Он тражи да будемо Његове руке

Черил А. Есплин,

прва саветница у врховном председништву Школице

Слика

Права христолика служба је несебична и усредсређена је на друге.

„Љубите један другога, као што ја вас љубљах.”¹ Ове речи које је отпевао овај изванредни хор, изговорио је Исус само неколико сати пре своје помирбене жртве - жртве коју је старешина Џефри Р. Холанд описао као „највеличанственију манифестацију чисте љубави икада испољене од настанка овог света.”²

Исус нас није само поучавао да волимо, него је и живео према свом учењу. Током своје службе Исус „прође чинећи добро”³ и „преклињао све да следе Његов пример.”⁴ Поучавао је: „Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.”⁵

Председник Томас С. Монсон, који је разумео заповест о љубави и живео према њој, рекао је: „Верујем да нам Спаситељ говори да уколико не изгубимо себе у служби другима, сврха наших личних живота је мала. Они који живе само за себе коначно се смежурају и … губе своје животе, док они који губе себе у служби за друге расту и цветају - и у ствари спасавају своје животе.”⁶

Права христолика служба је несебична и усредсређена је на друге. Једна жена која се бринула о свом мужу инвалиду је објаснила: „Не мислите на свој задатак као на терет; мислите о њему као о прилици да научите шта је у ствари љубав.”⁷

Говорећи на једном састанку духовне мисли на УБЈ, сестра Сондра Д. Хистон је упитала: „Шта би било када бисмо заиста могли да завиримо у срца других? Да ли бисмо боље разумели једни друге? Да осећамо оно што други осећају, видимо оно што други виде и чујемо оно што други чују, да ли бисмо издвојили време и искористили га да служимо другима, и да ли бисмо се према њима опходили другачије? Да ли бисмо били стрпљивији, љубазнији и толерантнији?

Сестра Хистон је поделила једно искуство док је служила у кампу Младих жена. Рекла је:

„Једна од сестара… на састанку духовне мисли поучила нас је о ‘постајању.’ Једна од њених изјава… била је: ‘Будите неко ко допире до других да бисте их упознали и служили им - баците огледала и погледајте кроз прозор.’

Слика

Разговор између младе жене и вође је тежак када се гледа у огледало

Да би то показала, позвала је једну од младих жена и затражила од ње да се окрене према њој. Затим је узела огледало и поставила га између младе жене и себе, тако да је она, [сестра која је говорила], гледала у огледало док је покушавала да разговара са младом женом. Не чуди што није било могуће водити делотворан или искрен разговор. Била је то снажна лекција која је показала како је тешко комуницирати са другима и служити им ако смо превише забринути због себе и видимо само себе и своје потребе. Затим је одложила огледало, дохватила крило прозора и поставила га између свог лица и лица младе жене… Било је јасно да је млада жена постала [њена] централна тачка и да истинска служба захтева да се усредсредимо на потребе и осећања других. Често смо толико забринути за себе и своје ужурбане животе - гледајући у огледало док покушавамо да пронађемо прилике за служење - да не видимо јасно кроз прозоре служења.”⁸

Слика

Разговор између младе жене и вође је лак када се гледа кроз прозор

Председник Монсон нас је често подсећао да смо окружени „онима којима је потребна наша пажња, наше охрабрење, наша подршка, наша утеха и љубазност - било да су чланови породице, пријатељи, познаници или странци.“ Рекао је: „Ми смо Господње руке овде на земљи, са налогом да служимо и подижемо Његову децу. Он зависи од сваког од нас.”⁹

Слика

Деца се позивају да служе и буду у Господњим рукама

Прошле године, у јануару, часописи Friend и Liahona позвали су децу из целог света да следе савет председника Монсона - да буду у Господњим рукама. Деца су била позвана да изврше дела служења - велика или мала. Затим су охрабрена да исцртају контуре своје руку на комаду папира, исеку га, напишу на њему дело служења које су извршили и пошаљу га часописима. Можда се међу многима који слушају вечерас налазе нека од више хиљада деце која су извршила неко дело служења и известила о томе.¹⁰

Слика

Деца су забележила поступке љубави на Children recorded acts of service на отисцима шака исеченим од папира

Слика

Хиљаде деце је послало часописима забележене поступке свог служења

Када деца уче како да воле и служе другима када су млада, постављају модел служења до краја живота. Често деца уче нас остале да показивање љубави и служења не мора бити велико и импресивно да би направило значајну разлику.

