених благослова које наш Отац на Небу има за нас - и за друге преко нас.

Где год да идете, ваше свештенство је са вама. Да ли стојите на светим местима? Пре него што себе и своје свештенство изложите опасности залазећи на места или учествујући у активностима које нису достојне ни вас, ни вашег свештенства, застаните и размислите о последицама. Сетите се ко сте и шта Бог очекује да постанете. Ви сте деца обећања. Ви сте мушкарци моћи. Ви сте синови Божји.

Тај драгоцени дар свештеничке моћи носи са собом не само свете одговорности него и посебне благослове за вас и за друге. Надам се да ћемо, где год се налазили, увек бити достојни да призовемо његове моћи, јер никада не знамо када ће наша потреба и наша прилика да то учинимо искрснути.

Током Другог Светског рата, један мој пријатељ је служио на јужном Пацифику када је његов авион био погођен над океаном. Он и остали чланови посаде успешно су са падобраном искочили из авиона у пламену, надували своје чамце за спасавање и провели на њима три дана.

Трећег дана су приметили спасилачки брод. Прошао је поред њих. Следећег јутра их је поново мимоишао. Почели су да очајавају када су схватили да је то био последњи дан да је спасилачки брод у тој области.

Затим је Свети Дух рекао мом пријатељу: „Имаш свештенство. Заповеди спасиоцима да вас покупе.”

Учинио је како му је речено. „У име Исуса Христа и моћу свештенства, вратите се и покупите нас.”

У року од неколико минута брод је био поред њих помажући им да се попну на палубу. Веран и достојан носилац свештенства је, у екстремним условима, искористио то свештенство, благословивши сопствени живот као и животе других.

Надам се да ћемо одлучити, овде и сада, да увек будемо припремљени за време потребе, време служења, време давања благослова.

Сада, на завршетку овог генералног састанка свештенства, кажем вам да сте „изабрана герерација, царско свештенство” (1. Петрова 2:9). Да будемо увек достојни ових божанских почасти, молим се свим срцем у име Исуса Христа, нашег Спаситеља, амен.