Света писма
Учење и завети 93


93. одсек

Откривење дато преко пророка Џозефа Смита, у Киртланду, у Охају, 6. маја 1833. год.

1–5 Сви који су верни ће видети Господа. 6–18 Јован сведочи да је Син Божји напредовао од благодати до благодати док није примио пунину славе Очеве. 19–20 Верник, који напредује од благодати до благодати, исто тако ће примити пунину Његову. 21–22 Они који су рођени по Христу су црква Прворођенчева. 23–28 Христ је примио пунину целокупне истине, а човек је преко послушности може примити на исти начин. 29–32 Човек у почетку беше са Богом. 33–35 Твар је вечна, и човек може примити пунину радости при васкрсењу. 36–37 Разум је слава Божја. 38–40 Деца су невина пред Богом због откупљења Христовог. 41–53 Браћи која су вође је заповеђено да успоставе ред у својим породицама.

1. Заиста, овако говори Господ: Догодиће се да ће свака душа која се аодрекне својих грехова и дође к мени, и бпризове име моје, и впослуша глас мој, и држи заповести моје, гвидети длице моје и знати да ја јесам.

2. И да сам истинита асветлост која обасјава свакога који дође на овај свет.

3. И да сам ау Оцу, и Отац у мени, и да смо Отац и ја једно –

4. Отац, ајер ми бдаде од своје пунине, а Син јер бејах у свету и начиних втело табернакулом својим, и боравих међу синовима човечјим.

5. Бејах у свету и примих од Оца, а адела Његова беху јасно објављена.

6. И аЈован виде и посведочи о пунини бславе моје, а пунина вЈовановог записа ће касније бити откривена.

7. И он посведочи, говорећи: Видех славу Његову, да Он беше од апочетка, пре постанка света.

8. Дакле, у почетку беше аРеч, јер Он беше Реч, и то гласник спасења –

9. аСветлост и бОткупитељ света; Дух истине, који дође у свет, јер свет преко Њега постаде, и у њему беше живот и светло за човека.

10. Светови преко Њега апосташе; човек преко Њега поста; све преко Њега поста, и по Њему, и од Њега.

11. И ја, Јован, сведочим да видех славу Његову, као славу Јединорођенца Очевог, пуног благодати и истине, и то Духа истине, који је дошао и боравио у телу, и боравио међу нама.

12. И ја, Јован, видех да Он не прими апунину одмах, него прими бблагодат за благодаћу;

13. И Он не прими пунину одмах, него настави од аблагодати до благодати, све док не прими пунину;

14. И тако Он беше назван аСином Божјим, јер не прими пунину одмах.

15. И ја, аЈован, сведочим, и гле, небеса се отворише, и бСвети Дух сиђе на Њега у облику вголуба, и почину на њему, а онда дође глас са неба говорећи: Ово је гСин мој љубљени.

16. И ја, Јован, сведочим да Он прими пунину славе Очеве;

17. И Он прими асву бмоћ, и на небу и на земљи, и слава вОчева беше са Њим, јер Он пребиваше у Њему.

18. И догодиће се, да ћете ако сте верни примити пунину записа Јовановог.

19. Дајем вам ова казивања како бисте разумели и знали како да се аклањате, и знали чему да се клањате, како бисте могли доћи Оцу у име моје, и у право време примити од пунине његове.

20. Јер ако азаповести моје држите примићете од бпунине Његове, и бити впрослављени у мени као што сам ја у Оцу; зато, кажем вам, примићете гблагодат за благодаћу.

21. А сада, заиста вам кажем, бејах у апочетку с Оцем, и бПрворођенац сам;

22. И сви они који су по мени рођени су асудеоници бславе моје, и црква су Прворођенчева.

23. Ви бејасте исто тако у почетку ас Оцем; оно што је Дух, и то Дух истине;

24. А аистина је бзнање о ономе што јесте, и што беше, и што ће доћи;

25. И шта год је авише или мање од тога дух је опаког који беше блажљивац од почетка.