Једна учитељица у Школици испричала је следећи пример. „Данас,” рекла је, „наш разред петогодишњака и шестогодишњака направио је огрлице љубави. Свако дете нацртало је цртеже на папирним тракама: један цртеж који је представљао њега, један Исуса, а један неког члана породице или особе коју воли. Залепили смо траке у кругове међусобно их повезујући у ланац од ког смо направили огрлице љубави. Док су цртала, деца су разговарала о својим породицама.

„Хедер је рекла: ‘Мислим да ме моја сестра не воли. Увек се тучемо… Чак мрзим себе. Живот ми је грозан.’ Загњурила је главу у руке.

„Размишљала сам о њеним породичним приликама и осетила да можда заиста имају тежак живот. Али пошто је Хедер рекла то, Алиса је са другог краја стола одговорила: ‛Хедер, стављам те у своју огрлицу између себе и Исуса зато што те Он и ја волимо.’

Када је Алиса рекла то, Хедер се провукла испод стола да би дошла до Алисе и чврсто је загрлила.

На крају часа, када је бака дошла по њу, Хедер је рекла: ‘Знаш шта, бако? Исус ме воли.’”

Када са љубављу и служењем приђемо другима на наједноставније начине, њихова срца се мењају и смекшавају када осећају љубав Господњу.

Међутим, понекад због бројних људи свима нама којима је потребна помоћ и олакшавање бремена, може бити тешко изаћу у сусрет многим горућим потребама.

Сестре, неке од вас које слушају осећате да радите све што је могуће послужујући члановима своје породице који су у невољи. Не заборавите, у тим рутинским и често свакодневним задацима, само сте „Богу своме у служби.”¹¹

Други међу вама можда осећају празнину која би могла бити попуњена ако бисте у свом комшилуку или заједници потражили могућности да помогнете у олакшавању бремена других.

Свако од нас може у свој свакодневни живот укључити неко служење. Живимо у свадљивом свету. Служимо када не критикујемо, када одбијамо да оговарамо, када не судимо, када се смешимо, када кажемо хвала, и када смо стрпљиви и љубазни.

Друге врсте служења захтевају време, планирање и додатну енергију. Али су вредне сваког труда. Можда бисмо могле почети постављањем ових питања:

Коме бих у својој сфери утицаја могла да помогнем данас?
Колико времена и ресурса имам?
Како могу користити своје таленте и вештине да бих благословила друге?
Шта можемо учинити као породица?

Председник Дитер Ф. Ухдорф је поучио:

„Морате чинити… оно што су Христови ученици чинили у сваком раздобљу: саветујте се заједно, користите све расположиве изворе, тражите надахнуће од Светог Духа, тражите од Господа Његово одобравање, а затим засуците рукаве и крените на посао.

Дајем вам обећање,” рекао је, “ако будете следили овај модел, примићете одређено вођство у погледу кога, чега, када и где збринути на Господњи начин.”¹²

Кад год се питам како ће то бити кад Спаситељ поново дође, сетим се Његове посете Нефијцима када је питао:

„Има ли неко болестан међу вама? Донесите их овамо. Има ли неко хром, или слеп, или сакат, или богаљ, или губав, или коjи jе непокретан, или коjи jе глув, или га нешто друго мучи? Донесите их овамо и ја ћу их исцелити јер имам сажаљења према вама. Утроба је моја прожета милошћу …

… [Спаситељ] их све исцељиваше.”¹³

За сада, Он тражи да будемо Његове руке.

Спознао сам да је љубав према Богу и ближњем смисао живота. Надам се да ћемо следити Спаситељев пример и Његову заповест да се са љубављу опходимо према другима.

Сведочим о истинитости обећања председника Хенрија Б. Ајринга „да ако будемо користили своје таленте да бисмо служили другима, осећаћемо Господњу љубав према тој особи. Такође ћемо осећати Његову љубав према себи.”¹⁴ У име Исуса Христа, амен.

Напомена: 2. априла 2016, сестра Есплин је разрешена дужности прве саветнице у врховном председништву Школице.