26. Дух аистине је од Бога. Ја сам Дух истине, и Јован посведочи о мени, говорећи: Он прими пунину истине, да, и то сву истину;

27. А нико не прима апунину ако не држи Његове заповести.

28. Онај који адржи Његове заповести прима истину и бсветлост, док се не прослави у истини и све не всазна.

29. Човек у апочетку исто тако беше са Богом. бРазум, или светлост истине, не беше створен нити начињен, нити би то могао да буде.

30. Сва истина је независна у делокругу у којем ју је Бог поставио, да аделује сама по себи, као и сваки разум; у супротном нема постојања.

31. Гле, у томе је аслобода избора човекова, а у томе је и осуда човекова; јер му је оно што беше од почетка бјасно објављено, а он не прима ту светлост.

32. И сваки човек чији дух не прима асветлост је под осудом.

33. Јер човек је адух. бТвар је вечна, а дух и твар, нераздвојиво повезани, примају пунину радости;

34. А када су араздвојени, човек не може примити пунину брадости.

35. аТвар је табернакул Божји, да, човек је табернакул Божји, и то храм; и који год бхрам је укаљан, Бог ће уништити тај храм.

36. аСлава Божја је бразум, или, другим речима, всветлост и истина.

37. Светлост и истина се одричу оног који је азло.

38. Сваки дух човечји беше аневин у почетку; а како Бог боткупи човека од впада, људи опет посташе, у свом раном детињству, гневини пред Богом.

39. А тај опаки долази и ауклања светлост и истину, услед непослушности, од деце човечје, и због бпредања очева њихових.

40. Ипак вам заповедих да подижете своју адецу у светлости и истини.

41. Али заиста ти кажем, слуго мој Фредериче Џ. Вилијамсу, и даље си под овом осудом;

42. Ниси апоучавао децу своју светлу и истини, према заповестима; и тај опаки има моћ, засад, над тобом, а то је разлог невоље твоје.

43. А сада ти заповест дајем – ако желиш да се избавиш треба да успоставиш аред у кући својој, јер има пуно тога што није исправно у кући твојој.

44. Заиста, кажем слузи свом Сиднију Ригдону да у нечему није држао заповести које се тичу деце његове; зато, успостави прво ред у кући својој.

45. Заиста, кажем слузи своме Џозефу Смиту мл, или другим речима, назваћу вас апријатељима, јер сте ви пријатељи моји, и имаћете баштину са мном –

46. Назвах вас аслугама ради света, и ви сте њихове слуге мене ради –

47. И сада, заиста кажем Џозефу Смиту мл – Ниси се држао заповести, и свакако је потребно да будеш апрекорен пред Господом;

48. Твоја се апородица свакако мора покајати и одрећи неких ствари, и мора искреније обратити пажњу на твоје речи, или бити уклоњена са свог места.

49. Оно што кажем једноме кажем свима; амолите се увек како опаки не би имао моћ у вама, и уклонио вас са вашег места.

50. Мој слуга Њуел К. Витни такође, бискуп цркве моје, треба да буде укорен, и треба да доведе у ред своју породицу, и да гледа да су марљивији и ревноснији у дому, да се моле увек, или ће бити уклоњени са свог аместа.

51. Сада, кажем вам, другови моји, нека слуга мој Сидни Ригдон крене на свој пут, и пожури, и такође проглашава годину амилости Господње, и јеванђеље спасења, како га ја подстакнем; и уз молитву вере ваше са општом сагласношћу, подржаћу га.

52. И нека слуге моје Џозеф Смит мл. и Фредерик Џ. Вилијамс такође пожуре, и даће им се баш сходно молитви вере, а у мери у којој се држите мојих речи нећете бити постиђени у овом свету, нити у свету који ће доћи.

53. И заиста, кажем вам, да је моја воља да убрзате апревођење мојих Светих писама, и да бстекнете взнање о историји, и о земљама, и о царствима, о законима Божјим и човечјим, а све то зарад спасења Сиона. Амен.